Kazahstan postaje važna meta britanske vojne aktivnosti

VELIKA Britanija ubrzano širi ekonomsko, političko i vojno prisustvo u Kazahstanu, a ruski analitičari upozoravaju da bi Moskva mogla da izgubi deo uticaja u jednoj od strateški najvažnijih država Centralne Azije.

U Centralnoj Aziji odvija se tiha, ali sve ozbiljnija borba za uticaj.

Kazahstan, najveća ekonomija regiona i jedna od ključnih država između Rusije i Kine, postaje sve važnija meta britanske diplomatske, ekonomske i vojne aktivnosti.

Ruski analitičari okupljeni oko Telegram kanala “Tajna kancelarija”, ocenjuju da London više ne gradi samo trgovinske veze sa Astanom, već pokušava da obezbedi dugoročno prisustvo u regionu koji Moskva tradicionalno smatra svojim važnim strateškim prostorom.

Početkom oktobra Astanu je posetio britanski državni ministar za trgovinu lord Anas Sarvar.

Razgovori su bili usmereni na nova ulaganja, širenje trgovine i moguć dolazak velikog broja britanskih kompanija na kazahstansko tržište.

Međutim, ruski analitičari smatraju da iza ekonomskog interesa stoji mnogo šira računica.

Kazahstan raspolaže značajnim rezervama strateških metala, među kojima su renijum i vanadijum, sirovine sve važnije za vojnu industriju, energetiku i visoke tehnologije.

U trenutku kada zapadne države pokušavaju da smanje zavisnost od postojećih lanaca snabdevanja, kontrola nad ovakvim resursima dobija sve veći geopolitički značaj.

Istovremeno se produbljuje i vojna saradnja Kazahstana sa Velikom Britanijom.

Kazahstanski vojnici prolaze obuke u programima povezanim sa NATO-om, dok oficiri odlaze na školovanje i stručno usavršavanje u Britaniju.

Ruski analitičari posebnu pažnju obraćaju na činjenicu da se u komandnim strukturama kazahstanske vojske pojavljuje sve više oficira koji su obrazovanje ili obuke prošli u Turskoj i zapadnim državama.

Po njihovom tumačenju, ne menja se samo način obuke, već bi dugoročno mogla da se menja i strateška orijentacija kazahstanskih oružanih snaga.

Kazahstan nije samo još jedna država na postsovjetskom prostoru.

On predstavlja jednu od ključnih karika transportnih, energetskih i trgovinskih pravaca koji povezuju Rusiju, Kinu i ostatak Centralne Azije.

Zbog toga jačanje britanskog i šireg zapadnog prisustva može da ima posledice i po ruske interese, ali i po velike kineske infrastrukturne projekte, uključujući inicijativu “Pojas i put”.

Kazahstan pritom čini više od polovine ukupnog BDP-a Centralne Azije, što dodatno povećava njegov značaj u borbi velikih sila za politički i ekonomski uticaj.

Britansko interesovanje širi se i prema Mongoliji.

Tokom 2025. i 2026. London i Ulan Bator proširili su saradnju u oblasti geoloških istraživanja, posebno kada je reč o retkim zemnim metalima, bakru i litijumu.

Povećava se i vojno-obrazovna saradnja, što ruski analitičari vide kao deo šire britanske strategije u regionu koji se nalazi neposredno uz granice Rusije i Kine.

Prema oceni ruskih analitičara, glavni problem za Moskvu nije samo to što London širi prisustvo, već i pitanje šta Rusija može da ponudi Kazahstanu kao protivtežu.

Ukoliko Moskva ne bude u stanju da ponudi dovoljno jake ekonomske, tehnološke i političke podsticaje, prostor koji ostavi otvorenim popunjavaće drugi međunarodni akteri.

Zbog toga se britansko jačanje u Kazahstanu u ruskim analizama sve češće posmatra kao upozorenje da Moskva u Centralnoj Aziji više ne može da računa samo na istorijske veze i političke deklaracije.

Borba za region sve više se vodi investicijama, tehnologijom, vojnom saradnjom i pristupom strateškim sirovinama.

(Alo)

BONUS VIDEO: 

ZAJEČAR UZ VUČIĆA: “Takvog kao on nismo do sad imali”

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije