Vesti

KO SE NE SLAŽE, MORA DA ODE: Novi urednik Nove.rs poručio redakciji da napusti firmu, novinari odbili saradnju!

11. oktobar 2026.

Gotovo cela redakcija portala Nova.rs odbila je saradnju sa novim glavnim urednikom Markom Stjepanovićem, a kao alternativu predložila Ranka Pivljanina, urednika novina Nova. Stjepanović, koga je na tu funkciju postavio direktor Pedro Vargas, poručio je da zaposleni koji se ne slažu sa urednikom i rukovodstvom „moraju firmu da napuste“.

I dok novi urednik tvrdi da je došao da unapredi novinarstvo, a ne da uruši redakciju, ostaje pitanje kako se gradi nezavisna redakcija kada se njenim članovima unapred poručuje da moraju da odu ukoliko ne prihvate odluku rukovodstva.

„Zna se. Ko se ne slaže s glavnim urednikom i rukovodstvom firme, mora firmu da napusti.“

Ovim rečima Marko Stjepanović, novi glavni urednik portala Nova.rs, odgovorio je na pitanje N1 šta će se dogoditi ukoliko zaposleni ne budu želeli da sarađuju s njim. Izjava je stigla u trenutku kada je gotovo cela redakcija već glasala protiv njegovog imenovanja i poručila da ne želi da radi sa novim rukovodstvom.

Time je sukob koji je počeo odlukom o imenovanju novog urednika dobio i konkretniju dimenziju. Više nije reč samo o tome ko će uređivati portal, već i o tome šta će se dogoditi sa novinarima i urednicima koji se protive načinu na koji je ta odluka doneta.

Stjepanovića i njegovu zamenicu Ivanu Mastilović Jasnić, koji su došli iz Blica, izabrao je novi direktor Pedro Vargas. Zaposleni na portalu Nova.rs usprotivili su se njihovom imenovanju, između ostalog, zbog njihovog dosadašnjeg profesionalnog angažmana i okolnosti u kojima je odluka doneta, svega desetak dana uoči izbora.

Gotovo cela redakcija izjasnila se protiv saradnje sa novim urednikom. Zaposleni su potom predložili da tu funkciju preuzme Ranko Pivljanin, sadašnji urednik novina Nova.

Stjepanović tvrdi da je došao da unapredi Novu.rs, ali ne vidi mogućnost da zaposleni odbiju saradnju s njim.

U razgovoru za N1 Stjepanović je odbacio tvrdnje da je došao da uruši portal i naveo da je u njegovom osnivanju učestvovao od samog početka. Tvrdi da je napravio prvi budžet, napisao prvu uređivačku politiku i odredio broj ljudi koji će raditi na portalu, jer je, kako kaže, prvobitno bilo planirano da upravo on bude njegov prvi glavni urednik.

Prema njegovim rečima, u tome ga je tada sprečila „igra pravnih činjenica“. Naveo je i da ga je prethodno rukovodstvo 2022. godine ponovo kontaktiralo kako bi razmotrili mogućnost optimizacije troškova, ali da im je tada savetovao da to ne rade.

Stjepanović tvrdi da je na novu funkciju došao sa najboljom namerom i da želi da Nova.rs nastavi da radi kritički i profesionalno. Na pitanje kako zamišlja rad sa ljudima koji su mu već poručili da ne žele saradnju, odgovorio je da takva mogućnost ne postoji kao legitimna opcija za zaposlene.

„Ne može da se ne sarađuje s glavnim urednikom. Obaveza svakog u ugovoru je da sarađuje s glavnim urednikom, sve dok glavni urednik ne krši osnovna pravila rada“, rekao je.

A onda je, upitan šta će se dogoditi ukoliko zaposleni ipak ne budu želeli da rade s njim, izgovorio rečenicu koja je obeležila razgovor: „Ko se ne slaže s glavnim urednikom i rukovodstvom firme, mora firmu da napusti.“

Stjepanović je pritom predložio da vest o njegovom dolasku ne bude da će novi urednik otpuštati zaposlene, već da je „novi glavni urednik Nove.rs ponudio slobodno, kritičko i nezavisno novinarstvo“.

Međutim, između takve poruke i izjave da zaposleni koji se ne slažu sa urednikom moraju da odu postoji očigledna napetost. Slobodno i kritičko novinarstvo ne podrazumeva samo mogućnost da se kritikuju vlast i institucije, već i prostor da novinari i urednici iznesu neslaganje sa odlukama sopstvenog rukovodstva, bez toga da im se kao jedini izlaz unapred ponudi odlazak iz firme.

Ko odlučuje o uređivačkoj politici i gde se u toj odluci nalazi redakcija

Stjepanović se pozvao na pravo vlasnika da bira rukovodstvo kompanije, navodeći da je i prethodni vlasnik želeo da ga postavi za urednika, bez glasanja redakcije. To, međutim, ne odgovara na ključno pitanje koje su zaposleni otvorili: da li vlasnička prava podrazumevaju i da redakcija mora da prihvati odluku bez obzira na posledice po njen rad i uređivačku nezavisnost.

Vlasnik ima pravo da donosi poslovne odluke u okviru svojih ovlašćenja, ali novinarstvo nije samo pitanje vlasništva nad kompanijom. Kredibilitet medija počiva i na profesionalnoj autonomiji ljudi koji svakodnevno odlučuju o tome koje su teme važne, koja pitanja treba postaviti i kako izveštavati o nosiocima političke i ekonomske moći.

Upravo zato ovaj sukob nije samo unutrašnja stvar jedne redakcije. Ako se uređivačka politika menja bez saglasnosti ljudi koji su godinama stvarali medij, a njihovo neslaganje dočekuje porukom da mogu da napuste firmu, posledice mogu da osete i čitaoci. Oni imaju pravo da znaju ko donosi odluke o sadržaju koji čitaju, po kojim profesionalnim kriterijumima se te odluke donose i da li novinari mogu da rade bez pritiska – bilo da on dolazi spolja ili iz samog rukovodstva.