Koalicije voljnih priskače u pomoć Ukrajini koja ozbiljno kuburi s raketama-presretačima

Saveznici Ukrajine vode računa o jubilejima, a istovremeno i pokušavaju da joj priskoče u pomoć.

Tako je juče u Kijevu održan samit Koalicije voljnih čiji je cilj bio da se obeleži 35. godišnjica nezavisnosti ove zemlje i, što je u ovom trenutku imperativ za Kijev, utvrdi dalja isporuka preko potrebnih misila presretača.

Koliko je ovaj sastanak bio simboličan pokazao je i novi britanski premijer Endi Bernam kome je ovo bilo prvo međunarodno učešće od preuzimanja funkcije. U Kijev su između ostalih doputovali i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Moldavije Maja Sandu, dok su neki drugi važni učesnici prisustvovali skupu preko video-veze. Uz Bernama predsedavali su još francuski šef države Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc.

– Rusija ne treba da ima nikakvu sumnju u našu odlučnost. Nećemo popustiti sve dok ne bude uspostavljen pravedan i trajan mir – poručio je Bernam.

Uslediloje i njegovo zeleno svetlo da odbrambena kompanija MBDA može da ustupi poverljive informacije neophodne kako bi Ukrajina i Francuska pokrenule lokalno sklapanje francusko-britanske krstareće rakete dugog dometa SKALP.

Prethodnih dana, francuski predsednik Emanuel Makron obavezao se da će njegova zemlja isporučiti nove rakete-presretače. Koalicija voljnih postala je praktično glavna podrška Kijevu i forum za pomoć Ukrajincima, u trenutku kada postoji neizvesnost u vezi sa američkim angažovanjem pod predsednikom Donaldom Trampom.

Zelenski je istakao da su isporuke u okviru američkog raketnog sistema “Patriot” smanjene više nego za polovinu u odnosu na 2023. godinu kada je Ukrajina dobila 675 raketa. Prema njegovim rečima, prošle godine isporučeno je 364 projektila, a za ovu se očekuje 264. Ukrajina je za predstojeću zimu tražila najmanje 300 komada. Ali, zalihe SAD značajno su umanjene zbog rata na Bliskom istoku. Sve se događa usred intenziviranja rata u Ukrajini, četiri i po godine posle njegovog početka, bez vidljive perspektive da uskoro bude prekinut.

Za ovu priliku okupljanja u Kijevu, EU je odobrila tranšu pomoći od 6,1 milijardu evra. Ovaj novac je namenjen jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane i njenih kapaciteta u raketama i municiji. To je deo zajma od 90 milijardi evra koji je Evropska unija odobrila Kijevu, od čega je 60 milijardi namenjeno vojnoj pomoći.

– Na dan nezavisnosti Ukrajine izražavamo našu nepokolebljivu podršku – poručila je iz daljine predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Kijev, uz novac i reči podrške, pokušava da se snabde i raketama-presretačima, suočen sa velikim brojem balističkih raketa. Posle gotovo svakog napada, predsednik Vladimir Zelenski poziva saveznike Ukrajine da dodatno ojačaju njenu protivvazdušnu odbranu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije