Koralnim grebenima preti veliki rizik od kolapsa ekosistema

GOTOVO svi koralni grebeni u plitkim vodama, uključujući australijski Veliki koralni greben, suočavaju se sa velikim rizikom od kolapsa ekosistema pre 2075. godine.

Ovo se navodi u najnovijoj proceni savetnika Ujedinjenih nacija za očuvanje prirode, prenose mediji.

Oko 24 odsto svetskih grebena, raspoređenih u više od 80 zemalja, već se smatra kritično ugroženim.

Kada se u proračun uključe očekivane posledice globalnog zagrevanja, ta brojka raste na 96 odsto.

Koralni grebeni, poznati kao “kišne šume mora”, pružaju stanište za četvrtinu svih poznatih morskih vrsta.

Oni obezbeđuju hranu i zaštitu priobalja za stotine miliona ljudi, a takođe su od vitalnog značaja za turizam.

Prekomerni ribolov, zagađenje, izgradnja u priobalnim područjima i globalno zagrevanje već su doveli do degradacije ovih ekosistema tokom poslednjih 50 godina, što se ispoljava kroz gubitak živih korala i promene u populacijama riba, navodi se u izveštaju.

Naučnici ističu da je predviđanje teško, ali smatraju da ovi nalazi predstavljaju ozbiljno upozorenje.

Koralni grebeni bi mogli da opstanu ukoliko se hitno smanji upotreba fosilnih goriva i sprovedu snažne mere zaštite na lokalnom nivou.

– Rizik je stvaran i veoma zabrinjavajući – izjavio je dr Mišal Gudka, direktor istraživanja u organizaciji “CORDIO East Africa” i naučni rukovodilac ove procene.

– Mogli bismo da izgubimo jedan od naših najvrednijih ekosistema, što bi direktno pogodilo milione ljudi širom sveta – dodao je on.

Ova procena analizira trenutno stanje, kao i buduće pretnje, u 127 regiona u kojima se nalaze koralni grebeni.

Rad je koordinirala Međunarodna unija za očuvanje prirode, međunarodno telo koje pruža savete Ujedinjenim nacijama.

Analiza se zasniva na scenariju “srednje vrednosti” za emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje prvenstveno nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.

Takav scenario bi do kraja veka doveo do globalnog zagrevanja od približno 2,7 °C u odnosu na predindustrijski period.

Credit: Suzanne Long / Alamy / Profimedia

Druge procene ukazuju na to da će trenutne klimatske politike i ciljevi koje su usvojile pojedine države verovatno dovesti do zagrevanja od oko 2,6 °C.

Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) napominje da bi udeo kritično ugroženih regiona verovatno bio i veći, ali da za četiri regiona nije bilo dovoljno podataka.

Koralni grebeni u zapadnom delu Galapagosa već su doživeli kolaps.

Klasifikacija “kritično ugrožen” označava “izuzetno visok rizik” od kolapsa ekosistema pre 2075. godine.

Smatra se da je ekosistem koralnog grebena doživeo kolaps ukoliko više ne može da se održi, usled gotovo potpunog gubitka živih korala koji ga čine.

Ova procena nije u potpunosti uzela u obzir uticaje četvrtog globalnog masovnog izbeljivanja korala, koje je trajalo od početka 2023. do sredine 2025. godine.

Američka agencija “Coral Reef Watch” potvrdila je da je ovo bio najrasprostranjeniji događaj masovnog beljenja ikada zabeležen.

Ovaj globalni talas kulminirao je najtežim beljenjem do sada dokumentovanim na grebenima Zapadne Australije, gde je toplotni talas uništio korale duž pojasa od 1.500 kilometara.

Morski toplotni talasi dovode do toga da korali izbace simbiotske alge koje im obezbeđuju boju i hranljive materije.

Iako beljenje nije uvek fatalno, ono slabi korale i čini ih podložnijim bolestima.

Gudka je naglasio da su rezultati alarmantni, ali da situacija nije beznadežna.

– Ovo treba shvatiti kao poziv na akciju – kao rano upozorenje pre nego što dođe do najgorih scenarija – dodao je on.

– Nije prekasno da se koralnim grebenima pruži šansa za oporavak, ali to zahteva odlučne mere u borbi protiv klimatskih promena i zaustavljanje daljeg zagrevanja okeana. Znamo šta je potrebno: ambiciozno smanjenje emisija, snažnija zaštita i napori na obnovi, kao i kontinuirano ulaganje u otporne obalske ekosisteme i zajednice koje od njih zavise – izjavila je dr Gretel Agilar, generalna direktorka IUCN-a.

Četiri od 17 australijskih grebenskih područja trenutno se smatraju kritično ugroženim.

Pet ih je ugroženo, a još pet je svrstano u kategoriju ranjivih, međutim, svih 17 područja, uključujući Veliki koralni greben, spada u kategoriju kritično ugroženih kada se uzmu u obzir očekivane posledice klimatskih promena.

Dr Ben Ficpatrik, sa Instituta za okeane Univerziteta Zapadne Australije, predvodio je australijski deo ove procene.

On je naveo da su rastuće temperature “nadjačale sve”, čak i kada se uzme u obzir sposobnost pojedinih korala da se prilagode toplijoj vodi.

– Grebeni su poput podvodnih Pikasa. Oni su dom milionima čudesnih stvorenja. Mogli biste provesti čitav život istražujući kako ova izuzetna bića žive. Sama pomisao da bismo sve to mogli da izgubimo je poražavajuća. Poruka je jasna: moramo prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva – rekao je Ficpatrik.

(Index.HR)

BONUS VIDEO: 

Ruzmarin na skupu “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” u Kruševcu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije