LAGARDOVA NA ČELU DAVOSA? Predsednica Evropske centralne banke otišla s funkcije da bi mogla nešto da kaže!

Odluka predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard da napusti jednu od najuticajnijih finansijskih funkcija na svetu, čak devet meseci pre isteka mandata, izazvala je brojne spekulacije.

U prvi plan izbili su politički razlozi, ali i pitanje zašto je baš sada, u trenutku velike ekonomske i političke neizvesnosti, odlučila da povuče ovakav potez.

Lagardova (70) je preko društvenih mreža saopštila da će u februaru sledeće godine napustiti rukovođenje ECB, institucije koja upravlja monetarnom politikom evrozone. Kao glavni razlog navela je želju da ponovo stekne slobodu govora, izražavanja i javnog angažovanja o pitanjima koja nisu vezana za monetarnu politiku.

– Osećam da moram neke stvari da kažem, a to ne mogu na položaju na kome se trenutno nalazim – poručila je, uz otvaranje dodatnog pitanja, šta to predsednica jedne od najmoćnijih evropskih institucija želi da kaže, a sada to ne može.

Pažnju je privukao i njen izgled na video-snimku. Na licu je imala nekoliko upadljivih flastera, što je odmah podstaklo nagađanja. Sama je objasnila da je to posledica manje hirurške intervencije obavljene početkom nedelje i da nema veze s njenom odlukom. Ipak, neki se pitaju zašto je jednu od najvažnijih odluka u životu saopštila baš u takvom trenutku, rizikujući dodatne spekulacije, umesto da to učini nekoliko dana ranije ili kasnije. Ima i onih koji u tome vide pokušaj skretanja pažnje sa suštine njenog odlaska.

Mnogo ozbiljnije nedoumice odnose se na političku pozadinu ostavke. Najavljenim odlaskom u februaru, pre predsedničkih izbora u Francuskoj, Lagardova otvara mogućnost da Emanuel Makron učestvuje u izboru njenog naslednika. Mandat predsednika ECB traje osam godina, pa bi odluka imala dugoročne posledice.

U okolnostima u kojima se Marin Le Pen u anketama pominje kao favorit za Jelisejsku palatu, pojedini komentatori smatraju da je cilj da se spreči eventualni uticaj Nacionalnog okupljanja na izbor novog rukovodioca evropske monetarne institucije. Sumnje ne dolaze samo s krajnje desnice. Lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon takođe smatra da Makron pokušava da unapred rasporedi svoje ljude na ključne položaje.

Drugo moguće objašnjenje krije se u finansijskim teškoćama Francuske. Zemlja je opterećena ogromnim javnim dugom, dok rast troškova zaduživanja dodatno sužava prostor za delovanje vlasti. U slučaju ozbiljnijeg pogoršanja situacije, mogla bi da se otvori rasprava o evropskoj finansijskoj pomoći. Takva intervencija mogla bi da podrazumeva stroge uslove, smanjenje javne potrošnje, bolne reforme i nove mere štednje. Lagardova dobro poznaje takve okolnosti. Bila je ministarka ekonomije u vreme Nikole Sarkozija, tokom svetske finansijske krize 2008. godine, a kasnije je, kao direktorka MMF, učestvovala u rešavanju evropske dužničke krize, uključujući grčku. Otuda i pretpostavka da možda ne želi da se nađe u situaciji da, s čela ECB, učestvuje u nametanju nepopularnih mera sopstvenoj zemlji.

Ostaje otvoreno i pitanje njene budućnosti. Pominje se mogućnost da preuzme rukovođenje Svetskim ekonomskim forumom u Davosu, gde se svake godine okupljaju vodeći političari i privrednici planete. Spekuliše se i o eventualnom povratku u francusku politiku, iako je više puta poručivala da to ne želi. Bivši ministar ekonomije Brino Le Mer izjavio je da bi je rado video na mestu predsednice Francuske.

Lagardova odlazi posle sedam godina na čelu ECB, tokom kojih se suočila s pandemijom, ratom u Ukrajini i snažnim inflatornim pritiscima. Izborila se s krizama, ali je zbog svega kupovna moć u evrozoni za vreme njenog predsedavanja znatno opala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije