Vesti

Lista 15 najmoćnijih pomorskih sila

30. septembar 2026.

JEDNA nacija daleko prednjači u odnosu na ostale kada je reč o kapacitetima vezanim za nosače aviona — mada joj se jedna druga zemlja ubrzano približava.

КО ДИКТИРА ПРАВИЛА НА МОРУ? Једна нација контролише све: Погледајте листу 15 држава које поседују носаче авиона у 2026.

Nosači aviona su jedinstveni simboli vojne moći jedne nacije. Ovi ogromni ratni brodovi omogućavaju državi da projektuje svoju moć daleko izvan sopstvenih obala, obezbeđujući joj globalno prisustvo. Ipak, nosači aviona nemaju isključivo vojnu namenu; oni su u suštini politički simboli i mogu se koristiti u humanitarne svrhe tokom kriza, doprinoseći jačanju ugleda zemlje na međunarodnoj sceni.

Imajući to u vidu, ne čudi što su mnoge od vodećih svetskih pomorskih sila (srednje i velike veličine) nastojale da ulože u jedan ili više nosača aviona. Njihov raspon se kreće od desantnih brodova sa palubom za helikoptere (LHD) ili amfibijskih jurišnih brodova — koji su obično manji i nose samo ograničen broj specijalizovanih letelica — pa sve do ogromnih „super-nosača” Ratne mornarice SAD, na kojima borave hiljade članova posade i vazduhoplovne grupe sa desetinama lovaca i pomoćnih aviona.

Ako primenimo sveobuhvatnu definiciju onoga što čini „nosač aviona”, dolazimo do 14 zemalja koje upravljaju ovim plovilima, iako se dimenzije i sposobnosti njihovih flota značajno razlikuju.

ŠPANIJA
Broj nosača: 1 (LHD „Huan Karlos I”)

Španija upravlja lakim nosačem aviona tipa LHD „Huan Karlos I”, koji nosi lovce AV-8N „Harijer II” (Harrier II) i razne vrste helikoptera. To Madridu pruža mogućnosti za izvođenje STOVL (kratko poletanje i vertikalno sletanje) udarnih dejstava, podršku floti i ekspedicionu fleksibilnost.

Španija koristi „Huan Karlos” za operacije na Mediteranu i Atlantiku, kao i za angažovanje u okviru koalicionih snaga. Avioni „Harijer” održavaju ambicije zemlje u domenu pomorske avijacije sa fiksnim krilima, bar za sada. U bliskoj budućnosti, španska mornarica planira da povuče „Harijere” iz upotrebe, ali još nije donela odluku o zameni — što znači da bi Španija, bar na neko vreme, mogla imati nosač aviona bez ijedne letelice!

TAJLAND
Broj nosača: 1 (Chakri Naruebet)

Kada bi Španija povukla iz upotrebe svoje avione tipa „Harijer” (Harrier) i ukinula mogućnost korišćenja aviona sa fiksnim krilima na svom nosaču, sledila bi primer Tajlanda. Tajlandski mali nosač aviona *Chakri Naruebet* nekada je služio za poletanje „Harijera”, ali sada, nakon što je Kraljevska mornarica Tajlanda povukla te avione iz upotrebe, sa njega poleću isključivo helikopteri.

*Chakri Naruebet* omogućava sprovođenje humanitarnih operacija i operacija pomoći u slučaju katastrofa (HADR), obezbeđuje prisustvo na moru i služi kao komandna platforma daleko od tajlandskih obala. Ova zemlja jugoistočne Azije koristi ga više za reagovanje na katastrofe i slanje strateških signala u regionu nego za pravu borbenu avijaciju. U suštini, *Naruebet* je nosač po svojoj formi i mogao bi se jednog dana vratiti operacijama sa avionima sa fiksnim krilima, ali trenutno pruža isključivo podršku letelicama sa rotirajućim krilima (helikopterima).

TURSKA
Broj nosača: 1 (amfibijski jurišni brod TCG Anadolu)

Turska upravlja brodom *TCG Anadolu*, koji omogućava rad helikoptera i dronova namenjenih za upotrebu sa nosača, ali ne i letelica sa fiksnim krilima kojima upravljaju piloti. Ovo omogućava sprovođenje pomorskih operacija izviđanja, nadzora i prikupljanja podataka (ISR), kao i eksperimentisanje sa udarnim dejstvima u blizini turske obale, kako u Crnom moru, tako i na Mediteranu. Ovo drugo područje je od posebnog značaja zbog dugotrajnog geopolitičkog rivaliteta Turske sa zapadnim susedom (i saveznikom u NATO-u), Grčkom.

Turska nije učestvovala u ratu od 1945. godine, kada je nakratko ušla u Drugi svetski rat protiv nacističke Nemačke kako bi se pridružila Ujedinjenim nacijama. Umesto za stvarna ratna dejstva, *Anadolu* trenutno koristi za testiranja. Posebno se radi na integraciji mogućnosti korišćenja dronova u operacije sa nosača, što ukazuje na rastuće interesovanje za jeftinije oblike vazdušne moći na moru. Sukobi u Ukrajini i Sudanu pokazali su korisnost dronova na savremenom bojištu, pa je ovo vredan poduhvat – mada on, jasno je, ne predstavlja direktnu zamenu za pravu vazduhoplovnu grupu na nosaču aviona.

RUSIJA
Broj nosača aviona: 1 („Admiral Kuznjecov”)

Jedini ruski nosač aviona, često kritikovani „Admiral Kuznjecov”, od 2017. godine prolazi kroz proces remonta i modernizacije. Neizvesno je da li će ovaj brod ikada ponovo zaploviti, s obzirom na obim problema sa kojima se suočava, kao i na opterećenje ruske ekonomije izazvano ratom u Ukrajini.

Ovaj nosač aviona, porinut 1985. i zvanično uveden u sastav ruske mornarice 1991. godine, bio je ozloglašen zbog mnoštva mehaničkih i tehničkih problema, čestih kvarova i loših sanitarnih uslova.

Tokom perioda aktivne službe, sa „Admirala Kuznjecova” su poletali lovci Su-33 i MiG-29K, što je omogućavalo ograničenu upotrebu palubne avijacije, doprinosilo prestižu i obezbeđivalo povremeno regionalno prisustvo. Istorijski gledano, „Kuznjecov” je bio angažovan u operacijama u Siriji, ali se trenutno nalazi na Arktiku, u blizini Murmanska – i malo je verovatno da će u skorije vreme napustiti tu lokaciju.

INDONEZIJA
Broj nosača aviona: 1 (KRI Sriwijaya)

U septembru 2026. godine, nakon višemesečnih pregovora, Indonezija i Italija su finalizovale transfer ostarelog italijanskog nosača aviona – nekadašnjeg broda „Đuzepe Garibaldi” (C551) – u sastav indonežanske mornarice. Po dolasku u Indoneziju, vlada te zemlje preimenovala je brod u KRI Sriwijaya (100) i uvela ga u operativnu upotrebu.

Pod imenom *Garibaldi*, ovaj nosač aviona je služio u italijanskoj mornarici 40 godina, od uvođenja u operativnu upotrebu 1985. do povlačenja iz službe 2025. godine. Iako je sam brod bio nominalno besplatan, očekuje se da će Indonezija potrošiti oko 900 miliona dolara na njegovo preuređenje i modernizaciju za sopstvene potrebe. To predstavlja značajan deo njenog relativno skromnog pomorskog budžeta i izazvalo je kritike u pojedinim krugovima, naročito zbog činjenice da Indonezija ne poseduje avione sa fiksnim krilima koji mogu da poleću sa nosača.

FRANCUSKA
Broj nosača: 1 (FS *Charles de Gaulle*)

Francuski nosač aviona *Charles de Gaulle*, uveden u službu 2001. godine, opremljen je CATOBAR sistemom koji omogućava poletanje aviona *Rafale M* i *E-2C Hawkeye*, kao i helikoptera. Ovo omogućava izvođenje udara na otvorenom moru, demonstriranje nuklearnog odvraćanja i nezavisno delovanje ekspedicionih vazduhoplovnih snaga. Važno je napomenuti da je Francuska, pored Sjedinjenih Država, jedina pomorska sila koja poseduje nosač aviona na nuklearni pogon; sve ostale zemlje imaju samo konvencionalne nosače na naftni pogon, što ograničava njihov domet i autonomiju kretanja.

Francuska koristi ove kapacitete za dugotrajne borbene misije u okviru koalicionih ili nacionalnih operacija, kao i za sticanje prednosti u oblastima komandovanja i kontrole (C2) i ranog upozoravanja iz vazdušnog prostora (AEW). U konačnici, Francuska poseduje najkompletniji ekosistem palubne avijacije u Evropi.

EGIPAT
Broj nosača: 2 (desantni brodovi-nosači helikoptera klase *Mistral*)

Egipat upravlja sa dva desantna broda-nosača helikoptera (LHD) klase *Mistral*: *Gamal Abdel Nasser* i *Anwar El Sadat*. Sa ovih brodova mogu poletati isključivo helikopteri, konfigurisani za borbene, transportne ili protivpodmorničke (ASW) misije. Ovo omogućava izvođenje amfibijskih operacija, prisustvo u regionu i angažovanje u humanitarnim operacijama i operacijama pomoći u slučaju katastrofa (HADR).

Egipat koristi ove kapacitete za projekciju moći u priobalnim vodama i radi sticanja prestiža. Međutim, nedostatak mogućnosti za lansiranje aviona sa fiksnim krilima ograničava domet efikasnosti egipatske pomorske avijacije.

AUSTRALIJA
Broj nosača: 2 (desantni brodovi-nosači helikoptera klase *Canberra*)

Australija poseduje dva desantna broda-nosača helikoptera (LHD) klase *Canberra*: HMAS *Canberra* i HMAS *Adelaide*. Brodovi klase *Canberra* omogućavaju poletanje samo helikoptera, kao što su MH-60R i, povremeno, *Chinook*. Ovo omogućava izvođenje amfibijskih desanata, operacija humanitarne pomoći i pomoći u slučaju katastrofa (HADR), komandovanje i kontrolu, kao i podršku za ograničeno uspostavljanje kontrole nad morem. Australija koristi ove kapacitete za reagovanje na regionalne krize, pružanje pomoći pri katastrofama, koalicione amfibijske operacije, kao i za vazduhoplovne zadatke transporta i izviđanja (ISR) – ali ne i za udarna dejstva. U suštini, Australija raspolaže kapacitetima koji pružaju prisustvo slično onome koje obezbeđuju nosači aviona, ali bez mogućnosti korišćenja pravog nosača aviona sa fiksnim krilima namenjenog za udarne misije.

JUŽNA KOREJA
Broj nosača: 2 (amfibijski desantni brodovi klase „Dokdo”)

Amfibijski desantni brod klase „Dokdo” prvenstveno je namenjen za operacije helikoptera, iako postoje planovi da se u budućnosti omogući korišćenje aviona F-35B ili drugih letelica sa fiksnim krilima tipa STOVL (kratko poletanje i vertikalno sletanje). Trenutno su, međutim, mogućnosti brodova klase „Dokdo” ograničene isključivo na helikoptere.

Brodovi klase „Dokdo” omogućavaju izvođenje amfibijskih operacija, HADR aktivnosti i pomorski transport. Time Južna Koreja obezbeđuje spremnost za delovanje u neposrednom okruženju (na poluostrvu) i mogućnost regionalnog reagovanja, ali ne i kapacitete za delovanje na otvorenom moru (tzv. *blue-water* sposobnost) ili udarne misije – bar ne za sada.

JAPAN
Broj nosača: 2 (razarači klase „Izumo”)

Japan trenutno vrši prepravku dva broda klase „Izumo” – „Izumo” i „Kaga” – kako bi se omogućile STOVL operacije. Ovi brodovi su trenutno sposobni za poletanje i sletanje helikoptera, ali će nakon prepravke moći da opslužuju i avione F-35B, koji imaju sposobnost kratkog poletanja i vertikalnog sletanja (STOVL). To će omogućiti pružanje odbrambene vazduhoplovne zaštite sa mora i primenu koncepta distribuiranih baza u slučaju kriznih situacija u regionu Pacifika.

Očekuje se da će Japan koristiti svoje kapacitete nosača aviona za jačanje odbrane sopstvene teritorije, podršku operacijama duž lanca ostrva i obezbeđivanje interoperabilnosti u okviru savezništva sa Sjedinjenim Državama i drugim partnerima u Indo-pacifičkom regionu. Iako je prepravka za STOVL operacije politički osetljivo pitanje – s obzirom na postojeće polemike u vezi sa članom 9 japanskog Ustava koji zabranjuje rat – ona takođe predstavlja odgovor na rastuću pretnju iz vazduha u regionu.

ITALIJA
Broj nosača: 2 („Kavur” i LHD „Trst”)

Italija poseduje nosač aviona „Kavur” i amfibijski desantni brod sa palubom za helikoptere (LHD) „Trst”. Oba broda mogu da opslužuju lovce F-35B „Lajtning II” (Lightning II) i helikoptere, čime se obezbeđuje fleksibilna ekspediciona vazduhoplovna moć sa mora i interoperabilnost u okvi Italija koristi ova dva broda za reagovanje u kriznim situacijama i koalicione operacije, prvenstveno u regionu Sredozemlja. STOVL koncept žrtvuje kapacitete sistema CATOBAR zarad veće fleksibilnosti i sigurnosti baziranja, što rezultira skromnijim, ali ipak respektabilnim ekosistemom nosača aviona.

INDIJA
Broj nosača aviona: 2 (INS Vikramaditya, INS Vikrant)

Indija upravlja nosačima aviona klase STOBAR – *Vikramaditya* i *Vikrant* – koji su sposobni da nose i lansiraju avione MiG-29K/KUB, helikoptere, a u budućnosti i domaću platformu. Ovo Indiji omogućava prisustvo u Indijskom okeanu, kontrolu mora, odbranu flote i izvođenje ograničenih napada. Indija svoje nosače koristi za patrole odvraćanja, vojne vežbe i reagovanje na regionalne krizne situacije.

Sa strateškog stanovišta, indijsko rukovodstvo može da iskoristi nosače aviona kako bi demonstriralo svoju sposobnost da nametne svoj uticaj u regionu. Tokom većeg dela svoje istorije, Indija je bila usmerena na sukobe sa susednim Pakistanom, protiv koga nosači aviona imaju ograničenu primenu s obzirom na malu međusobnu udaljenost dveju zemalja.

Međutim, tenzije su povremeno eskalirale i između Indije i Kine, a indijska vojska je težila čvršćim vezama sa oružanim snagama SAD, Australije i Japana, formirajući takozvani „Kvad” (Quad) u regionu Indo-Pacifika.

UJEDINjENO KRALjEVSTVO
Broj nosača aviona: 2 (HMS Queen Elizabeth, HMS Prince of Wales)

Ujedinjeno Kraljevstvo upravlja nosačima klase „Kvin Elizabet” (Queen Elizabeth), koju čine dva broda: HMS Queen Elizabeth i HMS Prince of Wales. Oba nosača imaju konvencionalni pogon i opremljena su rampom za uzletanje tipa „ski-džamp” (ski-jump); oba mogu da nose lovce F-35B Lightning II (tip STOVL – kratko uzletanje i vertikalno sletanje) i helikoptere. Ovo omogućava snažne ekspedicione vazduhoplovne kapacitete, prisustvo u okviru NATO-a i na globalnom nivou, kao i fleksibilan odgovor na krizne situacije.

Ujedinjeno Kraljevstvo koristi svoje nosače aviona u okviru udarnih grupa nosača, koalicionih operacija i patrola radi odvraćanja. Sa strateškog stanovišta, STOVL model daje prednost dostupnosti i fleksibilnosti baziranja u odnosu na veću snagu i raznovrsnost koju bi pružio nosač tipa CATOBAR.

KINA
Broj nosača aviona: 3 (Liaoning, Shandong, Fujian)

Mornarica Narodne oslobodilačke armije Kine (PLAN) trenutno upravlja sa tri nosača aviona: Liaoning, Shandong i Fujian. Svaki brod ima jedinstven dizajn; Liaoning i Shandong su zasnovani na ranijim ruskim nosačima sa konfiguracijom rampe za uzletanje tipa „ski-džamp”, dok je napredniji Fujian domaće proizvodnje i opremljen elektromagnetnim katapultom. PLAN takođe planira izgradnju još šest nosača aviona do 2035. godine, čime bi ukupna flota nosača dostigla devet plovila, što bi je učinilo drugom najvećom flotom nosača aviona na svetu.

Istorijski gledano, Kina se za potrebe pomorske avijacije oslanjala na lovac J-15 Flanker-K, sovjetsku derivaciju aviona Su-33 prilagođenu za nosače aviona. J-15 je dovoljno mali da poleće sa rampe tipa „ski-džamp”, ali je zbog toga ograničen u pogledu doleta i vatrene moći. Peking je nedavno predstavio stelt lovac J-35, takođe namenjen za nosače aviona, što svedoči o kontinuiranom razvoju kineske tehnologije pomorske avijacije. Kina takođe koristi avione KJ-600 za rano upozoravanje i kontrolu iz vazduha (AEW&C). Flota Ratne mornarice Narodne oslobodilačke armije (PLAN) trenutno je sposobna za protivvazdušnu odbranu flote, kontrolu mora i projekciju moći izvan priobalnih voda; Kina koristi svoje nosače aviona za slojevito širenje pomorskih kapaciteta za uskraćivanje pristupa i onemogućavanje manevara (A2/AD), kao i za obuku svojih relativno mladih snaga za operacije na otvorenom moru. U pripremi je nosač aviona klase „Tip 004”, što ukazuje na to da se razvoj kineskih nosača aviona nastavlja.

SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE
Broj nosača aviona: 11 (10 klase „Nimic” i jedan klase „Ford”) + 21 brod za amfibijska dejstva

Američka mornarica nema premca kada je reč o kapacitetima avijacije na nosačima aviona. Supernosači aviona na nuklearni pogon klasa „Nimic” i „Ford” – u kombinaciji sa desantnim jurišnim brodovima klasa „Vosp”, „Tarava” i „Amerika”, kao i nizom drugih amfibijskih plovila – omogućavaju SAD da angažuju letelice F/A-18E/F, EA-18G, E-2D, F-35B, F-35C i helikoptere. To obezbeđuje neuporedivu stopu poletanja, globalnu projekciju moći, kontrolu mora i odvraćanje, što SAD koriste za dugotrajne vojne kampanje, udare u prvoj noći sukoba, koordinaciju operacija izviđanja, nadzora i komandovanja (ISR/C2), kao i za reagovanje u kriznim situacijama. Ipak, u svakom trenutku je angažovana samo oko polovina flote nosača aviona američke mornarice, dok ostatak ostaje u luci ili je na održavanju.

Sa strateškog stanovišta, ekosistem američke avijacije na nosačima predstavlja svetski standard, ali istovremeno služi i kao primarna meta u planovima drugih država za uspostavljanje A2/AD kapaciteta.

nationalinterest.org/Harison Kas

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta