Vesti

NAJBOLJI STUDENTI MEDICINE NA METI NAPREDNJAKA: Učestvovali u blokadama, a sada ih vlast kažnjava uskraćivanjem posla!

19. oktobar 2026.

Izvanredan prosek, šest godina studiranja i ispunjeni svi uslovi za rad, ali ne i poziv Ministarstva zdravlja za posao. Mladi lekari koji su učestvovali u studentskim protestima i blokadama danas se pitaju da li ih je upravo angažman u studentskom pokretu koštao mesta u programu namenjenom najboljim diplomcima medicine, dok izostanak javnih rang-lista i jasnih kriterijuma dodatno produbljuje sumnje u način na koji su izabrani kandidati.

Milica Krčo završila je Medicinski fakultet u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 9.98, položila je stručni ispit i stekla uslove za rad kao doktorka medicine. Ipak, u okviru programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca nije dobila poziv za posao, niti je od Ministarstva zdravlja dobila objašnjenje zbog čega nije izabrana, iako je dobila potvrdu dekana Medicinskog fakulteta u Novom Sadu da je bila na spisku koji je fakultet poslao Ministarstvu zdravlja.

Njen slučaj jedan je od onih koji su otvorili pitanja o ovogodišnjem izboru mladih lekara, posebno jer, za razliku od prethodnih godina, nisu objavljene rang-liste na osnovu kojih bi se moglo proveriti kako je selekcija sprovedena.

„Nakon što bi Ministarstvo zdravlja objavilo konkurs, medicinski fakulteti dostavljali su spiskove svojih diplomaca. Ministarstvo je zatim objavljivalo preliminarne, a potom i konačne rang liste, posebno za svaki fakultet. Na tim listama bila su navedena imena studenata sa prosecima i datumima diplomiranja, pa je bilo moguće proveriti ko je izabran i na osnovu čega“, kaže Krčo za Danas.

Međutim, ona kaže da ove godine taj postupak nije bio transparentan. Kako kaže, konkurs nije zvanično objavljen na sajtu Ministarstva zdravlja, niti su objavljeni kriterijumi za izbor, nije objavljena ni preliminarna ni konačna rang lista.

„Ovo nisu sporedni administrativni propusti. Bez javnog konkursa, jasnih kriterijuma i dostupnih rang lista nije moguće proveriti da li su svi diplomci imali jednake šanse i da li su zaista izabrani najuspešniji. Dodatno zabrinjava to što, prema informacijama kojima raspolažem, Ministarstvo nije odgovorilo na brojne upite diplomaca koji smatraju da su oštećeni, upućene telefonom, mejlom i lično“, kaže ona.

Da je pozivanje diplomaca počelo, saznala je nezvanično, od kolega. Kako kaže, ona poziv nije dobila, niti zvanično obaveštenje o svom statusu, a ni obrazloženje zbog čega nije pozvana. Tako je o sopstvenoj prilici za zaposlenje bila prinuđena da zaključi na osnovu informacija koje kruže među kolegama, umesto na osnovu javne rang liste i zvaničnog odgovora nadležne institucije.

„Kada je naš fakultet stupio u blokadu, kao vid borbe za pravdu i utvrđivanje odgovornosti za 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, bila sam na početku šeste godine studija. Kao neko ko se školovao da štiti ljudski život i zdravlje, smatrala sam svojom moralnom i profesionalnom dužnošću da ne ćutim pred tragedijom koja je zadesila moj grad. Zato sam od samog početka aktivno učestvovala i svoj angažman nikada nisam krila. Bila sam na nebrojeno mnogo protesta, pružala prvu pomoć tokom studentskih šetnji, u više navrata davala izjave za medije, a koautorka sam i teksta o našem studentskom pokretu koji je objavljen u medicinskom časopisu The Lancet“, objašnjava Krčo.

Kako kaže, da li je njen društveni angažman razlog zbog kog je izostavljena iz ovog programa, ostavlja javnosti da sama proceni na osnovu činjenica.

„Diplomirala sam 5. januara 2026. godine sa prosekom 9.98, položila sam stručni ispit i upisana sam u imenik Lekarske komore. Pošto dobro poznajem svoju generaciju, pouzdano znam da samo jedan kolega ima viši prosek od mog. Uz to, od dekana matičnog fakulteta dobila sam i potvrdu da se moje ime nalazilo na spisku diplomaca koji je fakultet uredno prosledio Ministarstvu zdravlja“, kaže ona.

Objašnjava da je upravo zato suštinski problem čitave ove situacije potpuna netransparentnost jer se otvaraju pitanja poput: Da li je zvanični konkurs uopšte raspisan? Koji su bili kriterijumi selekcije i ko je sve primljen u program?

„Ministarstvu zdravlja bih poručila da ovakvo postupanje ne može i neće proći u tišini. Krajnje je licemerno u javnosti i političkim kampanjama govoriti o brizi za mlade lekare i njihovom ostanku u zemlji, dok se u praksi program njihovog zapošljavanja sprovodi netransparentno i mimo očiju javnosti. Znanje, trud i šestogodišnji rad na fakultetu ne smeju biti predmet bilo čije samovolje, već merilo koje se poštuje po jasnim i za sve jednakim pravilima“, poručuje Krčo.

Kako kaže, s obzirom na to da nije jedina koja se našla u ovoj situaciji, očekuje da Ministarstvo hitno objavi sve informacije od javnog značaja: po kom konkursu je vršena selekcija, koji su bili kriterijumi i kako izgleda konačna rang lista primljenih kandidata.

„Kao mladi lekari, zajedno sa građanima koji finansiraju javno zdravstvo, imamo puno pravo na zvanično obrazloženje. Dokle god se informacije kriju, uskraćuje nam se pravo da preispitamo odluke koje direktno određuju našu profesionalnu budućnost“, kaže ona.

Kako dodaje, ovime se obesmišljava sav trud koji su ulagali tokom šest godina studiranja, a da zdravstveni sistem u Srbiji već dugo trpi posledice lošeg upravljanja, gde su zapošljavanje „preko veze“ i partijske knjižice postali pravilo, zbog čega je put mladih lekara nakon diplomiranja često izuzetno težak i ponižavajući.

„Svaki student medicine u ovoj zemlji, a ne samo 100 najboljih, zaslužuje priliku da do posla dođe na dostojanstven način. Mesto u ovom programu su mladi lekari zaslužili isključivo svojim radom, znanjem i željom da pomažu drugima. To dostignuće i integritet nam niko ne može oduzeti, jer na kraju uvek znanje, mladost i studenti pobeđuju“, zaključila je Krčo.

Međutim, slučaj studentkinje Milice Krčo nije jedini. Na ovaj problem takođe ukazuje doktor medicine i student doktorskih akademskih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Petar Stojković.

„Taj ‘Projekat zapošljavanja sto najboljih diplomaca medicine’ već godinama je samo farsa. Reč je o izrazito netransparentnom procesu u kojem nisu jasno definisani kriterijumi, rokovi ni procedura“, objašnjava Stojković.

Kako dodaje, ne postoji javni konkurs na koji biste mogli da se prijavite, već fakulteti Ministarstvu zdravlja dostavljaju spiskove navodno najboljih diplomaca.

„Odmah se nameće nekoliko pitanja: ko su ti najbolji diplomci, kojih generacija i prema kojim kriterijumima su izabrani“, kaže on.

Objašnjava da je posebno problematično što se od Medicinskog fakulteta u Beogradu, nakon svega što se dešavalo tokom prethodne godine, od protivzakonite smene dekana do krađe izbora za studentski parlament, očekuje da upravo Ministarstvu zdravlja dostavlja takve spiskove, bez jasno utvrđenih i javno dostupnih kriterijuma.

„U mom slučaju, nisam pozvan jer mi nije omogućeno da položim državni ispit, koji se, po svemu sudeći, smatra jednim od uslova za učešće u ovom programu. Međutim, ni taj uslov ni način na koji se proverava njegova ispunjenost nisu jasno i transparentno predstavljeni“, kaže Stojković.

On smatra da ovaj projekat služi kao institucionalno pokriće za netransparentno, verovatno i partijski motivisano zapošljavanje.

„Ne samo da ne postoje javno i jasno definisani kriterijumi na osnovu kojih bismo mogli da proverimo ko zaslužuje da bude na spisku, već se postavlja i pitanje da li je reč o zapošljavanju u pravom smislu te reči. Mnogi raniji diplomci dobijali su ugovore na određeno vreme koji im nakon isteka nisu produžavani“, kaže on.

Dodaje da to ne znači da ljudi koji budu izabrani ne zaslužuju svoje mesto, čak naprotiv, većina kolega to sigurno zaslužuje, ali je problem što bez transparentnih kriterijuma i procedure, javnost ne može da proveri da li su svi kandidati imali jednake šanse i da li su odluke donošene na osnovu zasluga.

„Tokom studija jesam aktivno učestvovao u studentskim blokadama i studentskom pokretu, a delimično sam uključen i dalje“, kaže on.

Objašnjava da nema direktan dokaz da je njegovo učešće u studentskom pokretu razlog zbog kojeg mu nije omogućeno da položi državni ispit ili zbog kojeg nije pozvan u ovaj program, ali ipak, postoje ozbiljni razlozi za sumnju da su te stvari povezane.

„Pre polaganja državnog ispita, ljudi koje poznajem u Ministarstvu zdravlja rekli su mi da su stigli spiskovi kandidata kojima neće biti omogućeno da polože ispit i da mi, prema njihovim informacijama, ne vredi ni da izlazim. Uprkos tome, izašao sam na ispit. Na licu mesta mi je saopšteno da sam položio, ali o tome nisam dobio nikakvu pisanu potvrdu, što je još jedan primer netransparentnosti o kojoj govorim. Kasnije mi je telefonom saopšteno da sam ipak pao. Posebno je zabrinjavajuće to što me je oborila članica komisije koja je jedina odbila da mi se predstavi“, smatra Stojković.

Kaže da je slična iskustva imalo i nekoliko njegovih prijatelja. Kako dodaje, jedan od njih je čak tri puta izlazio na ispit i svaki put padao u okolnostima koje su postajale sve bizarnije, a sada se sprema da ode u Sloveniju i tamo nastavi svoj život.

„Kada uporedimo ta iskustva, uočava se zabrinjavajući obrazac: među ljudima koji su imali probleme sa polaganjem državnog ispita, kao i među onima koji su ispit položili, ali nisu pozvani, većina kolega za koje znam aktivno je učestvovala u studentskim blokadama i protestima“, kaže on.

Kako dodaje, nije kivan niti ljut zbog onoga što mu se dogodilo jer kada je odlučio da se aktivno uključi u studentski pokret, bio je svestan da to može imati određene posledice i prihvatio je taj rizik.

„Kada mladim lekarima otežavate pristup profesionalnim prilikama, bez jasnih kriterijuma i transparentne procedure, rizikujete da deo kvalitetnog kadra ode iz zemlje ili odustane od rada u državnom zdravstvenom sistemu“, objašnjava on.

Smatra da živimo u sistemu u kojem ljudima, bez obzira na njihova politička ili druga uverenja, nije omogućeno da žive dostojanstvenim životom.

„Očekujem da ćemo, kao društvo, konačno početi da ozdravljamo“, zaključio je Stojković.

Danas je poslao pitanja Ministarstvu zdravlja u vezi sa izborom sto najboljih diplomaca, kao i u vezi sa rang-listom koja nije objavljena, međutim, do trenutka objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.