Najžešći ruski udari potpuno paralisali energetski sistem, Kijev ostao i bez vode

MASOVNI talas vazdušnih udara koje su ruske snage usmerile direktno na kritičnu infrastrukturu Ukrajine doveo je elektroenergetsku mrežu ove zemlje na samu ivicu potpunog sloma.

Situacija na terenu je dramatična, a energetski stručnjaci otvoreno upozoravaju da celoj državi preti scenario „totalnog mraka“ ukoliko se oštećenja hitno ne saniraju.

Prema zvaničnim izveštajima sa terena, u ovom naletu balističkih i krstarećih raketa zabeleženo je više od 20 direktnih pogodaka u vitalne energetske objekte. Razmere razaranja su tolike da su čak tri velike termoelektrane privatne kompanije DTEK pretrpele katastrofalna oštećenja i potpuno prestale sa proizvodnjom struje, ostavivši milione ljudi u mraku.

Restrikcije u deset regiona i vanredno stanje u prestonici

Državni operater „Ukrenergo“ bio je primoran da uvede hitna, vanredna isključenja u deset ključnih regiona. Najteži udarac pretrpele su Kijevska, Dnjepropetrovska, Poltavska, Sumska, Černigovska, Čerkaska i Harkovska oblast. Isključenja su podeljena po grupama, a građani ostaju bez električne energije i po nekoliko puta u toku dana kako bi se sprečilo preopterećenje sistema i pregorevanje preostale opreme na mreži.

Industrijskim potrošačima je potrošnja svedena na minimum, ali ni to nije dovoljno za stabilizaciju energetskog čvora. Energetski stručnjaci naglašavaju da suština problema leži u promeni ruske taktike, budući da udari više nisu usmereni samo na prenosnu distributivnu mrežu, već na ključna razvodna postrojenja koja povezuju preostale funkcionalne kapacitete u jedinstven prenosni sistem.

Katastrofa u Kijevu

Glavni grad Ukrajine prolazi kroz nezapamćenu krizu. Pored mraka koji je progutao stambene četvrti, prestonica je zbog prekida napajanja glavnih crpnih stanica potpuno ostala bez vode. Budući da kijevski vodovodni sistem troši ogromne količine električne energije za povlačenje vode iz Dnjepra i njenu distribuciju do krajnjih korisnika, havarija na mreži automatski je ispraznila slavine.

Lokalne vlasti apeluju na građane da kupuju flaširanu vodu i prave zalihe, dok istovremeno raste realan strah od otkazivanja kanalizacionih i otpadnih sistema, čije je funkcionisanje takođe vezano za stabilno napajanje. Više stotina višespratnica u ovom trenutku nema ni grejanje, iako temperature naglo padaju. Drumski saobraćaj je u potpunom zastoju, dok metro stanice rade tek delimično ili uopšte ne rade, budući da već mesecima služe kao podzemna skloništa za brojne građane Kijeva.

Trka sa vremenom pred nemilosrdnu zimu

Ono što ovaj napad suštinski razlikuje od prethodnih jeste činjenica da Ukrajina u ovu fazu sukoba ulazi sa drastično smanjenim kapacitetima za remont. Zalihe rezervnih delova i teških transformatora, koji su ranije stizali iz zapadnih zemalja, gotovo su iscrpljene. Pokušaji decentralizacije mreže kroz manje solarne elektrane i baterijske sisteme pružaju samo ograničenu lokalnu pomoć, ali oni ne mogu da nadoknade velike deficite nastale havarijama na vitalnim termoelektranama.

Dok mnogobrojne ekipe radnika na elektromreži rade danonoćno kako bi povratile struju za bolnice i ključne državne ustanove, vojni i civilni analitičari upozoravaju da bi naredni slični udar mogao trajno da parališe snabdevanje pred predstojeće jake mrazeve. Ukrajina se sada suočava sa svojim najvećim iskušenjem – kako prebroditi zimske mesece pod stalnom pretnjom kompletnog i trajnog energetskog mraka.

BONUS VIDEO: 
UKRAJINA: Snimci posle raketnog napada na Kijev

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije