NATO planira udare na ruske aerodrome, fabrike i železnicu
NATO se otvoreno priprema za vojni sukob sa Rusijom, a takav zaključak potvrđuju vojni programi alijanse, karakter njenih vežbi i ubrzano razvijanje vojne logistike na istočnom krilu, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.
Foto: AI/Gemini
– Ako pogledamo vojne strategije, praksu vojne izgradnje, vojnostrateške postavke, programe nabavki i logističko osvajanje istočnog krila NATO-a, ne možemo da ne zaključimo da se Zapad priprema za vojni sukob sa Rusijom – rekao je Gruško, prenosi Interfaks.
Prema njegovim rečima, takva politika ne podrazumeva traženje nove ravnoteže u odnosima sa Moskvom, već vodi ka daljoj militarizaciji Evrope i produbljivanju konfrontacije.
Gruško je kao dodatni dokaz naveo formulacije iz strateških dokumenata NATO-a i Evropske unije, u kojima je Rusija označena kao „direktna, neposredna i dugoročna pretnja” Evropi i Zapadu.
– To je direktan nagoveštaj da će Rusija kao dugoročna pretnja biti posmatrana i pošto sukob u Ukrajini, pre ili kasnije, bude okončan – ocenio je ruski diplomata.
Istovremeno, on je odbacio tvrdnje pojedinih zapadnih zvaničnika da bi Moskva u narednim godinama mogla da napadne neku od članica NATO-a, posebno baltičke države.
– Rusija nema ni razloga, ni planova, niti bilo kakve potrebe da napadne NATO – poručio je Gruško, dodajući da Zapad, po njegovom mišljenju, Rusiji pripisuje namere koje ona nema.
Planovi za Kalinjingrad i istočni front
Gruškove izjave usledile su posle pisanja nemačkog „Bilda” o novom konceptu kopnenog ratovanja NATO-a, koji predviđa odgovor alijanse u slučaju ruskog napada na Estoniju, Letoniju ili Litvaniju.
Prema navodima tog lista, plan je podeljen u nekoliko faza.
Prva podrazumeva odbranu od ruskih raketa i bespilotnih letelica upotrebom borbenih aviona, projektila i dronova. Posebna pažnja posvećena je Kalinjingradskoj oblasti, gde se nalaze ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane, raketni kompleksi i drugi vojni objekti.
Druga faza predviđa stvaranje takozvane autonomne zone duž granica sa Rusijom i Belorusijom. U njoj bi, umesto većeg broja vojnika, delovali dronovi i bespilotna kopnena vozila, čiji bi zadatak bio da otkrivaju i zaustavljaju napredovanje protivničkih jedinica.
Treći deo koncepta obuhvata udare na vojnu infrastrukturu u dubini ruske teritorije. Kao moguće mete pominju se vojni aerodromi, fabrike oružja, mostovi i železnička čvorišta preko kojih bi se dopremali ljudstvo, municija i tehnika. Razmatra se i upotreba specijalnih jedinica iza linije fronta, objavio je „Bild”, a preneo portal UA njuz.
U opisanom scenariju, međutim, ne predviđa se zauzimanje ruske teritorije. Cilj bi bio zaustavljanje eventualne ofanzive i potiskivanje ruskih snaga do međunarodno priznate granice. Reč je o planskom scenariju za slučaj napada na članicu NATO-a, a ne o najavi pokretanja vojne operacije protiv Rusije.
Litovkin: Svaki generalštab priprema scenarije
Ruski vojni stručnjak Viktor Litovkin smatra da javno iznošenje ovakvih planova predstavlja deo zapadne strategije odvraćanja.
– Vojni štabovi, uključujući i štab NATO-a, uobičajeno razrađuju scenarije za različite pretnje. Svaka vojna organizacija mora da ima planove za sve moguće okolnosti. Siguran sam da i ruski Generalštab ima slične planove – rekao je Litovkin.
Razlika je, kako je ocenio, u tome što Moskva svoje operativne planove čuva u tajnosti, dok ih zapadne zemlje namerno delimično objavljuju kako bi poslale političku i vojnu poruku.
Bivša čelnica NATO tima za stratešku analizu Stefani Babst ocenila je da alijansa želi da izbegne direktan rat sa Rusijom, ali da istovremeno mora da razvije delotvorniji odgovor na moguće hibridne napade.
– Nisam verovala, niti sada verujem, da će Rusija konvencionalnim snagama napasti neku od baltičkih država. Kremlj u svom hibridnom arsenalu ima dovoljno ’municije’ da naše zemlje destabilizuje iznutra – navela je Babst.
Ona smatra da strategija odvraćanja NATO-a i dalje ima slabosti, pre svega zato što alijansi nedostaje celovit pristup budućim odnosima sa Moskvom, dok su njeni potezi, kako je rekla, „strašno predvidljivi”.
Stub: Napad na NATO nema smisla
Finski predsednik Aleksandar Stub izneo je znatno uzdržaniju procenu, navodeći da ne vidi dokaze da Rusija namerava da napadne neku članicu alijanse.
Stub je za „Bild” rekao da Moskva trenutno nije u stanju da vodi rat na dva fronta i da bi napad na NATO predstavljao ispitivanje odlučnosti najmoćnijeg vojnog saveza na svetu.
Foto: Tanjug/AP Photo, Jr./Rod Lamkey (FRE)
– Nema nikakvog smisla da bilo koja sila na svetu iskušava odlučnost ovog saveza – rekao je Stub, naglašavajući prednost NATO-a u konvencionalnom, raketnom i nuklearnom naoružanju.
Finski predsednik smatra da sukob u Ukrajini troši značajan deo ruskih vojnih resursa, zbog čega je neposredni rat Moskve i NATO-a malo verovatan.
Povećana vojna izdvajanja članica alijanse, prema njegovoj oceni, dodatno umanjuju rizik od direktne konfrontacije, preneo je Rojters.
(Politika onlajn)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
