Vesti

NAUČNICI OTKRILI RAZLOG KATASTROFE U NEPALU: Glečer veličine 28 fudbalskih terena se sručio sa Himalaja u jezero! (VIDEO)

28. avgust 2026.

Komad glečera površine oko 50 hektara obrušio se sa Himalaja i pokrenuo katastrofalni lanac događaja u Nepalu, koji je za svega nekoliko desetina minuta prerastao u razornu poplavu. Naučnici smatraju da je otapanje permafrosta usled zagrevanja moglo da destabilizuje ogromnu masu leda.

U sredu u 8.37 po lokalnom vremenu na granici Nepala i Tibeta registrovan je potres magnitude 4,4. Međutim, nije bila reč o klasičnom zemljotresu, već o udarnom talasu koji je nastao kada se ogromna masa glečera obrušila gotovo 1.200 metara niz planinu Langtang Lirung.

Komad leda bio je dovoljno veliki da prekrije oko 28 fudbalskih terena. Njegovo obrušavanje pokrenulo je lavinu, a zatim čitav niz događaja koji stručnjaci nazivaju „kaskadom opasnosti“.

Prema podacima koje navodi „Telegraph“, najmanje 475 ljudi je poginulo, dok se stotine meštana i turista vode kao nestala. Talasi izazvani katastrofom dostizali su visinu od oko 21 metra.

Lavina je ogromne količine leda, kamenja i zemlje gurnula u reku Lhende Khola, gde je nastala prirodna brana. Iza nje su se gomilali voda, blato, stene i led sve dok pritisak nije postao prevelik. Brana je tada pukla i oslobodila ogromnu količinu vode koja se sjurila niz strmu dolinu.

Poplava je postajala sve razornija dok je nosila kamenje, stabla i drugi materijal brzinom većom od 160 kilometara na sat. Samo 13 minuta nakon obrušavanja glečera stanica za praćenje nivoa vode u Sijabrubesiju prestala je da šalje podatke, a za manje od pola sata nivo reka porastao je i do devet metara.

Stručnjaci smatraju da je jedan od ključnih uzroka katastrofe moglo da bude zagrevanje koje je otopilo permafrost, odnosno trajno zaleđeno tlo koje je praktično služilo kao „lepak“ i držalo ogromnu masu leda na planini.

What Actually Triggered the Nepal–Tibet Border Flash Flood?

A massive ice and rock avalanche from a glacier triggered a chain reaction near the Nepal–China border. The avalanche and debris blocked the river, forming a temporary barrier lake. When the blockage gave way, a… pic.twitter.com/raaCcjQClO

— Deadly Kalesh (@Deadlykalesh) August 27, 2026

Nepalske planine izgubile su gotovo trećinu leda tokom poslednje tri decenije, dok su satelitski snimci pokazali i veliko topljenje snega u samo 24 sata pre katastrofe. Iako se nesreća dogodila usred monsunske sezone, naučnici ne veruju da su obilne padavine imale značajniju ulogu.

Problem dodatno povećava specifična geografija Himalaja. Planinski lanac se zbog tektonskih procesa postepeno podiže, zbog čega glečeri postaju strmiji i nestabilniji, pa raste opasnost da se njihovi donji delovi odvoje i obruše.

Slične katastrofe već su zabeležene na Himalajima i Tibetu. U zapadnom Tibetu 2016. godine obrušavanje glečera ubilo je devet pastira, dok su 2018. dve ledene lavine u basenu Sedongpu zatrpale reku i stvorile privremeno jezero.

Glečeri širom sveta tokom poslednje dve decenije izgubili su oko pet odsto ukupne zapremine, odnosno prosečno oko 273 milijarde tona leda godišnje. Himalaji su posebno ugroženi, između ostalog i zbog zagađenja iz Indije i Kine. Čađ koja se taloži na snegu i ledu apsorbuje sunčevu svetlost i dodatno ubrzava topljenje.

Klasični sistemi za upozoravanje mogu da registruju obilne padavine i rast vodostaja, ali ne mogu unapred da otkriju kada će se deo glečera odvojiti.

Naučnici zato veliku nadu polažu u satelite koji mogu da mere promene u debljini i zapremini glečera, kao i brzinu njihovog kretanja. Redovno praćenje tih podataka moglo bi u budućnosti da omogući stručnjacima da prepoznaju znakove nestabilnosti i upozore stanovništvo pre sledećeg velikog obrušavanja.