Vesti

NEMA EVRA U SRPSKIM MENJAČNICIMA: “Pouzdan znak da se iz zemlje izvlače velike količine novca!”, tvrde vlasnici!

28. oktobar 2026.

U velikoj većini srpskih menjačnica, od Niša, preko Užica, do Beograda, juče nije mogao da se kupi evro, jer ga nije bilo u ponudi.

Tragom ove informacije razgovarali smo sa nekoliko vlasnika menjačnica, koji su za Serbian Times potvrdili da u ovom trenutku nema evra u slobodnoj prodaji.

Kao razlog navode činjenicu da je na ulici drastično smanjena količina deviza, evra, ali i dolara i drugih moneta, što tumače kao vanrednu situaciju usled odliva novca iz zemlje.

Novac se na ulicu sliva najviše iz banaka. Kad one presuše, to se odmah oseti u našem poslu. Stiče se utisak da evri odlaze negde van Srbije, kaže za naš portal vlasnik jednog lanca beogradskih menjačnica.

On dodaje da je čuo za priču da neke banke prebacuju novac na račune u inostranstvu što, kako ističe, može biti ključni razlog nestašice evra.

Serbian Times je juče objavio tekst o tome da je Alta banka počela da sa računa privatnih lica i kompanija u Srbiji prebacuje velike novčane iznose na račune inostranih banaka, saznaje Serbian Times iz odlično obaveštenih izvora.

Kako nam je rekao naš sagovornik, zaposlen u ovoj banci, počevši od ponedeljka ujutru, kada je postalo jasno da su Vučič i SNS izgubili izbore, počeli su da stižu zahtevi za transakcije:

Sve su to kompanije i pojedinci povezani sa Vučićevim režimom i porodicom, koje sada očigledno pokušavaju da izvuku novac iz Srbije, pre nego što Studentska lista preuzme vlast, tvrdi naš izvor.

On dodaje da je zaposlenima zaprećeno da nijedna informacija o ovim transakcijama ne sne izaći u javnost, a svoje obraćanje našoj redakciji komentariše kao “patriotsku dužnost”.

Advokat Ivan Ninić je takođe juče objavio na svom Iks nalogu da je jedna banka juče krenula sa prebacivanjem novca napolje, da je o tome obavestio NBS, te da je zatražio hitan nadzor.

„Insajder iz srca sistema mi javlja: Jedna banka je juče krenula sa prebacivanjem novca napolje, obavestio sam NBS jutros o tome i zatražio hitan nadzor, da ne bi deponenti iz javnog sektora ostali praznih računa. Ovo smatram činom patriotizma i mojom građanskom obavezom“, naveo je Ninić na svom Iks nalogu.

On je uz to objavio i dokument, odnosno zahtev za hitno pokretanje postupka vanredne kontrole poslovanja jedne banke (naziv zatamljen) zbog ugrožavanja likvidnosti i sigurnosti depozita javnog sektora.

„Kao savestan građanin/lice sa neposrednim saznanjem o poslovanju finansijskih institucija u Republici Srbiji, ovim putem obaveštavam Narodnu banku Srbije o uočenim aktivnostima koje ozbiljno mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema i sigurnost deponenata. Pema operativnim saznanjima kojima raspolažem, neposredno nakon održavanja izbora u Republici Srbiji, počev od 26.10.2026. godine, iz banke (naziv zatamnjen) A.D. Beograd, započet je proces intenzivnog i ubrzanog transferisanja novčanih sredstava (likvidnog kapitala) prema inostranstvu, konkretno na račune i u pravna lica locirana u Moskvi (Ruska Federacija) i Skoplju (Severna Makedonija), gde imenovana banka, odnosno sa njom povezana lica, poseduju vlasničke udele u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja“, piše između ostalog u dokumentu koji je Ninić objavio.

On je zatražio da Narodna banka hitno pokrene vanrednu terensku i kontrolnu inspekciju u prostorijama te banke, radi utvrđivanja obima, osnova i zakonitosti svih deviznih i dinarskih transfera izvršenih ka inostranstvu u proteklom periodu. Kako između ostalog piše u dokumentu, druga mera koju predlaže Ninić je da NBS izrekne privremenu meru zabrane ili ograničenja raspolaganja sredstvima i obavlja transakcije ka povezanim licima u inostranstvu kako bi se sprečio dalji odliv kapitala do okončanja kontrole.

On traži i da Narodna banka naloži mere za održavanje likvidnosti i zaštitu depozita pravnih i fizičkih lica, sa posebnim akcentom na depozite javnih preduzeća i ustanova.

Na ovo temu oglasio se i jedan od lidera Studentske liste, akademik Radomir Saičić, koji je izjavio da “postoji bojazan od pokušaja iznošenja kapitala i arhiva iz zemlje tokom promene vlasti”.