„NEMA RAZLOGA ZA PANIKU“: Stručnjak objasnio šta se dešava sa evrom i da li je novac u bankama bezbedan!
Povećana potražnja za evrima u menjačnicama posledica je psihološkog efekta i straha građana, a ne nestašice deviza, kaže za RTS urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac. Ističe da slučaj Alta banke ne može da ugrozi stabilnost bankarskog sistema i da nema razloga za paniku.
U pojedinim menjačnicama evro se prodaje za 119, pa čak i 120 dinara, dok je zvanični srednji kurs gotovo nepromenjen. Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac poručuje da je poskupljenje evra u pojedinim menjačnicama pre svega posledica psihološkog efekta i povećane potražnje za gotovinom, a ne stvarne nestašice deviza.
„Rekao bih da postoje pokušaji nekih menjačnica da se okoriste ovom situacijom. Postoji vrlo jasno pravilo po kojem ograničava najviši prodajni kurs u odnosu na srednji. Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice. Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera“, ističe Uzelac.
Podseća da je kurs evra i u novembru 2021. godine bio oko 117,6 dinara, što, kako kaže, pokazuje da se vrednost domaće valute godinama kreće u relativno stabilnim okvirima.
Objašnjava da građani koji kupuju devize u menjačnicama čine manji deo ukupnog deviznog tržišta, na kojem značajnu ulogu imaju kompanije, korporacije i javna preduzeća, uključujući i ona koja kupuju energente.
„Pojačana potražnja za devizama je očekivana zbog sezone. Građani koji odlaze u menjačnice kupuju efektivni novac, odnosno gotovinu. Danas niko nema problem da kupi devize preko bankarske aplikacije. Nema ograničenja niti neuobičajeno visokih kurseva“, navodi Uzelac.
Zašto pojedine menjačnice ograničavaju prodaju evra
Prema njegovim rečima, problemi su nastali isključivo u delu tržišta koji se odnosi na gotov novac, jer je za njegovo dopremanje potrebna određena logistika. Kao primer navodi prodavnicu koja uobičajeno prodaje tonu jabuka nedeljno, a zatim se iznenada suoči sa potražnjom za deset tona.
„Naravno da je potrebno vreme da se roba dopremi i stavi na rafove. Tako je i sa menjačnicama. Ako neko ujutru kupi sve evre koje imaju, one ostatak dana nemaju šta da prodaju. To se pre svega odnosi na manje menjačnice, koje nisu mogle da obezbede dovoljno gotovine u odnosu na povećanu potražnju“, objašnjava Uzelac.
Dodaje da bi, u slučaju ozbiljnijih poremećaja na deviznom tržištu, bilo logično očekivati i znatno veće promene zvaničnog srednjeg kursa.
„Srednji kurs se gotovo uopšte ne pomera u odnosu na svu ovu priču koja se stvorila, što znači da dešavanja nemaju veći uticaj, osim psihološkog“, ocenjuje Uzelac.
„Slučaj Alta banke ne može da ugrozi ceo bankarski sistem“
Govoreći o oduzimanju dozvole za rad Alta banci, Uzelac ističe da se bankarski sistem u velikoj meri zasniva na poverenju građana i privrede.
„Ceo sistem finansija oslanja se na poverenje. Vrlo brzo smo videli šta se dešava kada to poverenje izostane. Alta banci je pala likvidnost, a kada ona padne ispod određenog nivoa, aktiviraju se mehanizmi zaštite“, navodi Uzelac.
Objašnjava da se slični mehanizmi primenjuju i u drugim slučajevima problema u poslovanju banaka, podsećajući na Agrobanku, Privrednu banku Beograd i Univerzal banku.
„Kada se saopšti da banka ima problem, onda poverioci kreću da podižu novac, što dodatno smanjuje njenu likvidnost. To je jedan od razloga koji može da dovede do stečaja“, objašnjava Uzelac.
Ističe da, prema njegovim saznanjima, za sada nema indicija da je u slučaju Alta banke došlo do krupne krađe novca, ali da postoje sumnje da su određene radnje sprovođene suprotno bankarskim procedurama, što tek treba utvrditi.
Na pitanje da li slučaj Alta banke može da poljulja poverenje u čitav bankarski sektor, Uzelaц odgovara da je poverenje već uzdrmano, ali da to ne znači da je ugrožena stabilnost sistema.
„Alta banka ima oko tri odsto učešća na tržištu. Njeno poslovanje je pod znakom pitanja, da li je ispravno, da li je bilo pronevere, to će se sve utvrditi. Ali to ne znači da je celokupno poslovanje te banke bilo nepravilno. Bankarski sistem je jedan od najregulisanijih i najkontrolisanijih sistema, upravo zato što je poverenje u njega osetljivo“, naglašava Uzelac.
Da li je bolje štedeti u dinarima ili evrima
Građanima koji trenutno kupuju devize Uzelaц savetuje da ne donose odluke pod uticajem straha i da, ukoliko im je potrebno, razmotre kupovinu preko bankarskih aplikacija.
„Ako sada kupujete devize koje ćete prodavati za mesec dana, izgubićete na toj transakciji. Sačekajte pet, šest dana, pa ako se ništa ne promeni, onda reagujte. Verujem da će se logistički problemi sa dopremanjem gotovine u tom periodu rešiti“, navodi Uzelac.
Kada je reč o štednji u dinarima ili evrima, naglašava da odluku treba doneti prema nameni novca i periodu u kojem građani planiraju da ga potroše.
„Štedite prema nameni tih sredstava. Ako ćete novac trošiti za šest meseci u dinarima, nema potrebe da ga sada pretvarate u evre. Na konverziji uvek nešto gubite“, objašnjava Uzelac.
Za novac koji građanima nije potreban u dužem periodu predlaže da razmotre i mogućnost investiranja.
„Ako vam novac nije potreban duže od šest meseci, razmislite i o investiranju. To znači da novac pretvarate u nešto što nije novac, pa onda pratite tržište te imovine, a ne samo kurs, kamate i inflaciju“, kaže Uzelac.
Zaključuje da izbor između štednje u banci, čuvanja gotovine, sefa ili investiranja zavisi od individualnih potreba i sklonosti građana.
Smatra da građani, zbog ranijih negativnih iskustava, često reaguju strahom i odlučuju da podignu novac i onda kada za to ne postoje ekonomski razlozi.
„Strah ne možemo uvek racionalno da objasnimo. Verujem da će se za nekoliko dana situacija smiriti i da će građani shvatiti da nema razloga za bojazan“, kaže Uzelac.
„Tiha diskriminacija“ ruskih državljana
Poseban problem, prema rečima Uzelca, imaju ruski državljani i preduzetnici koji su bili klijenti Alta banke, a sada pokušavaju da otvore račune u drugim bankama kako bi nastavili poslovanje, primali uplate i isplaćivali zarade.
„Osim nekoliko domaćih banaka, ostale sprovode neku vrstu tihe diskriminacije ruskih građana. To je javna tajna. Banke koje dobijaju instrukcije iz Evrope, a to je većina bankarskog sektora, imaju procedure koje im praktično nalažu da izbegavaju takvo poslovanje“, tvrdi Uzelac.
Prema njegovim rečima, takva praksa se najčešće ispoljava kroz administrativne zahteve, poput dodatne dokumentacije o poreklu novca.
„Sve je upakovano u papirologiju. Traže im poreklo novca, potvrde, pečate i druge administrativne stvari. Suština je da ih odbijaju“, smatra Uzelac.
Ocenjuje da je takvo postupanje posledica politike Evropske unije prema Rusiji, koja se, kako tvrdi, odražava i na banke u Srbiji koje su u evropskom vlasništvu.
OSTALE TEME:
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Zašto je Tramp puk’o ko zvečka i zašto će “impičment” biti spas za njega…
Izvor: RTS Foto: Reuters
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor
