Vesti

NEMAČKA OPTUŽILA RUSIJU ZA POKUŠAJ NAPADA NA AERODROM: Berlin tvrdi da su iza eksploziva stajale ruske državne strukture!

3. septembar 2026.

Odnosi Nemačke i Rusije ušli su u novu fazu ozbiljne konfrontacije nakon što je Berlin zvanično optužio Moskvu da stoji iza pokušaja napada dronom sa eksplozivom na aerodromu Lajpcig/Hale, jednom od najvažnijih teretnih i logističkih čvorišta u zemlji.

Nemačke vlasti tvrde da policijska istraga, nalazi obaveštajnih službi, karakteristike pronađene opreme i način izvođenja operacije ukazuju na rusku odgovornost. Moskva optužbe odbacuje kao apsurdne i politički motivisane, dok je predsednik Vladimir Putin optužio nemačke vlasti da su podmetale dokaze kako bi odgovornost pripisale Rusiji, ne pruživši dokaze za tu tvrdnju.

Berlin je istovremeno najavio konkretne mere: zatvaranje ruskog Generalnog konzulata u Bonu, prekid ugovora koji omogućava rad Ruskog doma u Berlinu, strože kontrole za ruske državljane i dodatni pritisak na takozvanu rusku „flotu iz senke“. Nemačka će od Evropske unije tražiti i nove sankcije protiv osoba povezanih sa hibridnim operacijama.

Dron sa eksplozivom pored ukrajinskih aviona
Slučaj je počeo uveče 4. avgusta, kada je u bezbednosnoj zoni aerodroma Lajpcig/Hale pronađen dron sa eksplozivnom napravom, u neposrednoj blizini teretnih aviona ukrajinske kompanije Antonov Airlines.

Letelicu je u teretnoj zoni kod piste primetio zaposleni, nakon čega su pokrenute bezbednosne procedure, a stručnjaci su uz pomoć robota deaktivirali eksploziv.

Prema dostupnim informacijama, naprava nije eksplodirala zbog problema sa sistemom za aktiviranje. Istražitelji sumnjaju da se drugi dron sudario sa avionom u blizini aerodroma, dok je desetak dana kasnije u okolini pronađena još jedna letelica. U pojedinim izveštajima zato se govori o tri drona povezana sa incidentom.

Savezno tužilaštvo preuzelo je istragu i događaj ocenilo kao težak napad na transportnu i logističku infrastrukturu Nemačke.

Lokacija je posebno osetljiva. Lajpcig/Hale nije samo veliki civilni teretni aerodrom već i važno logističko čvorište koje koriste nemačka vojska i saveznici iz NATO-a za transport vojne opreme.

Berlin: Sve ukazuje na Rusiju
Nemačka vlada se neposredno posle incidenta uzdržavala od direktnog optuživanja Moskve, navodeći samo da je moguća umešanost strane sile. Posle završne faze istrage promenila je pristup.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je da policijski nalazi, obrazac napada i obaveštajni podaci, posmatrani zajedno, dokazuju rusku odgovornost.

Prema njegovim rečima, istražitelji su pronašli eksploziv i sisteme za aktiviranje detonacije poznate iz ranijih operacija, dok konfiguracija i komponente drona podsećaju na tehnologije viđene u ratu Rusije protiv Ukrajine.

„Ovi nalazi ukazuju na umešanost osoba koje su delovale po nalogu ruskih državnih organa“, rekao je Dobrint.

Nemački ministar naveo je da je u pripremi operacije postojao „visok stepen tehničke stručnosti“, ali da je samo izvršenje, prema proceni istražitelja, moglo biti povereno operativcima nižeg nivoa.

Berlin, međutim, nije javnosti predstavio kompletan dokazni materijal na kojem zasniva optužbe. Nemačka vlada tvrdi da kombinacija policijskih nalaza i poverljivih obaveštajnih podataka daje dovoljno osnova da odgovornost zvanično pripiše Rusiji.

Dobrint je upozorio da Lajpcig možda neće biti poslednji takav slučaj.

„Mi nismo u ratu. Ali smo svakodnevna meta hibridnog ratovanja“, rekao je.

Zatvaranje konzulata i Ruskog doma
Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavio je da će ruski Generalni konzulat u Bonu biti zatvoren 18. septembra. Berlin će raskinuti i ugovor koji omogućava rad Ruskog doma, institucije koja se nalazi u centru nemačke prestonice.

Ruski dom otvoren je 1984, u vreme podeljene Nemačke, a poslednjih godina u nemačkim bezbednosnim i političkim krugovima pojavljuju se sumnje da je mogao biti korišćen i za obaveštajne aktivnosti Moskve i širenje ruske propagande.

Nemačka će predložiti i nove evropske sankcije protiv Rusa povezanih sa hibridnim operacijama, razmotriti strože kontrole ulaska ruskih državljana i pojačati pritisak na rusku „flotu iz senke“, mrežu uglavnom starijih tankera za koje zapadne zemlje tvrde da Moskvi pomažu u zaobilaženju sankcija na trgovinu naftom.

Ruski ambasador Sergej Nečajev pozvan je u nemačko Ministarstvo spoljnih poslova kako bi mu odluke bile zvanično saopštene.

SAZNAJTE VIŠE:

Moskva: Optužbe su apsurdne
Rusija kategorički odbacuje odgovornost za incident. Ruska ambasada u Berlinu nazvala je nemačke optužbe „apsurdnim“, a najavljene mere „nezabeleženom eskalacijom“ u odnosima dve zemlje.

Kremlj insistira da Nemačka nije javno predstavila dokaze koji potvrđuju rusku umešanost. Portparol Dmitrij Peskov ocenio je da Berlin nastavlja putem dalje eskalacije.

Vladimir Putin otišao je korak dalje, tvrdeći da su nemačke vlasti podmetale dokaze kako bi optužile Moskvu. Za tu tvrdnju nije ponudio dokaze. Nemačke mere nazvao je „velikom greškom“ koja je, prema njegovim rečima, protivna interesima nemačkog naroda, a čitav slučaj povezao je i sa unutrašnjopolitičkom situacijom u Nemačkoj.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova najavila je recipročne mere. Kao jedan od mogućih odgovora pominje se zatvaranje Gete instituta u Moskvi.

EU govori o „terorizmu pod pokroviteljstvom države“
Berlin je za svoj stav brzo dobio podršku evropskih partnera i NATO-a.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas ocenila je da pokušaj napada ima „sva obeležja terorizma pod pokroviteljstvom države“, što predstavlja znatno oštriju formulaciju od uobičajenog termina „hibridna pretnja“.

Kalas je nemačku odluku da odgovornost zvanično pripiše Rusiji nazvala veoma snažnim signalom i poručila da je potreban jedinstven evropski odgovor. Navela je i da je oko 1.600 novih sankcionih unosa usmerenih na ruski vojno-industrijski kompleks već u pripremi.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro opisao je incident kao deo dugotrajnog pokušaja Kremlja da destabilizuje EU, njene demokratske procese i podršku Ukrajini. Pariz je najavio podršku nemačkim predlozima i dodatne mere protiv ruskih brodova.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio je punu solidarnost sa Nemačkom, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da će Evropa ostati jedinstvena protiv ruske agresije i pokušaja ugrožavanja njene bezbednosti. Podršku Berlinu izrazile su i druge članice NATO-a i EU, među kojima Poljska, Velika Britanija, Italija, Švedska i Češka.

Lajpcig kao deo šireg „hibridnog rata“
Evropske vlade slučaj ne posmatraju izolovano. Poslednjih godina sve češće upozoravaju na aktivnosti koje opisuju kao ruski „hibridni rat“.

Taj izraz obuhvata neprijateljske operacije koje ostaju ispod praga otvorenog vojnog sukoba – od sajber napada, špijunaže i dezinformacija do sabotaža, podmetanja požara i napada na infrastrukturu.

Prema podacima koje je prikupila agencija AP, u Evropi je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. zabeleženo oko 200 incidenata sabotaže i drugih neprijateljskih aktivnosti.

Jedan od poznatijih slučajeva dogodio se 2024. u istočnom Londonu, gde je zapaljeno skladište u kojem je čuvana pomoć za Ukrajinu. Britanski tužioci povezivali su napad sa ljudima koji su delovali u korist ruske paravojne grupe Vagner.

Rusija odbacuje tvrdnje da vodi organizovanu kampanju sabotaža u Evropi.

Upravo je teško dokazivanje direktne državne odgovornosti jedna od glavnih karakteristika ovakvih operacija. One se mogu izvoditi preko posrednika koji formalno nisu deo državnog aparata, čime se otežava utvrđivanje komandnog lanca.

Kriza u osetljivom trenutku za Nemačku
Sukob Berlina i Moskve dolazi i u veoma osetljivom trenutku za nemačku unutrašnju politiku.

U Saksoniji-Anhaltu 6. septembra održavaju se izbori, a Alternativa za Nemačku (AfD) računa na snažan rezultat. Stranka se protivi sadašnjem obimu nemačke pomoći Ukrajini i zalaže se za obnovu bližih odnosa sa Rusijom.

Putin je upravo na unutrašnjopolitički aspekt pokušao da usmeri pažnju, tvrdeći da vlada kancelara Fridriha Merca koristi slučaj Lajpcig kako bi skrenula pažnju sa sopstvenih problema.

Za Merca je situacija zbog toga posebno složena. Njegova vlada želi da demonstrira odlučnost prema Moskvi, ali istovremeno da izbegne nekontrolisanu eskalaciju sa Rusijom.

Deo nemačkih političara smatra da Berlin čak nije otišao dovoljno daleko. Poslanik CDU Roderih Kizeveter ocenio je da najavljene mere „daleko zaostaju za onim što je potrebno“ i zatražio odlučniji odgovor.

Dodatnu težinu zaoštravanju odnosa Berlina i Moskve daje i činjenica da je nemačka vojska, samo dan nakon velike diplomatske eskalacije sa Rusijom, uspešno testirala balističku raketu dugog dometa. Test izraelskog raketnog sistema LORA izveden je tokom noći u severnom Atlantiku, a prema navodima nemačkih vojnih zvaničnika, projektil koji proizvodi kompanija Israel Aerospace Industries može da pogodi ciljeve na udaljenosti do 500 kilometara. Testiranje dolazi u trenutku kada Nemačka i druge zapadne zemlje ubrzano jačaju svoje sposobnosti za dejstvo na velikim udaljenostima, što se u značajnoj meri povezuje sa procenama o rastućoj bezbednosnoj pretnji iz Rusije. Iako testiranje nije predstavljeno kao direktan odgovor na slučaj sa dronom u Lajpcigu, njegov tajming dodatno naglašava širi kontekst sve ozbiljnije bezbednosne konfrontacije Rusije i evropskih članica NATO-a.