Vesti

NOVI UDAR NA PROSVETU: Vlada priprema zakon kojim će kažnjavati sve – prosvetari mogu ostati bez licenci, a učenici premešteni iz škole!

30. avgust 2026.

Predlog izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izazvao je brojne polemike, kako među nastavnicima i profesorima, tako i među učenicima i njihovim roditeljima. Prosvetari kažu da je tužno što je rasprava o tome započeta tokom trajanja letnjeg raspusta, a iako se izmene nisu našle na dnevnom redu tekućeg zasedanja Skupštine, ne znači da je vlast odustala od namere da izmeni ovaj zakon.

Izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) ukidaju pravo učenicima da se samoinicijativno organizuju van učeničkog parlamenta, Savet roditelja se smanjuje, a način biranja predstavnika odeljenja ostaje nedorečen.

Ukoliko nastavnici ne sprovode vaspitno-obrazovni rad, preti im gubitak licence, a učenici mogu biti po kazni prinudno premešteni iz škole.

Najviše polemike, čini se, izazvale su odredbe koje se odnose na postupak ukidanja licenci zaposlenima, kao i na postupak razrešenja članova školskih odbora izabranih od strane nastavnika.

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević kaže za Nova.rs da novi Zakon o obrazovanju proširuje mogućnosti suspenzije i oduzimanja licence nastavnicima, dok učenicima sužava garantovano pravo na slobodno udruživanje.

„Ako se usvoji Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona, svi koji se bune po školama, bilo da su to nastavnici, roditelji ili sami učenici, mogli bi mnogo efikasnije da snose posledice. Ovaj nacrt ograničava učešće učenika u radu školskog odbora i uvodi nove mehanizme disciplinovanja, a roditeljima se smanjuje neposredna predstavljenost u Savetu roditelja i sužava mogućnost učešća u timovima škole“, pojašnjava ona.

https://serbiantimes.info/wp-content/uploads/wordpress-popular-posts/229421-featured-110×126.jpg

Dimitrijević dodaje da su mnoge stvari izmenama odstavljene tako da se podrazumevaju, što samo stvara zabunu.

„Velika je razlika da li u zakonu piše, recimo, da nešto može da se uradi ili automatski se radi i mora da se uradi, kada su u pitanju, na primer, disciplinski postupci i kazne. Drugo, gomila stvari je ostavljena da može da se kao podrazumeva, a zapravo, ako bi se podrazumevalo, onda bi neko to mogao da tumači na jedan, a neko na drugi način“, sugeriše ona.

Savet roditelja

Prema najavljenim izmenama, Savet roditelja svodi se samo na savetodavnu funkciju.

„Savet je u mnogim stvarima imao savetodavnu funkciju, ali je kod nekih mogao da kaže ‘ne’. U novom zakonu stoji da se Savet roditelja upoznaje sa nečim, dok je ranije bilo da razmatra nešto. To nikako nije isto“.

Što se tiče učenika, i za njihovo udruživanje postoje značajne izmene.

U Zakonu se ističe da im je garantovana sloboda udruživanja u učenički parlament, klubove, sekcije, zadruge, organizacije… Međutim, izmenama se navodi da je učenicima garantovano udruživanje samo u učenički parlament.

„Sve ostalo nije pomenuto, kao podrazumeva se. E pa ne podrazumeva se, jer da je tako pisalo u zakonu prošle, pretprošle godine, kada su se učenici udružili u plenume, škole su mogle da kažu: ‘Mi kao škola to zabranjujemo, to vam nije garantovano pravo i ne možete da se udružite u plenume’. Dakle, sve je rađeno tako da se spreči ono što se desilo pre dve godine, da se učenici udruže u nekakvu organizaciju koja bi mogla da bude, uslovno rečeno, nekakav aktivizam ili nekakva pobuna. Svuda se ide na gušenje nekakvih sloboda“, smatra ona.

Izmenama je, takođe, smanjen broj odeljenja u školama, pa samim tim i broj roditelja u Savetu.

„Ako ima 40 odeljenja u školi, onda ima i 40 predstavnika u Savetu. Sada je, međutim, odlučeno da se u osnovnim školama broj smanji na osam, što bi, valjda, bio jedan roditelj po godini. A u srednjim školama, navodno, na 15, što je potpuno random broj, koji niko nije objasnio kako se tih 15 bira, ko je tih 15. A čim ih je manje, to je zgodniji broj za manipulaciju, da Uprava škole odabere one roditelje za koje zna da će podržati sve odluke Uprave, da neće ništa preispitivati, da nađu 15, uslovno rečeno, svojih ljudi, a da ne pričam o tome da je broj 15 takav da vi ne možete da zastupite sve smerove, sve godine. Jednostavno, broj je odabran tako da je vrlo teško zadovoljiti one uslove koje vi treba da imate kako bi svaki razred ili bar svaki smer i svaka godina, imali svog predstavnika“, ojašnjava dalje Dimitrijević.

Oduzimanje licence

Najznačajnija promena za nastavnike je mogućnost oduzimanja licence.

„Ukoliko nakon pismene opomene direktora ja i dalje ne držim časove, a nisam ih držala iz protesta zbog nečega što se desilo u školi, ja zbog toga mogu da izgubim licencu. To je mešanje babe i žabe jer licenca je dokaz da ja umem pedagoški i stručno da obavljam svoj posao. Taj prekršaj gde ja ne bih držala časove je zapravo prekršaj iz radnog odnosa. Ja tu kršim svoj ugovor o radu i po zakonu o radu, i ja tu mogu da budem kažnjena tako što ću biti suspendovana, što će mi se oduzeti od plate, tako što će me neko otpustiti, ali ne tako što će mi oduzeti licencu gde ja više ne mogu da se bavim ovim poslom. Tako da su tu pobrkali dva neka nivoa prekršaja“, navodi dalje Dimitrijević.

Bez prava na totalnu obustavu rada

Prosvetari smatraju da je skandalozno to što nemaju pravo na totalnu obustavu rada.

„To je Šešeljev zakon o štrajku iz 1996. i mi se godinama borimo da to promenimo, jer prosto nije u redu što smo ograničeni samo na to da možemo da skratimo rad na 30 minuta. Ima mnogo stvari koje se tu preklapaju i mešaju“.

A upitno je i kada se učenik zbog kazne pošalje na onlajn nastavu, dodaje naša sagovornica.

„Dete koje se kazni i pošalje se na onlajn nastavu zato što je pod suspenzijom, vi treba tom detetu da šaljete materijale i držite onlajn nastavu dok je suspendovano. A recimo da je dete nasrnulo na nastavnika i sada taj nastavnik treba njemu da drži onlajn nastavu preko norme, da mu sprema materijale i da za to, pritom, ne bude dodatno plaćen jer to je rad preko norme. Mi smo uložili prigovor i rekli da ako je nastavnik žrtva, ako je u pitanju nasilje nad nastavnikom, taj nastavnik nikako ne sme biti onaj koji detetu drži onlajn nastavu“.

Zaključuje da je sve rađeno „ispod žita“ jer je rasprava početa tokom letnjeg raspusta, kada prosvetari ne rade.

„Ne smemo da budemo potpuno obespravljeni. Ovo je potpuno zastrašivanje“, ističe ona.

Što se tiče izmene koja se odnosi na postupak razrešenja članova školskih odobra izabranih od strane nastavnika, Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije istakla je da bi ovakvo moguće rešenje otvorilo pitanje odgovornosti i uloge članova Školskog odbora.

„Ukoliko oni odgovaraju isključivo lokalnoj samoupravi, koja jedina može da pokrene njihovo razrešenje, postavlja se pitanje ko kontroliše njihov rad i na osnovu čega se ocenjuje njihova odgovornost. Ako se neko bira iz reda nastavnika, to je neko ko mora da odgovara svom kolektivu i svojim nastavnicima, svom nastavničkom veću“, kaže Gašić za naš portal.

Unija je napravila nekoliko predloga koji bi mogli zameniti ove Vladine.

Tako, recimo, Unija navodi da za „sprovođenje postupka preuzimanja zaposlenih sa liste zaposlenih za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba, zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, kao i zaposlenih na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom koji se ne nalaze na navedenim listama, a radi obezbeđivanje punog radnog vremena u jednoj ili što manjem broju ustanova, donošenja odluke o upućivanju na slobodno radno mesto i praćenja procesa njihovog radnog angažovanja, ministar obrazuje posebnu radnu grupu i radnu podgrupu“.

Takođe, među predlozima je i slobodu udruživanja učenika u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta, sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja, u savet roditelja škole bira se po jedan predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne grupe, ako škola ostvaruje pripremni predškolski program.