Ovo su detalji odluke o načinu pogubljenja

SVEDOCI su već bili okupljeni u zatvoru Riverbend kada je Apelacioni sud za Šesti okrug naredio odlaganje izvršenja smrtne kazne.

Pajk je sa 18 godina osuđena zbog brutalnog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer 1995. godine, dok je njen tadašnji maloletni dečko dobio doživotni zatvor.

Od 1976. godine u SAD-u je pogubljeno samo 18 žena, što čini oko jedan odsto svih izvršenih smrtnih kazni.

Pogubljenje Kriste Pajk, koje bi bilo prvo pogubljenje žene u Tenesiju posle najmanje 200 godina, zaustavljeno je samo sat vremena pre nego što je trebalo da bude izvršeno.

Američki Apelacioni sud za šesti okrug odobrio je u poslednjem trenutku zahtev za odlaganje pogubljenja Pajk, jedine žene koja se nalazi na smrtnoj kazni u Tenesiju.

Sudije su navele da žele da ispitaju da li su navodi o seksualnom zlostavljanju i silovanju koje je pretrpela kao dete bili u potpunosti uzeti u obzir pre nego što je osuđena na smrt.

– Sud je zaustavio izvršenje kazne prepoznajući ozbiljna pitanja u vezi sa planiranim pogubljenjem Kriste – rekao je njen advokat.

Apelacioni sud saopštio je da je pogubljenje odloženo “do daljeg naloga ovog suda”.

Za sada nije jasno da li će državni tužilac Tenesija uložiti žalbu na odluku, niti koliko bi dugo izvršenje smrtne kazne moglo da bude odloženo.

Svedoci pogubljenja već su se okupili u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem Riverbend u Nešvilu kada je odluka suda stigla oko 9 časova po lokalnom vremenu.

Pajk je trebalo da bude pogubljena u 10 časova u sredu, 30. septembra.

Osuđena na smrt zbog brutalnog ubistva iz 1995.

Pajk, koja danas ima 50 godina, osuđena je na smrt zbog ubistva koje je počinila 1995. godine, kada je imala 18 godina.

Ona i njen tadašnji dečko osuđeni su zbog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer, njihove koleginice iz centra za stručno osposobljavanje u Noksvilu.

Žrtva je izbodena i pretučena.

Slučaj je u to vreme privukao ogromnu pažnju javnosti, između ostalog zato što je na telu Slemer bio urezan pentagram.

Taj detalj, zajedno sa drugim okolnostima zločina, podstakao je strahove od satanističkih rituala u periodu takozvane “satanske panike” tokom osamdesetih i devedesetih godina.

Kako se približavao datum pogubljenja, slučaj je ponovo pokrenuo raspravu o primeni smrtne kazne prema veoma mladim počiniocima krivičnih dela.

Pajk ne poriče da je učestvovala u ubistvu, ali su njene pristalice tvrdile da država mora da uzme u obzir njene godine u trenutku zločina, psihičko stanje i istoriju teškog seksualnog zlostavljanja, uključujući navode da je bila silovana još od ranog detinjstva.

Pomoćnik saveznog javnog branioca Stiven Ferel rekao je da je smrtna kazna izrečena Pajk izuzetak, jer su drugim osobama koje su u Tenesiju osuđene na smrt zbog zločina počinjenih sa 18 godina takve kazne kasnije ukinute.

Zašto Pajk ne želi smrtonosnu injekciju?

Njen pravni tim i stručnjaci za traume kažu da bi to moglo da je natera da ponovo proživi zlostavljanje koje je pretrpela u detinjstvu.

Njena molba za pomilovanje dokumentuje nasilje u detinjstvu, zanemarivanje i seksualno zlostavljanje, uključujući silovanja kada je imala 11 i 17 godina. Takođe navodi njene dijagnoze bipolarnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Stručnjaci za seksualno nasilje i traume tvrde da bi postupci oko smrtonosne injekcije verovatno izazvali teška podsećanja na to zlostavljanje.

Njen pravni tim takođe tvrdi da ona ima male vene i krvno stanje koje bi moglo otežati postavljanje intravenske linije, tvrdnju koju država osporava.

U maju su službenici zatvora u Tenesiju odustali od pogubljenja još jednog zatvorenika, Tonija Karutersa, nakon što nisu uspeli da pronađu odgovarajuću venu.

Prema pisanju lista “Njujork post“, advokati Pajk su rekli da se ona takođe plaši bolne smrti smrtonosnom injekcijom.

List je objavio da ona želi da je strelja streljački vod sastavljen isključivo od žena, a među svedocima su članovi Slemerove porodice.

Tenesi, međutim, nije među pet država koje odobravaju streljački vod.

Na sudu u avgustu, njeni advokati su predložili vešanje, napominjući da je to metod koji je Tenesi poslednji put koristio za pogubljenje žene.

Država se tome usprotivila, rekavši da Tenesi nema ni opremu ni zakonsko ovlašćenje da to izvrši.

Sudija je stao na stranu države, ali je dozvolio mogućnost da tim za pogubljenje bude sastavljen isključivo od žena.

Tenesi takođe dozvoljava zatvorenicima čiji su zločini počinjeni pre januara 1999. da izaberu električnu stolicu, a Pajkin zločin se dogodio 1995. godine.

Koja pravila imaju različite države?

Smrtna kazna postoji u 27 država, mada su četiri stavile njenu primenu na čekanje.

Smrtonosna injekcija je dozvoljena u svakoj državi sa smrtnom kaznom; strujni udar u devet država; gas u devet; i streljački vod u pet.

U Ajdahu je streljački vod postao primarna metoda u julu 2026. godine.

Tenesi dozvoljava smrtonosnu injekciju i strujni udar.

Ako se oba utvrde kao neustavna, njegov zakon dozvoljava bilo koju ustavnu metodu.

Od 2008. godine, Vrhovni sud zahteva od zatvorenika koji osporavaju metod pogubljenja da identifikuju izvodljivu alternativu koja značajno smanjuje rizik od jakog bola.

U junu je savezni sudija trajno zabranio Alabami da pogubi Džefrija Lija azotnim gasom, presudivši da je to prekršilo zabranu okrutnog i neobičnog kažnjavanja iz Osmog amandmana.

Smrtonosna injekcija je odgovorna za 1.491 pogubljenje od 1976. godine, dok je strujni udar korišćen 163 puta. Gas je korišćen 19 puta, a Alabama i Luizijana su jedine države koje su ga koristile.

Kod pogubljenja azotom, maska se stavlja preko lica zatvorenika, a vazduh koji udišu zamenjuje se čistim azotom.

Streljački vod, metod koji Pajk navodno želi, korišćen je samo šest puta od 1976. godine.

Vešanje, nekada primarna metoda, trenutno nije dozvoljeno ni u jednoj državi.

Zašto su metode izvršenja toliko kontroverzne?

Pošto nijedan od njih ne radi pouzdano kako je predviđeno, kažu mnogi stručnjaci.

Osmi amandman na Ustav SAD zabranjuje “okrutne i neuobičajene kazne“.

Međutim, Vrhovni sud je otežao dobijanje žalbi na smrtnu kaznu.

Presudio je da dokazivanje da metoda rizikuje jak bol nije dovoljno; zatvorenici takođe moraju da identifikuju izvodljivu alternativu koja značajno smanjuje taj rizik.

Smrtonosna injekcija zavisi od pronalaženja upotrebljive vene.

Ako droga umesto toga ode u mišić ili se igla začepi, zatvorenik može patiti od jakog bola.

Godine 2017, pravni izazovi u Arkanzasu navodili su neuspešno davanje smrtonosnih injekcija u Oklahomi i Arizoni.

U međuvremenu, električna stolica ne ubija uvek prvim trzajem.

Ako zatvorenikovo srce još uvek kuca, mora se primeniti još jedan trzaj.

Obdukcija Mikala Mahdija, koga je streljački vod izvršio u Južnoj Karolini 2025. godine, pokazala je da su ga pogodila samo dva od tri metka, a nijedan nije pogodio njegovo srce.

Pogrešno procenjeno vešanje može značiti smrt sporim davljenjem.

Svedoci su rekli da je Kenet Smit, prva osoba pogubljena azotnim gasom, delovao svesno i da se previjao nekoliko minuta.

(Kurir, Al Džazira)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije