Pokušaj zaobilazenja Hrvatske na putu ka Eu je nemoguć

POLITIČKA budućnost Crne Gore, nerešena pitanja sa Hrvatskom, uticaj Beograda na crnogorsku političku i medijsku scenu i stvarna posvećenost evropskim vrednostima bile su glavne teme diskusije “Crna Gora na prekretnici”, održane u Zagrebu.

Iako postoji snažna evropska naklonost prema Crnoj Gori, kao i jasna opredeljenost većine njenih građana ka Evropi, prisutni su i rizici: opasnost od etno-federalizacije, štetni medijski uticaji i ekonomska politika nalik “ruletu”.

Određeni nekadašnji zastupnici režima Vučić–Brnabić u Crnoj Gori nisu nestali zajedno sa tim režimom. Naprotiv, oni su i dalje na vlasti, i to jači nego ikada.

Zagreb: Crna Gora na prekretnici – otvorena pitanja sa Hrvatskom, uticaj Beograda i evropski put

U Zagrebu je održana diskusija pod nazivom „Crna Gora na prekretnici: o crnogorskim i evropskim pitanjima i onome što se krije ispod površine“, koja je okupila hrvatske i crnogorske zvaničnike i diplomate, predstavnike Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i država članica Evropske unije, novinare i medijske radnike, pripadnike crnogorske zajednice u Hrvatskoj, predstavnike hrvatske zajednice iz Boke, kao i prijatelje Crne Gore i Hrvatske.

Domaćin i organizator skupa, politikolog i konsultant Aleksandar Musić, istakao je da je u osetljivom trenutku za odnose dveju država osetio dužnost da okupi ključne aktere kako bi se otvoreno razgovaralo o najvažnijim pitanjima.

U uvodnom izlaganju Musić je naglasio da iznosi sopstvenu procenu političkih prilika u Crnoj Gori, ukazujući na pozitivne i negativne faktore koji trenutno oblikuju društveno-političku scenu. Posebno je istakao da će 2027. godina biti prelomna za budućnost te zemlje.

– Za mene su Crna Gora i Hrvatska bratske države. Pristupanjem Evropskoj uniji Crna Gora se vraća u Evropu – vraća se kući. Građani Crne Gore nemaju dilemu da je njihovo mesto u Evropi – rekao je Musić.

On je, međutim, upozorio na ponašanje pojedinih delova crnogorske vlasti, za koje smatra da zloupotrebljavaju evropsku podršku.

– Nažalost, pojedini delovi vladajuće strukture u Crnoj Gori često zloupotrebljavaju dobru volju koju pokazuje Evropa, kao i „evropski štit“, kako bi tolerisali ili čak sprovodili antievropske politike unutar same zemlje. Tu pre svega mislim na etno-federalizaciju, štetan uticaj na medije i takozvanu „ekonomiju ruleta“ – naveo je Musić.

– Svima mora biti jasno da se etiketa „evropski“ ne može koristiti za legitimizaciju pojava koje su, u svojoj suštini, duboko antievropske – poručio je on.

Govoreći o značaju 2027. godine, Musić je postavio niz pitanja koja će, prema njegovoj oceni, odrediti budući politički pravac Crne Gore.

– Godina 2027. pružiće ključne odgovore o budućnosti Crne Gore. Hoće li otvorena pitanja sa Hrvatskom biti rešena, čime bi se zemlja značajno približila svom cilju – članstvu u EU do 2028. godine? Hoće li izborni rezultati širom Evropske unije ubrzati, usporiti ili zaustaviti evropski put Crne Gore? Hoće li nakon izbora 2027. godine procesi etno-federalizacije i „ekonomije ruleta“ biti okončani ili će se dodatno proširiti? I hoće li Crna Gora u naredne decenije ući kao slobodna evropska država ili kao labava plemenska zajednica, zarobljena unutrašnjim okovima?

Ukratko, na kraju se sve svodi na izbor: Crna Gora i Evropa ili Pavle Đurišić i Ratko Mladić; zdrava budućnost ili okovi prošlosti – istakao je Musić.

Hrvatska: Rešavanje otvorenih pitanja uslov za evropski put

Na pitanje da li je crnogorska vladajuća struktura protraćila tri godine odugovlačeći rešavanje otvorenih pitanja sa Hrvatskom, posebna savetnica ministra spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vanda Babić Galić ocenila je da je Crna Gora propustila brojne prilike.

– Zbog pogrešnih politika neki su Crnu Goru koštali ne tri, već 33 godine. Za Hrvatsku je ovaj period bio vreme strpljenja, a za Crnu Goru vreme izgubljenih prilika – rekla je Babić Galić.

Ona je naglasila da zaobilaženje Hrvatske na putu ka članstvu u Evropskoj uniji nije moguće.

– Svaki pokušaj zaobilaženja Hrvatske na putu ka pristupanju Evropskoj uniji doživeo je neuspeh i tako će biti i ubuduće.

Rešavanje suštinskih pitanja sa Hrvatskom predstavlja preduslov za pristupanje Crne Gore EU, ali bi to bilo korisno i za samu Crnu Goru, jer bi je čvrsto usidrilo unutar evropskog civilizacijskog kruga – istakla je ona.

Babić Galić je odbacila tvrdnje da Hrvatska blokira evropske integracije Crne Gore.

– Odbacujem svaku insinuaciju da neko nekoga blokira. Naši timovi na terenu rade danonoćno kako bi pomogli crnogorskoj strani i olakšali joj sve neophodne aspekte procesa pristupanja. Hrvatska je prijatelj i saveznik Crne Gore.

Ne treba zaboraviti da smo se svim snagama zalagali za ulazak Crne Gore u NATO, što je cilj koji je uspešno ostvaren. Sada je na Crnoj Gori da smogne snage i dovrši ovaj evropski proces, te da se udalji od politika koje su joj u bliskoj prošlosti donele sramotu i nesreću – poručila je Babić Galić.

Osvrćući se na političke napade na Hrvatsku, ona je ocenila da deo crnogorske političke scene to čini iz ideoloških i političkih razloga.

– Jasno mi je da pojedinci unutar vladajuće strukture napadaju Hrvatsku vođeni „četničkim“ impulsima, dok drugi, poput Jakova Milatovića, očajnički pokušavaju da takvom taktikom prikupe poneki politički poen. Ali sve je to uzalud – izjavila je Babić Galić.

(Večernji list)

BONUS VIDEO:

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije