Pokušavaju da zabrane AfD jer na biralištima više nemaju šanse

POZIVI vodećih nemačkih političara, saveznog ministra odbrane Borisa Pistorijusa i premijera pokrajine Baden-Virtemberg Džema Ozdemira, za pokretanje sudskog postupka i zabrane delovanja desničarske Alternative za Nemačku (AfD), demaskirali su do kraja duboku krizu legitimiteta aktuelnog političkog establišmenta u Berlinu.

Umesto sučeljavanja argumentima u izbornoj trci, predstavnici SPD i Zelenih odlučili su da zajedničkim manifestom u listu „Frankfurter algemajne zontagscajtung” (Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung) zatraže pravnu likvidaciju svojih političkih protivnika.

Ovakav radikalan potez, po oprobanom receptu upakovan u retoriku „odbrane demokratije i ustavnog poretka”, u suštini predstavlja klasičan izraz političke slabosti, nemoći i panike. Aktuelna vladajuća elita svesna je da se suočava sa nezaustavljivim padom rejtinga i istorijskim gubitkom poverenja građana. Najnovija istraživanja javnog mnjenja pred ključne pokrajinske izbore jasno pokazuju da AfD nezaustavljivo maršira ka poziciji apsolutnog pobednika, što otvara realan prostor da ova stranka u potpunosti prekomponuje političku scenu i preuzme kormilo najmoćnije države Evropske unije. Pokušaj zabrane nije ništa drugo do iznuđeni potez onih koji su svesni da će na predstojećim izborima izgubiti vlast na biralištima.

Kad izborna kutija postane pretnja

Inicijativa koju su Pistorijus i Ozdemir plasirali u javnost, predlažući pokretanje postupka pred Saveznim ustavnim sudom za zabranu delovanja pre svega tvrdog nacionalnog krila AfD-a i njihovih najuspešnijih pokrajinskih odbora u Tiringiji, Saksoniji, Saksoniji-Anhalt i Brandenburgu, zapravo je institucionalno priznanje kapitulacije. Neoliberalni blok u Berlinu više nema opipljive političke niti ekonomske argumente kojima bi mogao da parira nezadrživom usponu desnice. Umesto da alarmantno nezadovoljstvo sopstvenih građana leče radikalnim zaokretom i odustajanjem od pogubne migracione agende i ekonomskog autodestrukcionizma, briselski i berlinski tehnokrati radije posežu za administrativnim likvidacijama i pravnim inženjeringom. Ovakav potez jasno pokazuje suštinu sukoba: vladajuća kasta se ne boji navodnog „desničarskog ekstremizma”, već činjenice da će u direktnom i otvorenom demokratskom sučeljavanju stvarno izgubiti poluge moći.

Alternativa za Nemačku već duže vreme beleži rekordan i nezaustavljiv rast popularnosti. Na istoku zemlje, AfD je odavno razbio takozvani „sanitarni kordon” kojim su sistemske partije pokušale da ih izoluju. U pokrajinama poput Saksonije-Anhalt, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da rejting stranke koju predvodi Ulrih Zigmund prelazi istorijskih 41 odsto, dok u Tiringiji, pod vođstvom Bjerna Hekea, podrška stabilno stoji na oko 40 procenata. Za aktuelnu vlast, čije partije u ovim regijama jedva prelaze izborni cenzus, ovo je postao nerešiv i egzistencijalni problem. Kada politički establišment konačno shvati da agresivni medijski progon i pokušaji desetogodišnje demonizacije naprosto više ne daju nikakve rezultate, jedini preostali brutalni alat postaje pokušaj da se zakonskim prečicama i političkim pritiskom kroz Savezni ustavni sud u Karlsrueu nasilno izbriše glavni konkurent pre nego što se otvore biračka mesta.

Rušenje briselskih dogmi

Eventualna izborna pobeda AfD-a i njihov ulazak u strukture savezne vlasti ne bi označili samo puku smenu kozmetičkih garnitura u Berlinu, već potpuno, tektonsko redefinisanje položaja Savezne Republike Nemačke unutar Evropske unije. Programska načela ove partije gađaju direktno u same temelje neoliberalnog koncepta na kojem počiva današnja briselska struktura. Zvanični zahtevi rukovodstva AfD-a za ukidanjem evra i povratkom nacionalne valute, kao i radikalna inicijativa za napuštanje Šengenskog sporazuma radi uspostavljanja čvrste zaštite sopstvenih državnih granica, predstavljaju istinsku geopolitičku noćnu moru za evroatlantsku oligarhiju. Strateški koncept stranke, koji uključuje i pokretanje referenduma o „Degzitu” (izlasku Nemačke iz EU) ukoliko Brisel odbije da vrati nadležnosti suverenim državama, preti da u potpunosti dekonstruiše aktuelni nadnacionalni poredak.

Ako Nemačka, kao neprikosnovena privredna lokomotiva Starog kontinenta, odbaci nametnute globalističke okvire i odlučno se vrati suverenističkoj doktrini, planovi aktuelne administracije u Briselu pretrpeće destruktivan udarac od kojeg se ovakav format EU više nikada neće oporaviti. Upravo zbog toga, panični potezi Berlina deluju kao slepo izvršavanje naloga administrativnog centra moći iz EU. Lokalni establišment grčevito pokušava da po svaku cenu spreči scenario u kojem bi Nemačka prestala da dejstvuje kao glavni finansijski pokrovitelj i politički garant centralizovane evropske superdržave. Zabrana AfD-a tako postaje krajnji mehanizam odbrane neoliberalnog modela, koji u suverenitetu nacija vidi svog najvećeg i smrtnog neprijatelja.

Demokratija na aparatima

Pokušaj eliminisanja Alternative za Nemačku kroz zloupotrebu pravosudnih institucija otvara opasnu Pandorinu kutiju i dugoročno, gotovo nepovratno, urušava poverenje miliona građana u legitimitet demokratskog poretka. Kada tehnokratska vladajuća manjina, suočena sa izbornim debaklom, odluči da dekretom ukine stranku za koju glasa više od trećine biračkog tela u ključnim pokrajinama, to prestaje da bude odbrana ustavnog poretka. To postaje otvoreno uvođenje jednopartijskog monopola kroz surovo institucionalno nasilje.

Očajnički vapaji Borisa Pistorijusa i Džema Ozdemira, oličeni kroz zahteve za administrativnim likvidacijama, nisu dokaz snage i stabilnosti savezne države. Oni su najočigledniji simptom nemoći i agonije jednog korumpiranog sistema koji ubrzano gubi tlo pod nogama. Svesni da gube istorijsku bitku na biralištima, zagovornici Brisela i globalizma spremni su da žrtvuju i same temelje slobodnog društva samo da bi očuvali svoje unutarpartijske privilegije i pogubnu neoliberalnu agendu.

BONUS VIDEO: NEVIĐENA KUKNjAVA SINOĆ NA NEMAČKOJ TELEVIZIJI: Nemamo rešenje za Putina, Erdogana, Vučića i Trampa

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije