Pre ili kasnije biće žrtava

PRESTONICE širom Evropske unije tajno se pripremaju za scenario u kojem bi Unija morala da se suoči sa velikim hibridnim napadom u kojem bi poginulo nekoliko građana, što je, prema rečima pet evropskih diplomata i zvaničnika, sve verovatnije.

Ali pripreme su takođe otkrile podele oko toga koliku ulogu EU treba da igra u bezbednosnim pitanjima i da li bi se napori bloka preklapali sa naporima NATO-a.

Razgovori o scenariju iz noćne more vodili su se poslednjih nedelja među ambasadorima svih 27 članica EU, koji su se sastajali u „ograničenom formatu“ – bez mobilnih telefona ili asistenata.

Razgovori su se intenzivirali nakon što je u avgustu na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron koji je nosio eksploziv, rekli su za Politiko diplomate i zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi govoriti o poverljivim razgovorima.

EU godinama razmatra takve scenarije i predstavila je „hibridni alat“ usmeren na koordinaciju odgovora na sajber napade, mešanje u izbore i sabotažu.

Međutim, poslednji razgovori su se fokusirali na rizik od ozbiljnijih napada koji bi mogli prouzrokovati veliki broj žrtava.

„Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident nije nezamisliv“

Dvojica diplomata su rekli da je sastanak ambasadora EU prošle srede bio posebno posvećen takvim primerima.

EU tvrdi da je od početka invazije na Ukrajinu, Moskva intenzivirala kampanju sajber napada, sabotaža i drugih tajnih operacija širom Unije.

– Evropske demokratije se suočavaju sa sve većim brojem pretnji. Jačamo naše kapacitete za predviđanje i otkrivanje pretnji, poboljšavamo sisteme ranog upozoravanja i osiguravamo da Evropa može brzo i kolektivno da reaguje kada se naša demokratska otpornost testira – rekao je za Politiko evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat.

Razgovori između diplomata i ministara EU fokusirali su se na raspoređivanje timova za reagovanje u vanrednim situacijama, oslobađanje dela sredstava EU koja bi mogla biti stavljena na raspolaganje pogođenoj zemlji i pitanje kako bi lideri institucija EU trebalo da komuniciraju u takvoj situaciji, rekao je zvaničnik EU.

– Moramo biti spremni na nešto ozbiljno. Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što bi izazvalo višestruke žrtve, nije nezamislivo – priznao je jedan visoki evropski diplomata.

Gotovo svakodnevni izveštaji o hibridnim napadima

Još jedan zvaničnik Evropske unije dodao je: „S obzirom na obim i razmere ruskog delovanja, pre ili kasnije će sigurno biti žrtava. Čista je sreća što ih do sada nije bilo.“

Unija se suočava gotovo svakodnevno sa izveštajima o takozvanim hibridnim napadima, terminom koji EU i NATO koriste za opisivanje subverzivnih aktivnosti koje su ispod praga otvorenog rata.

Juče je, prema bugarskim zvaničnicima, nekoliko mornara nestalo nakon što je njihov brod potopljen dronovima u Crnom moru.

Do ovog incidenta dolazi nakon incidenta na aerodromu u Lajpcigu, sumnjivog požara na poljskoj zemaljskoj stanici koja upravlja komunikacijama Starlinka i plana za postavljanje zapaljivih naprava na komercijalnim transportnim čvorištima širom EU i Velike Britanije.

Šta ako neko umre?

– Prilično je očigledno da će, kako Rusija koristi sve smrtonosnija sredstva da testira našu spremnost i volju da preduzmemo kontramere, u nekom trenutku biti žrtava. U nekom trenutku, namerno ili nenamerno, to se dešava – rekla je Teja Tilikajnen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji.

Ako bi u napadu poginulo nekoliko građana članice EU ili NATO-a, pritisak na obe institucije da nešto preduzmu bio bi ogroman.

– Veoma se plašimo da će u nekom trenutku biti oduzet život u jednoj od savezničkih zemalja – potvrdio je diplomata NATO-a, dodajući da bi zbog toga „pritisak da se deluje bio veoma veliki“.

Kritike na račun Evropske unije

Međutim, diskusije na nivou EU nailaze na kritike iz nekih evropskih prestonica, gde se smatra da Unija prekoračuje svoju ulogu u oblasti bezbednosti i potencijalno duplira osnovne funkcije NATO-a.

– Postoji rizik da će ovo biti veoma zbunjujuće za donosioce odluka na svim nivoima. Ako dođe do zabune ili dupliranja, to može usporiti donošenje odluka, što ima posledice jer je vreme uvek od suštinskog značaja – upozorila je Oana Lungesku, ugledna saradnica Kraljevskog instituta za studije odbrane i bezbednosti (RUSI) u Velikoj Britaniji i bivša portparolka NATO-a.

Još jedan problem je nedostatak bezbednih komunikacionih kanala unutar EU i sumnja da bi osetljive informacije razmenjene tokom sastanaka ambasadora mogle da procure, primetilo je nekoliko diplomata.

Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova podelio sadržaj razgovora na nivou lidera sa svojim ruskim kolegom samo su produbili ove zabrinutosti, što je navelo neke prestonice da odluče da ograniče najosetljivije informacije na formate NATO-a.

– Moja vlada je veoma sumnjičava prema deljenju osetljivih obaveštajnih podataka u Koreperu ili čak u prostoriji u kojoj se lideri sastaju. To ili završi u medijima ili ide direktno u Moskvu – naglasio je diplomata iz jedne istočno orijentisane zemlje.

Von der Lajen predstavlja novu ideju

Otpor prema takvim inicijativama dolazi istovremeno sa naporima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ojača bezbednosnu ulogu Unije.

U svom poslednjem govoru o stanju Evropske unije u Strazburu, bivša nemačka ministarka odbrane predstavila je ideju o „protokolu za vanredne bezbednosne situacije“, koji bi trebalo da pomogne državama članicama da se precizno koordiniraju u scenariju o kojem se sada raspravlja.

Očekuje se da će protokol, zajedno sa predlogom fon der Lajen o osnivanju „Evropskog saveta bezbednosti“, biti uključen u ključnu „Evropsku bezbednosnu strategiju“ koja će biti objavljena početkom novembra, rekla su dva diplomate.

Kritičari: Već imamo uspostavljene mehanizme

Međutim, nekoliko diplomata je prigovorilo, tvrdeći da bi uspostavljanje takvih mehanizama trajalo mesecima i da bi se njihove funkcije potencijalno preklapale sa mehanizmima koji već postoje u okviru EU.

Umesto stvaranja novih formata koji bi dodatno zakomplikovali sistem, jedan visoki nacionalni diplomata smatra da bi EU trebalo više da se oslanja na postojeće alate za reagovanje na krize.

– Veoma nam je neprijatno zbog ovog protokola za bezbednosne vanredne situacije. Već imamo mehanizme. Ukoliko dođe do krize, imamo Integrisani politički odgovor (IPCR), koji je veoma dobro funkcionisao tokom pandemije i drugih kriza – rekao je diplomata.

IPCR je osnovan u skladu sa Lisabonskim ugovorom i omogućava zemlji koja predsedava EU, na zahtev pogođene zemlje, da sazove hitne sastanke kojima prisustvuju stručnjaci iz NATO-a, Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih organizacija.

Francuska je 2015. godine aktivirala član 42.7 

U slučaju velikog hibridnog napada, najbolji način delovanja je i dalje na pogođenoj državi. Nakon terorističkih napada u Bataklanu 2015. godine, Francuska je aktivirala Član 42.7 Ugovora o EU, što je do sada bio jedini put kada je klauzula o uzajamnoj pomoći primenjena.

Lungesku je, međutim, istakla da je to bila „politička odluka“ Pariza koja nije dovela do većih konkretnih oblika uzajamne pomoći, osim koordinacije istraga terorizma između Francuske i Belgije.

Da bi se izbegla zabuna oko toga ko šta radi u slučaju napada sa masovnim žrtvama, Lungesku je tvrdila da obe strane treba da podele zadatke: NATO treba da se bavi razmenom obaveštajnih podataka i vojnim odvraćanjem, a EU treba da se fokusira na civilni odgovor.

Prema rečima Tilikajnen, napori EU da koordinira odgovore na hibridne napade su korisni, ali samo do određene mere.

Međutim, ona je naglasila da se oni „ne mogu porediti sa merama otpornosti na nacionalnom nivou“, kao što je finski pristup „sveobuhvatnoj bezbednosti“.

Lungesku je takođe rekla da Moskva ne pravi razliku između dve organizacije.

– Iskreno, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije bitno da li se odluke donose u Koreperu 2 ili Severnoatlantskom savetu – rekla je, misleći na sastanke ambasadora EU i tela za donošenje odluka NATO-a.

(Indeks)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije