Protestanti traže ulaganje od 10 milijardi evra, najavljene velike promene u školama
FRANCUSKA vlada je ove nedelje predstavila plan za rešavanje zahteva srednjoškolaca i studenata, koji već nedeljama protestuju zbog lošeg stanja u obrazovnom sistemu i traže ulaganje od 10 milijardi evra.
Foto: Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani
Nakon pet nedelja nemira i blokade srednjih škola i univerziteta, ministar obrazovanja, Eduar Žefre, i njegov kolega zadužen za visoko obrazovanje, Filip Baptist, izneli su na konferenciji za novinare prvi politički odgovor vlade na postavljene zahteve.
Mere obuhvataju sve, od reforme “Parkursupa”, platforme za upis na univerzitete, preko veličine odeljenja u srednjim školama i renoviranja školskih zgrada, pa sve do pritiska koji proizilazi iz sistema kontinuiranog ocenjivanja.
Vlada planira da ih usvoji odmah, putem izmena budžeta za 2027. godinu, ili tokom narednih meseci.
Foto: Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani
Ministar obrazovanja, Eduar Žefre, istakao je da “nijedna od odluka” donetih kao odgovor na krizu u obrazovanju “nije prazno obećanje”.
– Sve što kažemo biće sprovedeno i ispoštovano u određenim rokovima i uz jasne, merljive ciljeve – rekao je on na konferenciji za novinare nakon sastanka sa srednjoškolskim i studentskim organizacijama, zajedno sa premijerom Sebastijenom Lekornijem, preneli su francuski mediji.
– Od sutra pokrećemo proces konsultacija sa srednjoškolcima i sindikatima zaposlenih, kako bismo razmotrili ulogu kontinuiranog ocenjivanja u srednjim školama i u okviru završnog maturskog ispita – rekao je Žefre.
– Uspeh naših mladih ljudi ne sme da zavisi od njihovog društvenog porekla, srednje škole koju pohađaju ili sredine u kojoj odrastaju – naveo je premijer Lekornu na platformi X.
AP Photo/Emma Da Silva
Jedan od glavnih zahteva srednjoškolaca odnosi se na ukidanje platforme “Parkursup”, za upis na univerzitete, koja je uvedena tokom Makronovog prvog mandata.
Vlada je obećala da će 2027. godine reformisati taj sistem, a 2028. ga zameniti jednostavnijim.
Kritičari, zapravo, tvrde da “Parcoursup” ne omogućava pravičnu raspodelu kandidata za upis na univerzitete, umesto toga, on se pretvorio u netransparentan, diskriminatoran i stresan filter koji stvara nejednakost među studentima, u zavisnosti od škole i regiona iz kojih dolaze.
Vlada je takođe obećala povoljan zajam od pet milijardi evra za obnovu školske infrastrukture, četiri milijarde evra za srednje škole (pored 1,5 milijardi evra koje su već obezbeđene) i milijardu evra za univerzitetske kampuse.
AP Photo/Jean-Francois Badias
Takođe se obavezala da će u Pariskom regionu obezbediti 15.000 dodatnih mesta u visokom obrazovanju, prvenstveno na dvogodišnjim i trogodišnjim strukovnim studijskim programima (10.000 mesta na dvogodišnjim programima, 4.000 na trogodišnjim programima i 1.000 mesta u oblastima vezanim za zdravstvo).
Vlada takođe planira da u roku od dve godine ograniči broj učenika u odeljenjima prvog razreda srednje škole na najviše 28.
Odustaje se od planiranog smanjenja broja radnih mesta u srednjem obrazovanju, a predviđeno je zapošljavanje 500 novih nastavnika.
Pored toga, biće angažovano 500 psihologa, medicinskih sestara i socijalnih radnika.
Takođe je preuzeta obaveza da se iznosi učeničkih stipendija usklade sa stopom inflacije.
AP Photo/Emma Da Silva
Štaviše, za period od 2025. do 2027. godine planirana je izgradnja 45.000 smeštajnih jedinica za učenike, pri čemu je njih 26.000 već u fazi izgradnje.
Predstavnici udruženja francuskih srednjoškolaca pozdravili su vladine predloge za rešavanje krize koji su u skladu sa njihovim zahtevima, ali nameravaju da nastave sa mobilizacijom sve dok ne dobiju “veoma konkretne povratne informacije sa terena”, izjavio je Natanael Kombari iz organizacije “Renuvo liseen”, prenose mediji.
Luj Letublon, potpredsednik istaknutog francuskog sindikata srednjoškolaca “Les Lycéens!”, izjavio je da se u ovoj stvari mora ići “do samog kraja”, pozvavši na dalju mobilizaciju sledeće subote, kao i 5. novembra, datuma koji su sindikati odredili za opšti štrajk.
– Vlada se plaši, jasno je pokazala da je dezorijentisana svim onim što se dešava. Taj strah stvara prostor koji možemo iskoristiti kako bismo izborili što više u odbranu prava srednjoškolaca – rekao je on.
Koalicija omladinskih sindikata, koju čine studentske organizacije („L’Union étudiante”, „La Fage” i „l’Unef”), kao i Sindikat srednjoškolaca (USL), takođe je pozvala na povratak na ulice.
Foto: /X/@QuintenFrancois
Protesti u Francuskoj počeli su 15. septembra, prvenstveno podstaknuti naglim rastom cena goriva i sve ozbiljnijom krizom troškova života.
Talas nezadovoljstva se brzo proširio, što je dovelo do ponovnog aktiviranja pokreta takozvanih “žutih prsluka” iz 2018. godine.
Nasilje je eskaliralo tokom protesta širom zemlje 17. oktobra, koji su prerasli u najteže nemire sa kojima se Francuska suočila još od maja 1968. godine.
Kriza u drugoj po veličini ekonomiji evrozone odvija se usred rasprave o budžetu, u trenutku kada ova zemlja, koja je teško zadužena i pod budnim okom finansijskih tržišta, ima veoma malo prostora za manevrisanje.
Predsednik Emanuel Makron, izjavio je u ponedeljak u Marseju da “nije normalno” što se Francuska nalazi u tako “nestabilnom stanju” šest meseci uoči predsedničkih izbora.
On je poručio da se scene haosa, viđene 17. oktobra u brojnim gradovima, “nikada” više ne smeju ponoviti, prenela je novinska agencija.
– Nećemo popustiti – izjavio je on.
– Ako svi budemo dobro radili svoj posao, ovaj pokret će utihnuti jer ćemo odgovoriti na opravdane zahteve i zato što će red biti očuvan – istakao je Makron.
Slike nasilja, pljački, kao i javnih objekata koji su zapaljeni ili uništeni, obišle su svet i šokirale javnost.
Foto: Tanjug/AP/Emma Da Silva
Francuska vlada suočila se sa oštrim kritikama, kako od strane opozicije, tako i iz sopstvenih redova zbog načina na koji se nosila sa nemirima.
Neki od Makronovih nekadašnjih saveznika čak su počeli otvoreno da raspravljaju o tome da li bi on trebalo da podnese ostavku pre isteka svog mandata.
Žan-Batist Moro, bivši poslanik blizak Makronu, izjavio je da je pozvao Makrona da podnese ostavku pre isteka mandata kako bi se prevazišla politička blokada i izbeglo još šest meseci neizvesnosti.
Foto: Tanjug/AP/Emma Da Silva
Međutim, Makron je to odbio, rekavši da nije trenutak za povlačenje.
– On ne želi da odustane, to nije u njegovom karakteru. Ali to je ono što bi trebalo da učini za zemlju – rekao je Moro.
Haos u zemlji ide na ruku predsedničkoj kandidatkinji krajnje desnice, Marin le Pen, koja se smatra vodećim kandidatom.
Prema podacima francuske televizije, jedno istraživanje javnog mnjenja, čiji su rezultati objavljeni u nedelju, pokazalo je da ona uživa podršku između 32 i 33,5 odsto ispitanika, što je znatno više od njenog najbližeg rivala, lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona, koga podržava 17 odsto ispitanika.
(Index.HR)
BONUS VIDEO:
ACO SRBINE: Vucic dosao na slavu SNS
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
