Vesti

„PRVO UNIŠTAVAO SKUPŠTINU, PA OD BIA NAPRAVIO STRANAČKU SLUŽBU“: Vladimir Orlić pred zahtevima za smenu i krivičnu odgovornost!

5. novembar 2026.

Direktor Bezbednosno-informativne agencije Vladimir Orlić trebalo bi da bude smenjen, a zatim i procesuiran, mišljenje je sagovornika Nove zasnovano na informacijama o prisluškivanju profesora, studenata, tužilaca i novinara, koje je objavio nedeljnik Radar. Za sobom će ostaviti razorenu BIA, kao što je pre toga ugled Skupštine Srbije srozao na najniže grane.

Pre nego što se u ovom tekstu bude pisalo o odgovornosti Vladimira Orlića, potrebno je podsetiti na član 20 Zakona o bezbednosnoj agenciji, koji kaže da pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka.

Dugo je ovo pravilo bilo poštovano, a onda je na vlast došla Srpska napredna stranka i rešila da i ovu agenciju, kao i gotovo svaku instituciju države Srbije stavi pod kontrolu instaliranjem svojih kadrova na upravljačka mesta. I to jednom perfidnom igrom, u kojoj su na čelo BIA dolazili stranački funkcioneri tako što su “zamrzavali” svoje članstvo u SNS.

S tim u vezi, podsetimo da je bivši direktor BIA Bratislav Gašić 23. maja 2017. godine saopštio da je zamrznuo sve funkcije u SNS, uključujući i mesto u Predsedništvu stranke. Kad je završio mandat u BIA, vratio se u ministarsku fotelju i to je u međuvremenu u Srbiji postala potpuno normalna stvar.

No, za vreme Gašićevog rukovođenja BIA počelo je temeljno i plansko “srozavanje” ugleda BIA. Ovoj službi je u tom periodu povereno da rešava misteriju pada brda u Grdeličkoj klisuri, spaljivanje električnih sklopki u kovid bolnici u Batajnici, BIA se zatim bavila “falsifikovanim” ugovorima o kukuruzu i pšenici, zagonetnim nestankom robe iz javnih rezervi, pa i jednim tajkunom koji je “namerno izazvao nestašicu šećera u Srbiji”. Dokle su sa tim istragama došli je i danas tajna. Ipak je to BIA.

S dolaskom Orlića na ovu funkciju, stvar je postala ozbiljnija. Kako će pokazati najnovija saznanja nedeljnika Radar, SNS je preko BIA “držala na oku” sve svoje kritičare i protivnike.

Za svega pet dana javnost je saznala da je BIA prisluškivala studente i profesore na Pravnom fakultetu, tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i novinare i urednike nedeljnika Radar, s tendencijom da tu nije kraj ovog spiska.

Nove afere nose potpis direktora BIA Vladimira Orlića, čoveka koji je godinama važio za udarnu pesnicu režima Aleksandra Vučića. A udarac te pesnice, ispostaviće se, razorio je svaku instituciju s kojom je imao dodira…

BIA kao stranačka ispostava

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ovim povodom kaže da nema nikakvog spora da Vladimir Orlić mora da bude smenjen sa čela Bezbednosno-informativne agencije, ali da je mnogo važnije pitanje njegovo procesuiranje. S tim u vezi, juče je stigla informacija da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal formirao predmet protiv Vladimira Orlića, po krivičnoj prijavi advokata Ivana Ninića.

“Već godinama slušamo različite priče, a sad se one sve više potvrđuju zahvaljujući radu istraživačkih novinara i dokazima koji govore da je BIA praktično pretvorena u stranačku ispostavu. Dakle, BIA služi kao neka vrsta Izvršnog odbora SNS, tako da nema ništa više od onih funkcija koje bi ta ustanova trebalo da ima po Ustavu i zakonima ove zemlje. Zato mislim da tu ima pitanja koja su mnogo dublja, čak i od same odgovornosti Orlića. To je pitanje kompletne rekompozicije BIA”, kaže Popović i dodaje da stručnjaci za bezbednost u narednom periodu treba da nam daju odgovore na sledeća pitanja: da li tu agenciju treba potpuno ukinuti, graditi od nule, ili je treba reformisati.

“A Orlić, i ne samo Orlić, nego i šefovi uprava koji su učestvovali u zloupotrebi službenog položaja, moraju za to apsolutno da odgovaraju. I naravno, da ne zaboravimo sudije koje su im davale nelegalna i potpuno neosnovana odobrenja da to rade. Pre svega, predsednici sudova. Mislim da su to ljudi koje pod hitno treba privesti pravdi. I bar ih pitati na osnovu čega su odobravali da tajna služba ove zemlje potpuno nezakonito prisluškuje novinare, aktiviste, političare…”, navodi sagovornik Nove.

Istina je da je pre nego što je sveo BIA na nivo stranačkog oružja, Vladimir Orlić isto to uradio i sa Skupštinom Srbije, dok je bio na mestu predsednika republičkog parlamenta. Ostaće svedočenja opozicionih poslanika o tome da je onog trenutka kad je Orlić seo u ovu fotelju, Poslovnik Narodne Skupštine praktično prestao da se primenjuje, a onda je na mala vrata uveo i obezbeđenje na skupštinske sednice.

U maju 2023. godine, nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca, poslanici opozicije tražili su hitno zakazivanje sednice parlamenta o bezbednosnoj situaciji. Tada je nastao snimak na kom skupštinsko obezbeđenje telima blokira vrata i sprečava opozicione poslanike da uđu u prostorije i Vladimiru Orliću lično predaju zahteve građana sa protesta. Zatim su u septembru iste godine ušli i u skupštinsku salu, tokom jesenjeg zasedanja o rebalansu budžeta, kada je opozicija organizovala blokadu rada Skupštine praveći buku pištaljkama i vuvuzelama. Između poslanika i skupštinskog obezbeđenja došlo je tada do tenzija.

“Orlić svakako jeste jedan od simptomatičnih slučajeva. On može da nam na dobar način pokaže kako je funkcionisala vlast Aleksandra Vučića”, kaže o ovom periodu Orlićeve biografije Dragan Popović.

“Dakle, vi uzmete čoveka koji očigledno nema nikakav moralni kompas, niti ikakva etička ograničenja i postavite ga da ide i da uništava institucije. Od Skupštine Srbije, pa sve do Bezbednosno-informativne agencije. I mislim da on nije jedini, mnogi su to radili. Uništavali su institucije i namerno urušavali sistem da bi mogla da se ostvari lična vlast Aleksandra Vučića. Nesputana, bilo zakonima, bilo institucijama. A Orlić je baš dobar primer koji će se proučavati u budućnosti: kako jedan stranački poslušnik, kad mu se da takva moć sa najvišeg vrha, može da uništi najvažnije institucije u jednoj zemlji”, zaključuje Popović.

Prisluškivanje studenata, tužilaca, novinara…

Podsetimo, Radar je najpre otkrio da je otkriven prislušni uređaj u amfiteatru Univerziteta u Beogradu.

Naime, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu naložio je šefu tehničke službe da izvrši pregled nakon što je od studenata dobio informacije da je amfiteatar V možda ozvučen.

Prilikom inspekcije jedne od kutija za oznaku izlaza u slučaju opasnosti, ispali su kablovi sa onim što se činilo da su prislušni uređaj i kamera. Pozvana je policija koja je izvršila uviđaj i otkrila prislušni aparat.

Zatim je Radar otkrio i da je BIA prisluškivala pojedinetužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) i pratila im imejl komunikaciju. Prema nezvaničnim informacijama, glavni motiv za ovaj tajni nadzor je bilo što je u TOK-u nastavljen postupak za predmet “Nadstrešnica”.

„BIA je na taj način dobijala informacije o tome šta rade tužioci na predmetu Nadstrešnica, ali ne samo to. Na taj način su slušali i druge tužioce koji su bili sa prisluškivanim tužiocima u istim prostorijama. Tako je prisluškivan i šef TOK-a, tužilac Mladen Nenadić, koji je u svakodnevnom kontaktu sa svim tužiocima iz ovog tužilaštva. Znali su svaki korak TOK-a i šta planiraju u svim predmetima“, rekao je izvor Radara.

Mere prema tužiocima TOK-a formalno su uvedene zbog navodne špijunaže i prvo su određivane 9. aprila, pa 30. aprila, 29. maja, 19. juna i 7. oktobra 2026. godine, što je bio poslednji put. Prema našim saznanjima, direktor BIA Vladimir Orlić je tek četiri dana posle izbora, tačnije 29. oktobra, inicirao da se potpuno prekine primena mera tajnog nadzora. One su prvobitno bile prekinute zaista potpuno, a onda su vraćene, za ono što bi trebalo da bude nadležnost BIA, praćenje kriminalnih grupa. Tako je i prilsuškivanje tužilaca trajalo sve do 29. oktobra.

Zatim je otkriveno i da je pod merama bila čak iredakcija Radara. Kako su otkrili, direktor BIA e Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine. U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara.