Putin je dobio ono što je godinama želeo

UOČI novih pregovora o okončanju rata u Ukrajini, koji su danas počeli u Abu Dabiju, američka administracija je pristala da otvori pitanje budućeg bezbednosnog poretka u Evropi, što je nešto što Moskva pokušava da progura godinama, piše “The Washington Post”.

Ruski predsednik Vladimir Putin je od početka rata u Ukrajini 2022. godine tvrdio da je Rusija bila primorana da odgovori zbog širenja NATO-a na istok i navodnog progona etničkih Rusa u istočnoj Ukrajini. SAD i njihovi evropski saveznici su odbacili ove tvrdnje kao neosnovane.

Međutim, ideja o stvaranju “šire evropske bezbednosne arhitekture” sada bi mogla da se nađe na pregovaračkom stolu.

Američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner, Trampov zet, mogli bi time da otvore veoma složeno pitanje o kome, upozoravaju evropski zvaničnici i stručnjaci, nemaju dovoljno znanja.

Strah je da bi takvi razgovori mogli da idu naruku Kremlju: Rusija bi dobila priliku da još jednom razgovara o tome kako bi trebalo da izgleda evropska bezbednost.

Evropljani se protive

Evropljani stoga kažu da se o tome ne može razgovarati dok Rusija nastavlja svoj rat protiv Ukrajine.

“Evropska bezbednosna arhitektura već postoji. Problem je što Rusija stalno krši sporazume na kojima je zasnovana”, rekla je šefica evropske spoljne politike Kaja Kalas, misleći na NATO i Evropsku uniju.

Evropa ne želi da se o bezbednosti raspravlja iza njenih leđa.

Evropske zemlje takođe ne žele da Vašington i Moskva razgovaraju o njihovoj bezbednosti iza njihovih leđa. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da traže učešće svojih predstavnika u razgovorima u Abu Dabiju.

Danijel Frid, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu, bio je prilično oštar u kritikama Trampovih pregovarača.

“Strašno je što Kušner i Vitkof ne znaju sa čime imaju posla. Predsednik može da imenuje prijatelja za specijalnog izaslanika, ali mora da sluša stručnjake. Bilo ko je mogao da im kaže da je razgovor o posleratnoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi upravo ono što Kremlj želi”, rekao je on.

AP Photo/Altaf Qadri,Pool

Trampova administracija već mesecima pokušava da vrati Rusiju za pregovarački sto, ali bez mnogo uspeha. Moskva ne pokazuje spremnost na ustupke, dok nastavlja da napada ukrajinske gradove. Prošle nedelje, u ruskom napadu na mesto za distribuciju humanitarne pomoći u Zaporoškoj oblasti poginulo je najmanje 53 ljudi.

Dodatni problem, upozoravaju sadašnji i bivši američki bezbednosni zvaničnici, jeste nedostatak iskustva Vitkofa i Kušnera u ovakvim pregovorima. Oni veruju da bi Rusija mogla to da iskoristi, posebno zato što američka strana već pominje mogućnost poslovnih dogovora sa Moskvom, iako prekid vatre nije ni blizu.

“To se uvek dešava kada pregovore prepustite poslovnim ljudima”, rekao je jedan američki zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Tramp: Ukrajina bi mogla da završi u “malo drugačijem obliku”

Tramp je u intervjuu za emisiju “60 minuta” na CBS-u u nedelju rekao da veruje da su “veoma blizu postizanja dogovora”. Dodao je da bi Ukrajina verovatno mogla “završiti u malo drugačijem obliku” nakon rata.

Kušner je u četvrtak na društvenim mrežama izložio šta bi novi bezbednosni okvir trebalo da obuhvati: redovne razgovore o bezbednosti, pouzdane kanale komunikacije u kriznim situacijama, veću transparentnost vojnih aktivnosti i mere za smanjenje rizika od eskalacije. Naglasio je da svaki sporazum mora poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i pravo svake države da samostalno donosi odluke.

Međutim, bivši američki i evropski zvaničnici podsećaju da su takvi sporazumi već postojali. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija i Zapad su zaključili niz sporazuma, među kojima je i Osnovni akt NATO-a i Rusije iz 1997. godine. Problem je što ih je Moskva kasnije pogazila napadom na susedne zemlje, uključujući Gruziju i Ukrajinu.

“Sve to zvuči odlično. Problem je što je to upravo bezbednosna arhitektura koju je Rusija pokušala da uništi”, rekao je Erik Čiaramela, bivši visoki zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Dodao je da poštovanje granica i pravo država da biraju sopstvene saveze nije ono što Moskva želi.

Frid podseća da je Rusija još 2021. godine tražila od SAD da povuče NATO na granice iz 1997. godine, što bi značilo veliko ograničenje njenog uticaja u Istočnoj Evropi.

“Znamo šta Rusija želi – da ponovo uspostavi granicu Gvozdene zavese kao granicu svoje sfere dominacije”, rekao je on.

Prema rečima zvaničnika upoznatog sa razgovorima, Kušner je kao mogući model pomenuo Savet NATO-Rusija, osnovan nakon Hladnog rata. Ali je suspendovan 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima. Frid smatra da takav model više nije dovoljan, posebno zato što je Moskva počela da sprovodi hibridne operacije i protiv evropskih zemalja.

“Problem nije u tome što ne postoji bezbednosna arhitektura. Problem je u tome što su je Rusi srušili i sada žele da ponovo pregovaraju o njenim temeljima”, rekao je Frid. Dodao je da Rusija možda ima legitimne bezbednosne interese, ali ih sprovodi na način zbog kojeg se nijedna druga zemlja ne može osećati sigurno.

Pokretanje pitanja evropske bezbednosti u pregovorima o Ukrajini je upravo ono što Moskva dugo želi. Istovremeno, to pokazuje koliko je Trampova administracija željna da postigne bilo kakav napredak nakon višemesečnog zastoja u pregovorima i rastućeg tereta rata sa Iranom.

“Možda Tramp samo želi pobedu”, zaključio je Frid.

(Jutarnji list)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije