Rekordne temperature i nedostatak vode doneli drastični pad prinosa u Evropi
Pakleno leto koje je Evropi donelo rekordne temperature, požare i nestašicu vode, počinje da se odražava i na njive.
Foto: David Noton / Nature Picture Library / Profimedia
Poljoprivrednici širom kontinenta upozoravaju na drastičan pad prinosa pojedinih kultura, a posledice bi narednih meseci mogli da osete i potrošači kroz smanjenu ponudu i više cene hrane.
Najnoviji podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazuju da su letnji usevi pogođeni u velikom delu zapadne i centralne Evrope. Procene prinosa pojedinih kultura spuštene su i do 14 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Među najteže pogođenima su Francuska, južna Nemačka, severna i centralna Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska i zapadna Rumunija.
Vrućina je stigla u najgorem trenutku, tokom cvetanja i formiranja prinosa. Biljke su ostajale bez vode, zrno se slabije razvijalo, vegetacija prerano završavala ciklus, dok su rezerve za navodnjavanje u mnogim krajevima bile nedovoljne. Evropska opservatorija za sušu početkom avgusta registrovala je kritične uslove u velikom delu kontinenta, od Francuske i Nemačke, preko severne Italije i Podunavlja, do Balkana.
ISUŠILE SE PODZEMNE VODE
Ni pod zemljom nema mnogo boljih vesti. Francuski Geološko-rudarski zavod saopštio je da je sredinom avgusta nivo čak 92 odsto praćenih podzemnih voda bio u padu, dok je 64 odsto mernih mesta bilo ispod uobičajenog nivoa za ovo doba godine. Slabe letnje kiše, često u obliku kratkotrajnih pljuskova, jedva da su uspevale da prodru u isušeno zemljište.
Francuska, jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača EU, naročito je teško pogođena. Udruženje u Bretanji koje okuplja više od 1.300 povrtara, ističe da je reč o istorijskoj krizi. Gubici u ovom regionu premašuju 25 odsto kod tikvica, 40 odsto kod graška i 60 odsto kod brokolija, dok je kod artičoka, u zavisnosti od parcele, propalo između polovine i praktično čitavog roda. Kod pojedinih proizvođača paradajza proizvodnja je pala za 40 odsto, jer su cvetovi izgoreli od vrućine.
Ni navodnjavanje nije svuda bilo spas. Mladi zasadi na pojedinim parcelama nisu izdržali ekstremne temperature čak ni uz dovod vode. Praziluk je bukvalno “izgoreo”, cvetovi pasulja stradali su na vrućini, dok su preostale mahune zbog manjka vode sitnije, pa deo roda ne može ni da stigne do prodavnica.
Problemi nisu ograničeni na Bretanju. Erik Legra, predsednik francuskog udruženja proizvođača povrća za konzerviranje i zamrzavanje, ističe da je ovogodišnja situacija neuobičajena upravo zato što su istovremeno pogođena tri velika područja, Bretanja, sever Francuske i jugozapad zemlje. Kod graška je na nivou cele zemlje već u julu registrovan pad roda veći od 18 odsto u odnosu na očekivanja.
Posebnu zabrinutost izaziva kukuruz. Francusko ministarstvo poljoprivrede očekuje pad roda za oko 35 odsto u odnosu na prošlu godinu, na približno devet miliona tona, što bi, prema zvaničnoj statističkoj službi, mogla da bude najniža proizvodnja još od 1980. godine. Suša i ekstremne temperature već su snažno oborile prosečan očekivani prinos, a stanje useva nastavilo je da se pogoršava tokom avgusta.
NAJTOPLIJE OD 1979. GODINE
Zapadna Evropa je imala najtopliji zajednički jun i jul još od 1979. godine. Temperatura je ta dva meseca bila 2,79 stepeni iznad proseka za period od 1991. do 2020, a prethodni rekord iz 2022. nadmašen je za gotovo čitav stepen.
Vrućina je pogodila i stočarstvo. Samo tokom junskog toplotnog talasa u Francuskoj je uginulo između 500.000 i 700.000 koka nosilja, odnosno do dva odsto ukupnog broja. Posledice se već osećaju u proizvodnji. Prema Nacionalnom odboru za promociju jaja, francuske farme sada daju oko milion jaja dnevno manje. Visoke temperature dodatno smanjuju nosivost, a jaja su sitnija.
Teško je i na severu Italije. Nizak vodostaj Poa, žile kucavice tamošnje poljoprivrede, omogućio je prodor slane morske vode više od 20 kilometara u unutrašnjost, što dodatno otežava korišćenje rečne vode za navodnjavanje. Italija, koja proizvodi više od polovine pirinča u Evropskoj uniji, već upozorava da su nestašica vode i klimatske promene postale jedan od ključnih problema čitavog sektora.
Kiša i niže temperature mogu da ublaže probleme do jeseni, ali za deo useva već je kasno. Evropski stručnjaci upozoravaju da izgubljeni prinos više ne može da se nadoknadi. A da bi bilo dovoljnih količina hrane, deo će morati i da se uveze, po uvećanim cenama koje će potrošači morati da plate.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
