SAD i Iran u tihim pregovorima, Tramp voljan da postigne dogovor?
PREDSEDNIK SAD, Donald Tramp, pružio je do sada najjasniju naznaku da bi intenzivirana diplomatija mogla da spreči još jedan veliki talas sukoba sa Iranom, a sve to nakon katastrofalnih rezultata njegove stranke na izborima na sredini mandata.
Foto: Tanjug (AP Photo/Mark Schiefelbein)
Tramp je u nedelju izjavio za američke medije da su novi američki vojni napadi “malo verovatni” ukoliko Teheran ostvari napredak ka postizanju sporazuma o svom nuklearnom programu i ponovnom otvaranju moreuza Hormuz.
Takođe je za jednu emisiju rekao da mu “nije cilj” eskalacija rata.
Iran i SAD tiho pregovaraju o osetljivom sporazumu koji bi mogao da spreči povratak u stanje sveopšteg rata i otvori vrata za šire pregovore.
Međutim, Vašington ublažava očekivanja od eventualnog dogovora, državni sekretar Marko Rubio, izjavio je u nedelju da “ne bi rekao da smo na pragu velikog pomaka”.
Foto: Brendan Smialowski/Pool Photo via AP
Tramp je takođe jasno stavio do znanja da vojna opcija ostaje na stolu.
Obe strane, kao i Katar koji posreduje, otkrile su malo toga o razgovorima, iako se diplomatska aktivnost intenzivirala nakon izbora na sredini mandata održanih u utorak.
Gubici republikanaca na izborima dodali su novu dimenziju pregovorima, pri čemu je potpredsednik, Džej Di Vens, nakon toga izjavio da je rat bio jedan od razloga za poraz republikanaca.
Tramp je u emisiji rekao da se slaže sa Vensovom procenom, priznajući da se glasačima “rat nije dopao”.
Međutim, odlučno je branio odluku o napadu na Iran, navodeći da bi, kada bi ponovo morao da donese tu odluku, njegov odgovor bio “nedvosmisleno da”.
Iran je, u međuvremenu, pokušao da iskoristi izborne rezultate kako bi ojačao svoju pregovaračku poziciju.
Foto: Tanjug/ (Eric Lee/Pool Photo via AP)
– Američki glasači su doneli svoju odluku. Vreme je da Bela kuća donese svoju – izjavio je u nedelju ministar spoljnih poslova, Abas Arakči.
Tramp nastavlja da zrači samopouzdanjem kada je reč o vojnom položaju SAD, dok je Iran u više navrata zapretio da će, ukoliko ponovo bude napadnut, proširiti rat na druge geografske prostore.
Obe strane imaju nekoliko ključnih zahteva koji su, na papiru, za drugu stranu potpuno neprihvatljivi.
Tramp nastoji da ukine iranski nuklearni program, koji Teheran smatra pitanjem nacionalnog suvereniteta.
Javno, Iran zauzima čvrst stav, insistirajući na tome da neće pregovarati sa Vašingtonom o tom programu, niti će ponovo otvoriti ključni Ormuski moreuz, ukoliko se ne ispuni sedam preduslova, uključujući okončanje rata na “svim frontovima” i ukidanje pomorske blokade.
printsrin/gugl meps
Detalji ovih uslova još nisu javno objavljeni.
Stotine kilograma obogaćenog uranijuma, materijala neophodnog za proizvodnju nuklearnog oružja i dalje su skrivene negde u Iranu.
Teheran koristi ove zalihe kao adut u pregovorima sa SAD.
Prema dostupnim informacijama, Vašington želi da se taj uranijum razblaži ili prebaci u drugu zemlju radi čuvanja.
Nije jasno koliko su dve strane napredovale po tom pitanju, Iran tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen proizvodnji energije, a ne u vojne svrhe.
Za Iran, pored toga što ne želi da popusti kada je reč o njegovom nuklearnom programu ili Ormuzu, postoje i ključni ekonomski ciljevi.
Kao jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, Iran se suočava sa sve većim poteškoćama u prodaji sirove nafte na globalnom tržištu usled američkih sankcija.
Foto: Tanjug/AP
Takođe, milijarde dolara iranske imovine u stranim bankama i dalje su zamrznute, čini se da Vašington razmatra ublažavanje ovih ograničenja, potez koji bi Teheranu mogao pomoći da olakša težak ekonomski pritisak na svoje stanovništvo, u uslovima rekordne inflacije.
Iran takođe zahteva odštetu od SAD zbog ubistva vrhovnog vođe, Alija Hamneija i njegovih najviših vojnih komandanata, koje su izvele SAD i Izrael na početku rata u februaru.
Katar posreduje između dve strane i distribuira okvirni dokument na kojem i Vašington i Teheran vrše izmene.
Ovaj proces traje već nedeljama, možda čak i mesecima, ali se intenzivirao poslednjih dana usled strahovanja od novih napada.
Očekuje se da će se Tramp u ponedeljak u Vašingtonu sastati sa katarskim premijerom, šeikom, Mohamedom bin Abdulrahmanom el Tanijem.
Do sada ni jedna strana nije bila spremna da odstupi od svojih zahteva.
Uoči polaska u nedelju na sastanak ministara spoljnih poslova Grupe sedam (G7) u Parizu, državni sekretar, Marko Rubio, ukazao je na to da su dve strane i dalje daleko od postizanja sporazuma.
– Trenutno situacija nije naročito produktivna, jer su iranski zahtevi ne samo neprihvatljivi, već u pojedinim slučajevima i skandalozni, apsurdni, pa čak i potpuno nerealni – istakao je Rubio.
Nakon niza otvorenih sukoba, poverenje Teherana u Vašington gotovo je potpuno nestalo.
Iran nije zaboravio da je sukob izbio u trenutku dok su trajali pregovori sa SAD o nuklearnom pitanju.
Iran strahuje da bi odricanje od bilo kakvog aduta moglo podstaći SAD i Izrael na novi napad, čime bi zemlja ostala nezaštićena i bez efikasnih pregovaračkih sredstava.
Ukoliko bi Iran bio napadnut nakon što otvori Ormuski moreuz i odrekne se kontrole nad obogaćenim uranijumom, našao bi se u još ranjivijem položaju i sa slabijom pregovaračkom pozicijom.
Tramp nastoji da održi ravnotežu u odnosima sa arapskim partnerima i Izraelom, koji Islamsku Republiku vide kao pretnju, a suočiće se sa kritikama ukoliko se povuče iz sukoba, a da pritom ne izdejstvuje značajan ustupak od Irana.
Teheran takođe želi da zaštiti svoje regionalne zastupnike i saveznike u: Libanu, Iraku i Jemenu.
Te milicije, koje su se borile u ime Islamske Republike širom regiona i ostale lojalne Teheranu, tokom poslednje tri godine našle su se pod pritiskom koji ugrožava njihov opstanak.
U septembru su Huti, iranski saveznici u Jemenu, pokrenuli munjevitu ofanzivu i zauzeli još jedan ključni pomorski prolaz na Crvenom moru, moreuz Bab el Mandeb, čime su Teheranu omogućili potencijalni uticaj na još jedan plovni put.
Od tada su Huti intenzivirali napade na Saudijsku Arabiju, kao odgovor na vojnu podršku koju Rijad pruža jemenskoj vladi.
SAD žele da Iran nema mogućnosti za izradu nuklearnog oružja, uključujući naprednu opremu koja bi mu to omogućila.
Arapski susedi Irana imaju podeljena mišljenja o svakom sporazumu koji bi Teheranu dao preveliku moć i učvrstio njegovu željenu hegemoniju.
Iran želi da upravlja Ormuskim moreuzom, pomorskim koridorom kroz koji bogate arapske države izvoze veći deo svoje nafte i gasa.
Kontrola nad ovim plovnim putem pružila bi Teheranu odlučujući uticaj na to šta ulazi u region i šta iz njega izlazi.
To bi takođe bilo u suprotnosti sa zahtevima SAD, koje se zalažu za otvorene plovne puteve i koje ne bi želele da ozakone jedan od ključnih dobitaka koje je Iran ostvario tokom rata.
Bilo je određenih napada, ali obe strane su umanjile njihov značaj, što je možda znak da nijedna od njih ne želi da ugrozi pregovore.
Pojedini mediji izveštavaju da su pregovori dveju strana bliži postizanju dogovora.
Američki mediji navode da je Iran spreman da ponovo učestvuje u pregovorima o nuklearnom programu.
Foto: Tanjug (AP Photo/Tom Brenner)
Iako nema nezavisne potvrde, svaki ustupak Irana u vezi sa njegovim nuklearnim programom, pa čak i sama spremnost da se o toj temi razgovara, smatrali bi se velikim pomakom.
Ipak, uprkos izveštajima o napretku, rizik od sveopšteg rata ostaje realan.
SAD i dalje imaju značajno vojno prisustvo na Bliskom istoku, koje bi, po Trampovom naređenju, moglo da pokrene snažan napad.
Brodovi koji prevoze naftu i gas kroz Ormuski moreuz i dalje su meta iranskih napada.
SAD nude nagradu u iznosu do 20 miliona dolara za informacije o iranskom nuklearnom programu i formirale su radnu grupu sa ciljem da spreče Teheran da koristi kopnene puteve za transport naprednog naoružanja i drugih materijala, što su znaci da Vašington pojačava, a ne ublažava pritisak.
U međuvremenu, iranski tvrdolinijaši, koji smatraju da je Teheran već odneo pobedu u sukobu sa SAD, koriste Trampove gubitke na izborima na sredini mandata kako bi zahtevali da on plati višu cenu za izlazak iz tog sukoba.
Ukoliko iranski lideri skloni reformama, koji učestvuju u pregovorima, postignu dogovor, mogli bi se suočiti sa otporom u sopstvenoj zemlji.
Tokom proteklih nedelja, iranski vojni komandanti pojačali su svoja upozorenja, tvrdeći da Iran poseduje naoružanje sposobno da pogodi veći broj ciljeva i nanese još veću štetu nego ranije.
Dakle, čak i ako je Tramp voljan da postigne dogovor, daleko je od jasnog da li je Iran spreman da ga prihvati.
(CNN)
BONUS VIDEO:
BRNABIĆ ISPRED REM-a: Nenormalno je da gasite medije!
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
