Sankcije Rusiji ostaju na snazi dok Moskva ne okonča rat u Ukrajini

PREDSEDNICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da će sankcije Evropske unije protiv Rusije ostati na snazi sve dok Moskva ne okonča rat u Ukrajini, ističući da Evropa mora da smanji energetsku zavisnost od inostranstva i ojača svoju konkurentnost i ekonomsku bezbednost.

Obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici posvećenoj zaključcima Evropskog saveta od 15. i 16. oktobra, Fon der Lajen je rekla da je Rusija prekinula isporuke gasa Evropi i da se energetska zavisnost može koristiti kao sredstvo političkog pritiska.

– Te sankcije će ostati na snazi dok Rusija ne zaustavi rat – poručila je Fon der Lajen.

Ona je naglasila da EU mora da izgradi istinsku energetsku uniju, unapredi elektroenergetske mreže, poveća kapacitete za prekogranično povezivanje i bolje iskoristi zajedničku tržišnu snagu u nabavci energenata.

Evropska komisija će, kako je najavila, izraditi plan za uspostavljanje evropske energetske unije, sa ciljem da se bolje iskoriste postojeći kapaciteti i smanje visoki troškovi energije.

Govoreći o konkurentnosti evropske privrede, Fon der Lajen je istakla da je neophodno dovršiti jedinstveno tržište EU, pojednostaviti administrativne procedure i smanjiti regulatorno opterećenje za preduzeća.

Prema njenim rečima, predložene mere za pojednostavljenje propisa mogle bi, ukoliko budu usvojene, da smanje administrativne troškove za više od 22 milijarde evra godišnje. Ona je najavila i inicijativu za sprečavanje dodatnog komplikovanja evropskih pravila prilikom njihovog prenošenja u nacionalna zakonodavstva, kao i primenu načela prema kojem bi preduzeća i građani iste podatke administraciji dostavljali samo jednom, uz veću upotrebu veštačke inteligencije.

Posebnu pažnju posvetila je ekonomskim odnosima sa Kinom, upozorivši na rast trgovinskog deficita EU i kineske industrijske kapacitete koji, prema njenim rečima, narušavaju konkurenciju na evropskom tržištu.

Fon der Lajen je navela da je trgovinski deficit EU u razmeni sa Kinom 2025. godine dostigao milijardu evra dnevno.

Prema njenim rečima, kineske kompanije dobijaju i do osam puta više subvencija nego uporedive kompanije u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što stvara pritisak na evropsku industriju, radna mesta i proizvodne pogone.

Ona je navela da je dijalog sa Pekingom već doneo određene rezultate, uključujući dogovor o smanjenju carina na proizvode iz EU u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, kao i veću predvidljivost u vezi sa kineskim izvoznim ograničenjima za retke zemlje i magnete.

Kao primer napretka izdvojila je dogovor o ograničavanju izvoza kineskih hibridnih vozila u EU na godišnju kvotu od 350.000 vozila, što bi, prema njenim rečima, trebalo da smanji izvoz za oko 45 odsto.

Fon der Lajen je istakla da EU mora da bude spremna da primeni trgovinske zaštitne mere kada dijalog ne daje rezultate, kao i da smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljača strateških sirovina i tehnologija.

Najavila je da će Evropska komisija u decembru predstaviti paket mera pod nazivom “Diversify EU”, čiji je cilj diversifikacija lanaca snabdevanja, kao i novi instrument za brže reagovanje na ekonomske pritiske i paket solidarnosti kako nijedna članica Unije ne bi bila prepuštena sama sebi.

Govoreći o migracijama, predsednica Evropske komisije ocenila je da je evropski pristup dao rezultate, navodeći da su neregularni prelasci granica smanjeni za 56 odsto u poslednje dve godine, a za dodatnih 34 odsto od početka ove godine. Broj zahteva za azil, prema njenim podacima, smanjen je za 19 odsto, dok se stopa vraćanja osoba koje nemaju pravo boravka u EU gotovo udvostručila u poslednjih pet godina i sada premašuje 30 odsto.

Ona je najavila da će Komisija predložiti jačanje mandata i kapaciteta Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu Fronteks, uključujući podršku državama članicama u postupcima vraćanja migranata.

Fon der Lajen je, takođe, najavila da će do kraja godine biti predstavljen evropski okvir za hitno reagovanje na vanredne pretnje na spoljnim granicama EU.

Prema njenim rečima, Rusija i Belorusija koriste migracije kao sredstvo pritiska, dok pojedini državni i nedržavni akteri namerno podstiču masovna kretanja stanovništva kako bi preopteretili institucije, izazvali strah i podelili evropske države.

– Uvek ćemo biti mesto koje štiti ljude koji beže od rata i progona – poručila je Fon der Lajen, dodajući da građani moraju da imaju poverenje u sistem koji obezbeđuje primenu pravila, sigurnost granica i zaštitu sloboda.

Ona je zaključila da evropske države moraju da usklade odgovornost za prihvat tražilaca azila sa solidarnošću prema članicama koje su pod najvećim migracionim pritiskom.

(Tanjug)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije