Skupština završena za danas, poslanici vlasti se tri sata jedini javljali za reč po amandmanima

Od završetka pauze u 15 časova, do kraja današnje sednice, za reč su se javljali isključivo poslanici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), obrazlažući amandmane na rebalans budžeta podnete na isti član predloga Zakona, kako bi mogli da govore jedni za drugima.

Za tri sata, za redom je govorilo više od 50 poslanika sa liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, okupljene oko vladajuće SNS.

Poslanici vlasti su uglavnom hvalili predloženi rebalans, ali i predlagali dodatna izdvajanja iz budžetskih rezervi za različite lokalne teme i projekte u gradovima i opštinama širom Srbije, pritom kritikujući bivšu vlast i aktuelne političke protivnike.

Oni tvrde i da predloženi rebalans budžeta nije namenjen kupovini glasova za predstojeće izbore, već da je u pitanju briga o građanima.

Nakon svih obraćanja, šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov kazao je da je poenta tih obraćanja bila da da pokažu da su poslanici vladajuće većine ljudi koji žive sa ostatkom građana, ne odvojeno od njih, i prepoznaju njihove probleme jer ih i oni imaju.

“Mi smo i na ovoj sednici i na prethodnim slušali kako su ovi ljudi, koji su govorili o svojim lokalnim samoupravama, šta je urađeno, šta bi bilo dobro da bude urađeno – ljudi koji su se odrodili od naroda, koji su nekakva posebna kasta, koji žive u dvorcima, izobilju i milionima…”, kazao je Jovanov.

Naveo je da nisu “ni ludi, ni naivni” da kažu da je sve urađeno u prethodnih 14 godina vlasti, ali je ocenio da je urađeno mnogo u tom periodu.

“Postoje stvari koje nisu urađene, postoje problemi koji tek treba da budu rešeni. na vama je, poštovani građani, da kažete ko te probleme želite da rešava”, rekao je Jovanov, navodeći uspehe svoje stranke u rešavanju tih problema.

Ministru finansija Siniši Malom, poručio je da su poslanici SNS koji su tražili dodatna ulaganja svesni da je malo jedna budžetska rezerva za sve što su predložili, te da ministar “ne mora da se drži ni za glavu, ni za novčanik”.

Jovanov je nakon tog obraćanja dobio aplauz prisutnih poslanika vlasti i ministara u Vladi Srbije, a predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je da je to bio “zaslužen aplauz”.

Lazović (ZLF): Rebalansom budžeta pare za Nacionalni stadion usmeriti studentima i u infrastrukturu

Poslanici opozicije u Skupštini Srbije predložili su danas u raspravi o rebalansu budžeta za 2026. godinu da se novac, namenjen za izgradnju Nacionalnog stadiona, prenameni za druge prioritete – studentski standard, opremanje službi protivpožarne zaštite, odbranu od poplava, energetsku efikasnost, infrastrukturu u Bujanovcu i socijalnu zaštitu.

Radomir Lazović (Zeleno-levi front) predložio je amandmanom da se sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona preusmere u podizanje studentskog standarda, u unapređenje službi protivpožarne zaštite i odbrane od poplava, kao i podizanje energetske efikasnosti.

“Umesto u korupcionaški projekat kao što je ‘Beograd na vodi’ prihode budžeta treba preusmeriti u ono što je potrebno građanima”, rekao je Lazović.

Slobodan Petrović (Srbija centar -SRCE) istakao je da novac od Nacionalnog stadiona treba iskoristiti za izgradnju vodovoda i kanalizacije u Bujanovcu.

“Vodovodna mreža u Bujanovcu građena je 1971. i 1975. godine i najveći deo su azbestne cevi”, naveo je Petrović i dodao da je drugi najveći problem nedostatak kanalizacije u toj opštini.

Verica Milanović (Srbija centar – SRCE) rekla je da bi milijardu evra, namenjenih izgradnji Nacionalnog stadiona, trebalo usmeriti u objekte socijalne zaštite: staračke domove, domove za decu, prihvatilišta.

“Starački domovi su urušeni, prošle godine su gorela tri doma i veći broj građana je izgubio život”, podsetila je Milanović.

Ivana Rokvić (Narodni pokret Srbije) amandmanom je predložila da se od sredstava vrednih 35 milijardi, namenjenih za pripremu međunarodne izložbe Ekspo u ovoj godini, izdvoji 300 miliona za izgradnju Doma zdravlja na Novom Beogradu.

Poslanik ZLF Robert Kozma zatražio je da se iznos sredstava za zaštitu i spasavanje građana, imovine i životne sredine, a pre svega vatrogasna vozila i vozila specijalne namene sa pripadajućom opremom poveća sa 400 miliona na 1,4 milijarde dinara i da se nedostajuća sredstva uzmu od Ministarstva odbrane, odnosno od sredstava predviđenih za kupovinu francuskih borbenih aviona Rafal.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić odredila je pauzu od sat vremena, do 15 časova.

Poslanica Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg ocenila je danas da rebalans budžeta liči na predizborni budžet u kom nema promena politike prema obrazovanju, kulturi i zaštiti životne sredine.
PSG je, kako je rekla, podneo amandman i traži da se sredstva za učenički i studentski standard povećaju za po dve milijarde dinara.

Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić naveo je da od 2014. do 2018. vlast Aleksandra Vučića nezakonito otela penzije najstarijim građanima i uloženim amandmanom se traži isplata tih penzija svim penzionerima.

Dodao je da treba obezbediti garantovani mesečni prihod od 20.000 dinara za građane starije od 65 godina i koji nemaju nikakva primanja.

“Da smanjite cene lekova, ali ne tako što ćete subvencisati farmaceutske firme, koje ostvaruju ogroman profit, već tako što ćete smanjiti njihovu zaradu. I ono što je najvažnije da garantujete da će prosečna penzija biti najmanje u iznosu 50 odsto prosečne plate”, rekao je Nikezić.

Naveo je da SSp traži “ukidanje pogubnih zaduživanja kod poslovnih banaka za izgradnju infrastrukturnih projekata”.

“Samo izuzetno nestručni ili izuzetno korumpirani, i beskonačno neodgovorni ljudi mogu da daju posao izgradnje puta stranoj firmi, a da država iz koje dolazi ta firma ne obezbeđuje sredstva za izgradnju tog puta. Upravo to radite i u ovom budžetu”, rekao je on.

Dodao je da država ima nekoliko zaduženja kod poslovnih banaka za izgradnju infrastrukturnih projekata sa kamatom koja prelazi sedam odsto.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić naveo je da su građani Srbije za vreme vladavine Srpske napredne strank zaduženi 42 milijarde evra i pitao koliki će iznositi javni dug do kraja godine, kao i da li će biti pređena granica od 45 odsto.

“Vi ne zadužujete Srbiju kod međunarodnih institucija da bi imali nižu kamatnu stopu, nego kod poslovnih banaka, međudržavni sporazumi, netransparentno zaduživanje, visoke kamate, visoka davanja, visoki izdaci i to tako funkcioniše godina. Pritom, zašto to radite? Zbog korupcije”, rekao je on.

Dodao je Skupština treba da kontroliše Vladu Srbije a ne da bude protočan bojler za Vladu.

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) upitao je ministra finansija Sinišu Malog kako je mogao da predvidi prihode od dividendi javnih preduzeća od 79 milijardi dinara, koji su predbiđeni za isplatu pomoći građanima, kada većina tih preduzeća posluje sa gubitkom i dobija subvencije, a poljoprivredni penzioneri ne dobijaju penzije po zakonu.

Mali je rekao da se ne dodeljuju subvencije svim preduzećima i da je kineski Ziđin uplatio dividendu od 20 milijardi dinara, a da se penzije isplaćuju po zakonu, a ne prema doprinosima, i upitao je Aleksića zašto nije podigao penzije kada je bio na vlasti.

Aleksić mu je odgovorio da nije bio u vlasti, ali da je tada deo vlasti bio sadašnji kabineta Aleksandra Vučića, Ivica Kojić, kao i Siniša Mali kao direktor Agencije za privatizaciju, i dodao da je aktuelna vlast poklonila Kinezima najveće nalazište bakra u Evropi. 

Mali je polemiku završio upoređujući životni standard do 2012. i danas i rekao da je 2012. minimalna zarada bila 15.700 dinara, a od 1. januara 2027. će biti 600 evra, da su plate do 2012. bile 300 evra, a danas preko 1.000 evra.

Nikezić je rekao da se Mali hvali dividendom od 20 milijardi dinara od Ziđina a država je za njeno otkupljeno zlato toj kompaniji za 16 tona platila 200 milijardi dinara.

“Ziđinu ste pokloili neobnovljivi resurs, umestoo da ga čvate za decu i uplatite u poseban fond “, rekao je Nikezić.

Istakao je da Srbija spada u četiri najkormpiranije zemlje jer su iza nje samo Belorusija, Rusija i Turska.

“Najveći problem su korumpirani projekti koji se ugovaraju bez tendera. Zbog toga kilometar asfalta košta 15,7 miliona evra”, rekao je Nikezić.