Vesti

„STUDENTOSLOVLJE“ U TRCI ZA NAJBOLJU NOVU SRPSKU REČ: Čas koji studenti 2 godine drže društvu dobio svoje ime!

13. oktobar 2026.

Ostalo je nešto više od desetak dana da vaskolika domaća javnost sazna koja je najbolja nova srpska reč.

Još polovinom maja počelo je ovogodišnje izdanje takmičenja „Najbolja nova srpska reč“, koje se odvija pod sloganom „Nemam reči!“, uz dodatak – „Ali ipak hoću da kažem!“

Ustanovljeno 2023. ovo takmičenje iznedrilo je potpuno nove reči, kakve su bile prethodnih godina pobedničke – „Duhoklonuće“ ili „Bezrečica“.

Takmičenje „Najbolja nova srpska reč“ ušlo je u završnu fazu, a dok ne saznamo koja je to reč odnela pobedu organizatori ovog nadmetanja napravili su uži izbor. U užoj selekciji je deset novih kovanica, za koje se može glasati putem sajta https://malabiblioteka.net/novarec/.

A koja će od ovih deset reči, koje predstavljamo uz obrazloženja predlagača, odneti pobedu saznaćemo krajem oktobra.

„Podtalasje“

Predstavlja prostor između površine mora ili okeana i vrha visokog talasa, tj. prolaz ili tunel „na i u vodi“ koji je poznat surferima. Ova reč samostalno otkriva novi prostor koji do sada nije imao zvanično ime. Prostor koji zauvek, ali samo na kratko postoji, i uvek je drugačijih objektivnih karakteristika.

„Razgrabica“

Kad je potražnja za nečim tolika da se pokupuje u rekordnom roku: odeća i obuća, karte u bioskopu / pozorištu / operskoj kući, novi roman poznatog književnika, igračka koja je zaludela mališane, preko potrebna namirnica… Na primer: „Novi film poznatog režisera izazvao je razgrabicu na biletarnicama“; ili: „Kad dođe crni petak, u buticima nastane razgrabica“.

„Susamoća“

Usamljenost u društvu, kada su ljudi zajedno, a svaki je u svome ekranu. Prefiks su-, kao u „sused“ i „sustanar“, spaja se sa samoćom i stvara paradoks u jednoj reči. Ujedno to je zamena za engleski izraz „alone together“. Primer: U kafiću je vladala susamoća: za svakim stolom neko, svaki zagledan u svoj telefon.

„Budnozorje“

Trenuci u toku noći kada vas muči nesanica i sve vreme gledate na sat, pitajući se koliko još možete da spavate do ustajanja ako zaspite u tom momentu.

„Studentoslovlje“

Čas koji studenti drže nama svima već skoro dve godine daleko je važniji od svih časova… Reč studentoslovlje opisuje taj dugotrajan čas o zajedništvu, o demokratiji, istrajnosti, o spremnosti na velika odricanja zarad viših ciljeva. Reč slovo danas nas, pre svega, asocira na slovo azbuke, ali je u staroslovenskom imala znatno šire značenje: reč, govor, beseda, kazivanje, učenje. Trag tog značenja i danas živi u nekim opstalim složenicama, često noseći sa sobom prizvuk nečega svečanog, važnog, ozbiljnog, trajnog. Zato studentoslovlje dobro imenuje ono čemu već dugo prisustvujemo: čas koji ne držimo mi studentima, nego studenti nama.

„Zasutravanje“

Umesto sve prisutnije engleske reči „procrastination“, koristimo srpsku reč zasutravanje.

„Zastarelice“

Reči koje su zastarele i više se ne koriste. Na takmičenju iz srpskog jezika u osnovnoj školi jedno pitanje se odnosilo na to kako se nazivaju reči koje su nekada bile u upotrebi, a danas su zamenjene drugim rečima. Tačan odgovor je arhaizmi, ali može i „zastarelice“.

„Neporazan“

U srpskom imamo već nepobediv, nesavladiv i nepokorljiv. Međutim, ‘neporazan’ bi bilo srpsko rešenje za ‘rezilijentan’ (eng. resilient): možeš ga i pobediti, i savladati, pa nakratko i pokoriti, ali on će se vratiti u život, trku, borbu. Poput one slamke što se na vetru povija čak i do zemlje ali s vremenom opet uspravi. Ovaj pojam je danas važniji nego ikada ranije jer podcrtava da poraz nije isto što i gubitak. Svi nekada izgubimo, ali poraženi smo samo ako odustanemo, dignemo ruke, odbijemo da nastavimo borbu. Ne opstaju nepobedivi već neporazni.

„Razdanica“

Kada nam se svima razdani. Kada stvari vidimo jasnije, lepše, čistije… kako se i vide po danu i svetlosti, kad ode tmina i sakrije se po uglovima. Postoji i u govoru Pive u nešto drugačijem značenju – „svanuće, odvajanje noći od dana“ (Svetozar Gagović, Iz leksike Pive, SDZb, 2004).

„Zavičajevati“

Provoditi praznike u zavičaju, kao što čini dijaspora koja se svakog Božića i leta vraća kući. Glagol je nastao po uzoru na „letovati“ i „zimovati“, kojima jezik već pretvara godišnje doba u radnju. Primer: – Gde ćeš za Božić? – Zavičajevam, kao i svake godine.