Sve jači uspon suverenističkih stranaka mogao bi da zakomplikuje novi budžet EU

Sve jači uspon suverenističkih stranaka širom Evropske unije mogao bi ozbiljno da zakomplikuje donošenje novog sedmogodišnjeg budžeta EU.

U nekoliko ključnih država članica predstoje izbori na kojima ove političke snage nastoje da preuzmu ili učvrste vlast, uz zahteve da se smanje nacionalni doprinosi u zajedničkoj evropskoj kasi. Čak i tamo gde nemaju neposredne izglede da uđu u vladu, njihov rast predstavlja pritisak na vladajuće stranke da zauzmu čvršće stavove prema finansijskim zahtevima Brisela.

Evropska komisija je sredinom prošle godine predstavila predlog budžeta za period od 2028. do 2034. godine, vrednog gotovo dve hiljade milijardi evra. Predviđeno je više novca za odbranu, konkurentnost privrede, tehnološki razvoj i energetsku nezavisnost, dok države članice nastoje da sačuvaju sredstva namenjena poljoprivredi i regionalnom razvoju. Istovremeno, Unija mora da obezbedi novac za otplatu zajedničkog duga nastalog tokom pandemije.

Brisel želi da politički dogovor o novom budžetu bude postignut do kraja ove godine, upravo da bi se izbegle komplikacije koje bi mogli da izazovu izbori tokom 2027. Međutim, taj rok nije obavezujući, a među članicama i dalje postoje velike razlike oko ukupnog iznosa i raspodele sredstava. Ukoliko pregovori potraju, eventualna promena vlasti u Francuskoj, Italiji i Poljskoj mogla bi neposredno da utiče na konačan sporazum.

Čak i ako se načelni dogovor postigne do decembra, tokom 2027. predstoji njegovo formalno usvajanje, uz saglasnost Evropskog parlamenta i jednoglasnu odluku Saveta EU. Poseban postupak predviđen je za nove izvore prihoda, koji zahtevaju potvrdu svih država članica. Zato će razvoj političke situacije tokom sledeće godine biti značajan za budućnost evropskih finansija.

Najveći izazov predstavlja usklađivanje rastućih potreba sa ograničenim finansijskim mogućnostima. Tu je odbrana u prvom planu, u trenutku dok SAD pre svega gledaju svoje interese, a postoji strah od novih sukoba na evropskom tlu. EK predlaže i dodatne izvore prihoda, između ostalog povezane sa emisijom ugljen-dioksida, tehnološkim koncernima i duvanskim akcizama. Međutim, pojedine članice već zahtevaju znatno manji budžet, strahujući od dodatnog opterećenja nacionalnih finansija.

U takvim okolnostima, izborni kalendar mogao bi da bude presudan. Prvi veliki test očekuje se u Španiji, gde su vanredni parlamentarni izbori zakazani za 29. novembar ove godine. Premijer Pedro Sančez raspisao ih je posle političke krize izazvane neuspehom njegovih predloga u oblasti stanovanja. Konzervativna Narodna partija i suverenistički Voks nastoje da obezbede parlamentarnu većinu.

Eventualni ulazak Voksa u vladu mogao bi da ojača zahteve za ograničavanje evropske potrošnje i zajedničkog zaduživanja. Ipak, Španija istovremeno ima značajnu korist od evropskih fondova, zbog čega bi svaka nova vlast morala da uskladi zahteve za manjim doprinosima, sa interesom da sačuva sredstva namenjena domaćoj privredi i poljoprivredi.

Još važniji politički događaj biće predsednički izbori u Francuskoj, koji će se održati u aprilu i maju. Nacionalno okupljanje, koje predvode Marin Le Pen i Žordan Bardela, prema ispitivanjima javnog mnjenja, ima velike izglede na pobedu. Poznato je da finansijska politika ove stranke predviđa značajno smanjenje francuskog doprinosa u evropskom budžetu.

Francuski suverenisti ne zagovaraju više izlazak iz EU, ali zahtevaju drugačiju raspodelu nadležnosti i ograničavanje svih, pa i finansijskih obaveza prema Briselu. Njihova namera da smanje francuski neto doprinos mogla bi ozbiljno da poremeti budžetske pregovore. Francuska je jedan od najvećih finansijera Unije, ali istovremeno i jedan od najvećih korisnika poljoprivrednih subvencija, što bi buduću vlast, kao i Špance, stavilo pred složen izbor.

Parlamentarni izbori u Italiji očekuju se na jesen 2027. godine. Premijerka Đorđa Meloni već predvodi vladu u kojoj su suverenističke stranke, ali njena politika pokazuje da insistiranje na nacionalnim interesima ne mora obavezno da se pretvori u odbacivanje evropskog partnerstva. Rim podržava zajedničke projekte u pojedinim oblastima, ali istovremeno zahteva zaštitu italijanske poljoprivrede, industrije i finansija.

Italija je najveći korisnik evropskog plana oporavka posle pandemije, pa bi radikalno smanjivanje zajedničkih finansijskih instrumenata moglo da pogodi i njenu privredu. Zbog toga bi italijanska vlada, bez obzira na ishod izbora, mogla da nastoji da smanji finansijske obaveze tamo gde je to moguće, ali i da sačuva pristup evropskim sredstvima.

U isto vreme, na jesen 2027, očekuju se i parlamentarni izbori u Poljskoj. Premijer Donald Tusk suočava se sa konkurencijom konzervativne stranke Pravo i pravda i nacionalističke Konfederacije. Njihovo jačanje moglo bi da pooštri poljske zahteve u vezi sa nacionalnim suverenitetom, finansijskim obavezama i uslovima korišćenja evropskih fondova. Tako nešto je dobro poznato iz bliske prošlosti.

Ali, i Poljska spada među značajne korisnike evropskih sredstava. Za Varšavu je posebno važno finansiranje infrastrukture, poljoprivrede i bezbednosti istočne granice. Zato bi i eventualna suverenistička vlada u Poljskoj, kao i Španci, Italijani i Francuzi, morala da pronađe ravnotežu između zahteva za većom finansijskom samostalnošću i interesa da zadrži novac iz zajedničke kase.

Posebnu pažnju privlači Nemačka, iako se redovni savezni izbori očekuju tek 2029. godine. Alternativa za Nemačku beleži značajan rast podrške, što povećava politički pritisak na vladajuće demohrišćane kancelara Fridriha Merca. AfD se protivi daljem prenošenju nadležnosti na evropske institucije, zajedničkom zaduživanju i povećavanju finansijskih obaveza prema Briselu.

U ovoj stranci razmatra se i mogućnost preuređenja EU u labaviji savez suverenih država, umesto neposrednog izlaska Nemačke iz evropskih struktura. Takva politika podrazumevala bi i znatno drugačiji odnos prema zajedničkom budžetu.

Uticaj AfD, međutim, ne zavisi isključivo od njegovog ulaska u saveznu vladu. Rast podrške ovoj stranci može da podstakne CDU i CSU da zauzmu čvršće stavove prema evropskoj potrošnji, kako bi odgovorili na nezadovoljstvo dela birača. Nemačka je najveća privreda Unije i njen najveći finansijer, pa svako zaoštravanje stava Berlina ima posebnu težinu.

Izbori tokom 2027. očekuju se i u Estoniji, Finskoj, Grčkoj i Slovačkoj. Iako ove države nemaju finansijsku snagu najvećih članica, njihov glas može da bude presudan u postupku koji zahteva konsenzus. Ukoliko više velikih država istovremeno bude insistiralo na smanjenju doprinosa, Brisel će morati da smanjuje rashode, pronalazi nove prihode ili odustaje od dela planiranih projekata. Sve to odraziće se i na ostvarivost zajedničkih ambicija u narednoj deceniji.

“MINIRANjE” DRAGIJEVOG PLANA

Dodatni pritisak na evropske finansije predstavlja i plan bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija koji je procenio da je za očuvanje konkurentnosti evropske privrede potrebno dodatnih 750 do 800 milijardi evra investicija godišnje, uz jačanje jedinstvenog tržišta kapitala, energetsku integraciju i mogućnost većeg zajedničkog zaduživanja. Ove ideje nailaze na otpor država koje ne žele nove finansijske obaveze niti prenošenje dodatnih nadležnosti na Brisel. Uspon suverenističkih stranaka mogao bi još više da oteža njihovo sprovođenje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije