Vesti

ULAZAK U POLITIKU ZBOG PROMENA:Sara el Sarag kanditatkinja Studentske liste govori o reformi pravosuđa i odgovornosti vlasti!

15. septembar 2026.

„Ako vas policija bije, izbore kradu ili vam je učinjena nepravda, adresa je sud. A taj sud mora da radi po zakonu, oslobođen partijskog pritiska i loših kadrova“, kaže u intervjuu za Nova.rs advokatica i kandidatkinja na Studentskoj lisiti za predstojeće izbore u Srbiji. U razgovoru za Nova.rs, el Sarag govori o razlozima ulaska u politiku, reformi pravosuđa, odgovornosti aktuelne vlasti, ali i promenama na kojima bi insistirala.

Godinu i po dana ste kao advokatica bili uz studentski pokret, a sada ste postali njegov direktni deo kao kandidatkinja za poslanicu. Šta je bio prelomni trenutak kada ste odlučili da iz advokature i sudnice pređete u politiku?

„Poziv od studenata da budem njihov kandidat je taj momenat.

S obzirom da je poziv usledio još prošle godine kada je brutalnost policije, bahatost vlasti bila na vrhuncu, smatrala sam da je nepošteno da se ne odazovem. Odbijanje ili neodazivanje pozivu sam smatrala kao anuliranje svega za šta se zalažem i radim i protiv čega se borim prethodnih 12 godina“.

Ranije ste govorili da se izbori dobijaju pritiskom građana i studenata. Sada kada ste i sami kandidatkinja na studentskoj listi, šta vas je opredelilo da svoje iskustvo, znanje i poverenje stavite upravo u službu studentskog pokreta?

„Studenti su mladost i budućnost ove zemlje. Novi lekari, profesori, tužioci, sudije… Ukoliko nismo spremni da stanemo iza mladosti, mi budućnost nemamo“.

Kao advokatica ste u više slučajeva ukazivali na probleme u radu institucija i njihovu nedovoljnu nezavisnost, između ostalog u slučajevima Zlatka Kokanovića i Helene Strugar. Ako studentska lista dođe u poziciju da formira vlast, koja bi bila prva konkretna promena kojom biste pokušali da obezbedite nezavisnost pravosuđa?

„Malo je poznato javnosti da postoji mehanizam provere rada sudija i tužilaca, a to su planovi integriteta. Oni su ključni ‘uzgajivači’ nepostupanja i poslušnosti od strane izvršne vlasti. Više puta sam dala podršku i sudijama i tužiocima da se moraju pridržavati slova zakona i to je jedina njihova obaveza, a ne da se plaše primene“.

Bili ste među advokatima koji su veoma glasno podržali proteste i obustavu rada advokature kao znak podrške studentima. Da li smatrate da je advokatura tokom aktuelne krize prešla granicu između zaštite prava građana i političkog angažmana?

„Nažalost sve je politika, pa čak i advokatura. Cena goriva je politika, cena hrane u prodavnicama, sve je politika. Advokatura je jedina samostalna profesija, koja vam u neku ruku i pruža tu slobodu da kritikujete javno. Naš poziv je u biti takav da se u sudnicama borimo s nepravdom, pa bih rekla da je to bio prirodan tok podrške“.

Šta je, po vašem mišljenju, danas najveći pravni problem Srbije – politizovano pravosuđe, rad tužilaštva, policija, izborni sistem ili nešto drugo? I od koje institucije ili zakona bi trebalo početi reformu?

„Moje skromno mišljenje je da je pravosuđe ključ slobodne države.

Ako vas policija bije-pravdu tražite u sudu. Ako su izbori pokradeni-sud. Otkaz-sud. Nepravda-sud. Samo taj sud mora raditi po zakonu i biti oslobođen partijskog pritiska i loših kadrova. Mora se ljudima vratiti poverenje u pravosuđe.

S druge strane, treba krenuti i od Državnog pravobranilaštva koji je u istoj ravni u sprezi moći kao Vrhovno tužilaštvo, samo što je ono nadležno za našu zemlju, prvenstveno mislim na svojinu u državnom vlasništvu koju su poklanjali, kao da je privatna-a naša je, pripada svakom građaninu“.

SAZNAJTE VIŠE:

Često ste govorili o odgovornosti konkretnih ljudi i insistirali na tome da „odgovornost ima ime i prezime“. Ako studentska lista dođe na vlast, da li to podrazumeva i procesuiranje ljudi iz aktuelne vlasti za koje postoje sumnje da su kršili zakon? Kako biste obezbedili da se napravi jasna granica između utvrđivanja krivične odgovornosti i političke osvete?

„Oslobađanjem sudstva i tužilaštva, to će biti njihov posao koji će morati da se radi bez straha i pravično“.

Imate iskustvo u slučajevima u kojima su građani dolazili u sukob sa državnim institucijama. Šta biste danas poručili građanima koji više ne veruju policiji, tužilaštvu i sudovima? Zbog čega bi trebalo da veruju novim ljudima koji ulaze u politiku?

„Sigurna sam da ćemo svi dati sve od sebe da se poverenje u nadležne institucije vrati narodu. Lepo bi bilo da veruju jer je izbor lak – Srbija ili mafija? Studenti rade za smenjiv sistem, tako da će svakoga biti lako smeniti ukoliko se pokaže da ne radi u interesu naroda“.

Jedna od tema oko kojih ste se ranije angažovali jeste i litijum. Ukoliko studentska lista bude u prilici da odlučuje o budućnosti projekta „Jadar“, da li je vaš stav da taj projekat treba trajno zaustaviti ili odluka treba da zavisi od novih studija, procena uticaja na životnu sredinu i ispunjavanja jasno definisanih uslova?

„Postoji niz zakona koje treba izmeniti, opet ponavljam-vratiti poverenje da je svaki čovek važan. A do tada, u šta verujem da ce ići brže nego što smo mislili, otvoriti i proučiti sve što je ova vlast potpisivala, o čemu javnost ništa ne zna. Trasparentnost je najvažnija u ovom trenutku.

Sa druge strane studenti su bili jasni, a i građani, da taj projekat ne žele i da ga smatraju štetnim. Struka se svakako mora pitati, biolozi, geolozi, hidrolozi, stanovništvo Jadra i cele Srbije. Nedvosmisleno sam protiv projekta ‘Jadar’“.

I možda najvažnije za birače: ukoliko studentska lista dobije vlast, šta građani mogu konkretno da očekuju da bude drugačije već tokom prvih 100 dana? Navedite bar tri poteza na kojima biste lično insistirali?

„Pominjanje ‘100 dana’ zvuči kao da ćemo većc 101. dana biti na stubu srama. Ne bih se ograničavala na to, ali sam svakako stava da mora brzo da se radi i da se u kratko vreme vide rezultati.

Pravosuđe je broj 1, što je, s obzirom na prirodu mog posla, logican odgovor. Pod broj 2 je sve što studentski program sadrži, o čemu ćete biti upoznati u narednim danima.