Vesti

UMESTO SMENE – PREMEŠTAJ U CENTRALU MUP-A: Šta se krije iza novog radnog mesta Vlade Jerinića?!

8. novembar 2026.

Iz šturog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova može se zaključiti da je dosadašnji načelnik Policijske uprave u Valjevu, Vlada Jerinić, „razrešen“ na lični zahtev i raspoređen na drugo radno mesto u okviru Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije MUP-a. Međutim, ostaje niz neodgovorenih pitanja u vezi sa zakonitošću i načinom sprovođenja ove kadrovske promene, kaže za N1 Vladimir Janković, pravnik i bivši potpukovnik PU u Valjevu.

Pre svega, nejasno je ko je potpisao rešenje o njegovom razrešenju i raspoređivanju – direktor policije ili ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, ukazuje Janković.

„Direktor policije, prema svojoj nadležnosti, može da odlučuje o raspoređivanju policijskih službenika u okviru Direkcije policije kojom rukovodi. Međutim, u ovom slučaju Vlada Jerinić raspoređen je u drugu organizacionu jedinicu MUP-a, koja nije u sastavu Direkcije policije. Zbog toga se nameće zaključak da je rešenje o njegovom raspoređivanju u Sektor za informaciono-komunikacione tehnologije mogao da potpiše jedino ministar unutrašnjih poslova, kao neposredno viši rukovodilac nadležan za obe organizacione jedinice.“

Da li je reč o premeštaju na lični zahtev ili o razrešenju dužnosti?

Načelnik policijske uprave ne može podneti ostavku u smislu u kojem to mogu nosioci pojedinih javnih funkcija. Ono što je u konkretnom slučaju bilo moguće jeste da je podneo zahtev za premeštaj na drugo radno mesto, za koje su predviđeni isti čin, odnosno zvanje, i ista plata.

Ukoliko je zaista reč o premeštaju na njegov zahtev, izostalo je obrazloženje na koji način je taj premeštaj realizovan, kao i informacija o tome da li je u pitanju trajni ili privremeni premeštaj, smatra Janković.

Zakonom o policiji propisano je da zaposleni može biti trajno premešten na upražnjeno radno mesto, u skladu sa uslovima i postupkom propisanim aktom o internom konkursu, pod uslovom da poseduje potrebne kompetencije za obavljanje poslova tog radnog mesta.

„Dakle, pravilo je da se trajni premeštaj vrši putem internog konkursa. Izuzeci od ovog pravila postoje samo u zakonom predviđenim slučajevima, i to:

Premeštaj u okviru izvršilačkih radnih mesta iste stručne spreme;

Spajanje porodice ili smanjenje troškova Ministarstva;

Trajno ograničenje radne sposobnosti, utvrđeno od strane nadležne invalidske komisije;

Neostvarivanje baznih kompetencija potrebnih za rad na postojećem radnom mestu ili nezadovoljavajući rezultati rada;

Neispunjavanje normi na proveri psihofizičkih sposobnosti.

Ukoliko, s druge strane, nije reč o zahtevu za premeštaj, to bi značilo da je dosadašnji načelnik najpre morao biti posebnim rešenjem razrešen dužnosti, čime bi stekao status neraspoređenog službenika, a zatim raspoređen na drugo radno mesto u skladu sa svojim kompetencijama, primenom odgovarajućih odredaba Zakona o državnim službenicima“, kaže Vladimir Janković.

U tom slučaju otvara se dodatno pitanje: kakve kompetencije dosadašnji načelnik PU Valjevo poseduje za rad u Sektoru za informacione tehnologije? Javnosti nije poznato da li ima odgovarajuća stručna znanja iz ove oblasti, niti ko je i na koji način proveravao njegove kompetencije za obavljanje poslova u ovom sektoru.

Sektor za informacione tehnologije kao „sigurna kuća“ za nepoželjne kadrove?

Suština ovog kadrovskog rešenja možda se krije u činjenici da je Sektor za informacione tehnologije poslužio kao svojevrsna „sigurna kuća“ za nepoželjne kadrove, smatra Janković.

„Na ovaj način ublažava se pritisak javnosti, koja je zahtevala da Vlada Jerinić bude uklonjen sa rukovodeće funkcije u valjevskoj policiji, dok se istovremeno on faktički raspoređuje na radno mesto u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova, u organizacionoj jedinici koja po značaju i rangu ima viši status od Policijske uprave u Valjevu.“

Reč je o očiglednom pragmatizmu ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, koji dosadašnjeg načelnika istovremeno i nagrađuje i kažnjava.

„Nagrađuje ga time što ga raspoređuje na radno mesto u sedištu Ministarstva, za koje bi, sudeći po njegovom organizacionom statusu, trebalo da budu obezbeđeni najmanje isti ili povoljniji uslovi rada i odgovarajuća zarada. Istovremeno ga kažnjava oduzimanjem rukovodeće funkcije u valjevskoj policiji, čime ga lišava faktičke moći koju je do sada imao.

Ipak, ostaje pitanje zašto se ovakva odluka donosi tek sada, u vreme tehničkog mandata ministra, kada je očigledno postojala mogućnost da se to učini mnogo ranije.“

Organizaciona kategorizacija otkriva položaj novog radnog mesta

Da je reč o radnom mestu u organizacionoj jedinici višeg statusa proizlazi i iz same organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Kategorizacija organizacionih jedinica u MUP-u predstavlja određivanje njihovog položaja u okviru Ministarstva, imajući u vidu značaj njihovih nadležnosti u oblasti bezbednosne zaštite, zaštite i spasavanja i obavljanja drugih unutrašnjih poslova.

Prema toj kategorizaciji, Policijska uprava u Valjevu ima status policijske uprave treće potkategorije u okviru Direkcije policije, dok Sektor za informacione tehnologije ima značaj prve kategorije i izjednačen je sa Direkcijom policije, odnosno sa organizacionim jedinicama Direkcije koje imaju značaj prve kategorije.“

Takva kategorizacija ukazuje na značajno drugačiji organizacioni položaj Sektora u koji je raspoređen dosadašnji načelnik PU Valjevo. Ona otvara i pitanje da li se promenom radnog mesta ostvaruju povoljniji uslovi rada, uključujući zaradu i druge beneficije u odnosu na one koje je imao na prethodnoj funkciji.

„Javnost zato ima pravo da dobije jasne odgovore: ko je potpisao rešenje o razrešenju i raspoređivanju Vlade Jerinića, po kom zakonskom osnovu je to učinjeno, da li je sproveden odgovarajući postupak premeštaja, da li je reč o trajnom ili privremenom raspoređivanju i na osnovu kojih stručnih kompetencija je izabran za rad u Sektoru za informacione tehnologije“, zaključuje Vladimir Janković, diplomirani pravnik i bivši potukovnik Policijske uprave u Valjevu.

Bez odgovora na ova pitanja, čitav slučaj ostaje pod velom nejasnoća i dodatno podstiče sumnju da se kadrovska rešenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova donose pre svega u skladu sa političkim i ličnim interesima, a ne prema jasnim i transparentnim kriterijumima.