Vesti

UREDNIK NOVE ZA SERBIAN TIMES: „Voziću dostavu i raditi u bravarskoj radionici, ali svoju decu i savest neću izdati!“

15. oktobar 2026.

Portal Nova.rs, jedan od najčitanijih nezavisnih medija u Srbiji, trenutno bije odlučujuću bitku za opstanak svoje slobodne uređivačke politike. Neposredno pred izbore, novi vlasnici pokušavaju da preuzmu kontrolu nad redakcijom, namećući menadžment koji novinari kategorički odbijaju. Suočeni sa ultimatumima, pretnjama „digitalnim zaključavanjem“ sajta i mogućim nasilnim izbacivanjem iz radnih prostorija, članovi redakcije odbili su da naprave kompromis sa cenzurom.

Redakcija Nova.rs danas je uputila otvoreno pismo Dejanu Kociću, direktoru United Cloud-a, firme koja pruža IT podršku portalu Nova.rs. Koliko je realna opasnost da u narednim satima urednicima tehnički bude onemogućeno objavljivanje tekstova i da li bi to značilo i faktički kraj dosadašnje uređivačke politike?

Ratko Femić: Dobili smo informaciju, koju smo potvrdili iz dva nezavisna izvora, da je juče oko 19 časova, dakle posle radnog vremena, u United Cloud stigao nalog da se administratorski, odnosno urednički nalozi daju isključivo Marku Stjepanoviću i Ivani Mastilović Jasnić (koje su novi vlasnici postavili na mesto glavnog i odgovornog urednika i njegovog zamenika). Koliko je realna opasnost? Realna je, ali mi se jednostavno borimo protiv toga. Obavestili smo međunarodna, lokalna i regionalna novinarska udruženja, obavestili smo javnost o toj mogućnosti, a obavestićemo i institucije Evropske unije – zapravo, mejlove smo im već poslali.

Ukoliko bi se to desilo, značilo bi kršenje više zakona. Pre svega, Zakona o radu, jer bi suspendovanjem naloga u CMS-u naši urednici bili sprečeni da obavljaju poslove koje su dužni da rade po ugovoru. Mogli bismo da govorimo i o određenoj vrsti zlostavljanja na radu, maltretiranja ili mobinga. Pored toga, mislim da bi ovo bio nezapamćen slučaj cenzure u Evropi u 21. veku, i to u zemlji koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Novi vlasnici su pred redakciju stavili ultimatum i rok od 48 sati da se izjasnite o ostanku u kompaniji, pod uslovima koje diktira novi menadžment i urednici koje redakcija ne želi.

Kako je redakcija odgovorila na ovaj pritisak i da li uopšte postoji prostor za pregovore sa novim vlasnicima ili je ovo klasičan pokušaj preuzimanja kontrole?

Ratko Femić: Mi ćemo se boriti do kraja da zadržimo dosadašnju uređivačku politiku i nećemo tek tako prepustiti platformu, koja dnevno ima više od pola miliona jedinstvenih korisnika samo iz Srbije, da je neko ućutka ili ublaži i od nje napravi nekakvu limunadicu za izborni dan i dane posle.

To pismo je ništavno. Nije potpisano, poslao nam ga je neki HR koga do sada nismo imali, a poslato je nakon radnog vremena. Prvo ga je objavio N1, pa je tek onda stiglo nama na mejl. Dakle, ima tu više spornih stvari. Kada su u pitanju otkazi, hajde da se ugledamo na francuski model izbora glavnog urednika. Recimo, u francuskom listu Le Monde, da bi direktor postavio glavnog urednika, potrebno je da dobije podršku najmanje 60 odsto članova redakcije.

Juče je održan protest podrške vašoj redakciji. Koliko vam u ovom trenutku, kada se suočavate sa egzistencijalnim pretnjama, znači solidarnost građana i kolega, i da li ta slika ohrabruje ljude u redakciji da ne odustanu od svojih principa?

Ratko Femić: Da, taj skup, ali i podrška koju dobijamo kroz razne poruke preko društvenih mreža, daju nam snagu da istrajemo u ovoj borbi. Do sada nas je to guralo i nosilo. Mislim da, kada smo već došli na desetak dana od izbora, stvarno nećemo sada da se brukamo i da odustanemo.

Ovo nasilno nametanje urednika dešava se neposredno pred izbore. Smatrate li da je osnovni motiv novih vlasnika isključivo politički – da se jedan od retkih nezavisnih portala ućutka ili stavi pod kontrolu u ključnom trenutku za građane Srbije?

Ratko Femić: Nemamo sumnje da je politički motiv u pozadini preuzimanja portala. Ne bi oni toliko pritiskali deset dana pred izbore, da se toliko blamiraju i prave takve greške insistirajući na ljudima koje redakcija neće, da bi bili spremni da nam pogase naloge samo da bi preuzeli kontrolu nad portalom.

Zašto, ako tvrde da neće ništa da menjaju i da će sve biti profesionalno? Davali su svakakva obećanja. Zašto onda ne sačekaju da prođe nekoliko dana posle izbora? Neka dođu lepo, sačekaćemo ih ovde sa ratlukom i kafom.

Šta mislite o komentarima da je portal privatno vlasništvo i da vlasnici mogu da odlučuju ko će da ga vodi i bez saglasnosti zaposlenih, odnosno redakcije?

Ratko Femić: Portal jeste privatno vlasništvo, ali portal čine ljudi. Ljudi imaju savest i integritet, a to ne može da bude ničije vlasništvo. Postoje neke stvari koje nisu na prodaju i mi imamo pravo na neposlušnost. To ne znači da nećemo da sarađujemo ili da ne želimo da izvršavamo svoje zadatke. Samo ne želimo da prihvatamo političku kontrolu i nikakve zaokrete u uređivačkoj politici, pogotovo sada pred ove ključne izbore.

Dovode nam ljude iz režimskih medija koji su se dosadašnjim radom pokazali kao propagandisti. Mi njima ne verujemo. Privatnik ima pravo da predloži nekoga, da postavi nekoga, ali pravo redakcije je takođe da nekome iskaže nepoverenje. I da je to nepoverenje nekoliko članova redakcije, pa hajde. Ali ako je to cela redakcija – taj čovek nema legitimitet da je vodi. Ako to toliko odjekne u javnosti, a oni i dalje insistiraju, onda je jasno da to nije samo komercijalna ili tržišna odluka, već da iza toga stoji nešto mnogo veće.

Pominju se različiti scenariji daljeg pritiska ukoliko redakcija nastavi da pruža otpor. Da li strahujete od radikalnih poteza novih vlasnika, poput nasilnog izbacivanja novinara iz redakcijskih prostorija uz eventualnu asistenciju policije ili privatnog obezbeđenja?

Ratko Femić: Što se tiče radikalnih poteza novih vlasnika, to je na njima. Mi ne znamo da li su oni spremni na te stvari, samo im mi to nećemo olakšati. Ne želim da govorim na šta smo mi sve spremni, ili na šta sam ja lično spreman, ali nisam spreman da popustim i da im olakšam u ovom trenutku.

Ne želim da im tek tako prepustim platformu koja informiše veliki broj ljudi dnevno, kako bi je oni iskoristili da dezinformišu javnost i skrivaju stvari koje bi mogle da se događaju na izborni dan ili posle izbora. Mi ne znamo kakav će izborni dan biti, ali imamo pravo da pretpostavljamo i sumnjamo, jer se svih ovih godina to nije završavalo mirno. Svedočili smo raznim zloupotrebama, pritiscima, pretnjama, pa i krađama.

Ukoliko vam bude oduzet pristup sajtu i ukoliko budete fizički onemogućeni da radite iz vaših prostorija, koji su dalji koraci redakcije? Da li postoji „plan B“ kako bi istina i nezavisno izveštavanje vašeg tima ipak stigli do čitalaca u Srbiji i dijaspori?

Ratko Femić: Postoje razne varijante o kojima razmišljamo ukoliko nam bude oduzet pristup sajtu, ali mi ćemo se zaista truditi da do toga ne dođe. Bunićemo se, jer bi to zaista bio čin cenzure koji bi pokazao da se režim u Srbiji malo razlikuje od onog u Belorusiji. Mi danas imamo Minsk u Beogradu, jednostavno.

Za sedam godina smo stekli poverenje čitalaca, došli na treće mesto Gemiusove liste, a u istraživanju Univerziteta u Oksfordu i Rojtersovog instituta za prošlu godinu bili smo drugi medij po poverenju čitalaca u Srbiji. Čitaoci imaju ogromno poverenje u nas, i ako to neko ne zna da ceni, ne znam šta drugo da kažem. Nismo mi ti kojima čitaoci ne veruju, već oni koje novi vlasnici pokušavaju da nam nametnu.

Ovo što se trenutno dešava portalu Nova.rs je simptomatično za medijsku scenu u Srbiji. Zbog čega je izuzetno važno, ne samo za vaše novinare već za celokupno društvo, da portal preživi ovaj udar i ostane svetionik slobodnog novinarstva?

Ratko Femić: Zaista ne volim da govorim o nama kao o poslednjem bastionu ili svetioniku slobodnog novinarstva. Zvučalo bi pretenciozno, jer nismo jedini. Ovde ima još redakcija koje se bore, ima malih portala koji pošteno rade svoj posao. Ali moramo da kažemo da mi dopiremo do najvećeg broja ljudi. Od preostalih kritičkih medija, mi smo najveći i najmasovniji nezavisni portal.

Važno je da pokažemo da nismo spremni da prepustimo da ti poslednji ostaci slobode i novinarske profesionalnosti budu ugušeni iz političkih razloga. Zašto svi mediji u Srbiji moraju da budu uniformisani i da liče jedni na druge kao jaje jajetu?

Za kraj, moram da vas pitam i nešto lično. Stali ste ispred svoje redakcije, otvoreno se suprotstavili novim vlasnicima i preuzeli ogroman teret na sebe. Kao čovek koji ima troje dece, koliki pritisak trenutno trpite i odakle crpite hrabrost da u ovakvom medijskom i političkom mraku ne napravite kompromis?

Ratko Femić: Da izdam svoju decu – to jednostavno nema cenu. Razumete? To što ću ja možda ostati bez posla… Pa, imam deset prstiju. Radiću u bravarskoj radionici, voziću za Glovo, pitaću Antonija Kovačevića da li mogu da odem u Ameriku da vozim kamion ili bilo šta drugo.

Snagu crpim iz deklaracija i obećanja koja smo ovde dali, iz tekstova koje smo pisali. Ja stojim iza svake napisane reči i ne mogu da se povučem. Ne mogu ja, niti moje kolege, da budemo jedni ljudi u svojim tekstovima, a u realnom životu nešto sasvim drugo. Nisam ovde usamljen. Ako me neko posmatra kao hrabrog čoveka, u ovoj redakciji sede mnogo hrabriji i principijelniji ljudi od mene. I sa njima će novi menadžment imati istu priču kao i sa mnom. Po funkciji sam bio prvi iza prethodnog glavnog urednika, pa mi je pripalo da govorim i postanem portparol naše male pobune.

Snagu mi daju ljudi koji nas podržavaju, solidarnost koju smo videli na protestu koji smo organizovali ad hoc, za samo četiri sata. Daju mi snagu moje kolege, reči podrške, moja deca i nada u bolju budućnost, koliko god to nekome zvučalo kao floskula. S druge strane, pritisci samo mogu da nam probude inat i da nas nateraju u dalju radikalizaciju.