ZA IZLAGANJE MUMIJE POTREBNO ODOBRENJE POKOJNIKA?! Britanski muzej uklonio drevne egipatske posmrtne ostatke
ČINjENICA da je Britanski muzej uklonio drevne egipatske mumije iz svog prostora namenjenog posetiocima, ne bi iznenadio da uz ovaj potez, nije došlo obrazloženje koje je podiglo buru. Kao motiv uklanjanja, navode se dva razloga, “nedostatak saglasnosti pokojnika i optužbe za preteranu političku korektnost”?!
Ilustracija Tošo Borković
Mumije su povučene iz izložbenih soba Umetničke galerije i Muzeja Kelvingrouv u Glazgovu, u Škotskoj, jedne od najpopularnijih kulturnih atrakcija u zemlji, koju godišnje poseti više od 1,3 miliona ljudi. Uprava muzeja, objasnila je da je “reč o priklanjanju savremenoj muzejskoj praksi i etičkim smernicama koje je Međunarodni savet muzeja doneo u junu, a to je da se sa ljudskim ostacima postupa s dostojanstvom i poštovanjem”.
To, drugim rečima znači, da se eksponati izlažu isključivo uz pristanak pokojnika, ili njihovih potomaka, i on mora biti dokumentovan, dakle, crno na belo, a ne verbalni. Ovo blago rečeno, neuobičajeno argumentovanje postupka, naišlo je na oštre kritike škotskog konvervativnog političara Marda Frejzera, koji ga je opisao kao “probuđeno ludilo”, prenose svetski mediji.
Drastična odluka, postala je javnosti poznata tek pošto je jedan posetilac odveo ćerku da vidi egipatsku mumiju, pa otkrio da je – više nema. On je na Iksu podelio fotografiju muzejskog obaveštanja koje je tu bilo umesto mumije, a u kome se navodi da “su posmrtni ostaci uklonjeni kao znak poštovanja”.
Asru “povukla nogu”
UPRAVA Muzeja u Glazgovu, saopštila je da radi i na uklanjanju daljih arheoloških ljudskih ostataka iz Kelvingrouva i da su na tom spisku kovčeg i mumificirani ostaci iz obližnjeg Muzeja Svetog Munga. Kontroverzna priča, počela je da se plete posle slične odluke Muzeja u Mančesteru koji je u septembru uklonio mumificirane ostatke Egipćanke po imenu Asru, stare 2.700 godina, nakon više od dva veka javnog izlaganja.
Britanski mediji pominju prošlogodišnji izveštaj Međupartijske grupe za reparacije u Africi pod nazivom “Ostaviti pretke da počivaju u miru” i dodaju da “ovaj dokument pokreće etička pitanja u vezi sa izlaganjem ljudskih ostataka iz drevnog Egipta usled konstantnog zanemarivanja mogućih želja samih predaka, kao i namera zajednica koje su ih prvobitno položile na večni počinak”.
Društvo današnjice, do te mere je opsednuto modernim senzibilitetima da je izgubilo svaki osećaj za perspektivu – replicira spornom dokumentu Frejzer.
– Muzeji u Egiptu i dalje izlažu mumificirane ostatke i to ama baš nikome ne smeta – naglašava on.
Jedan od čitalaca na Iksu, zapitao se da li će Kelvingrouv muzej sada odbiti pare od Gradskog veća Glazgova, budući da oporezivanje podrazumeva krađu i odsustvo pristanka živih ljudi?
Kris Mekgavern, predsednik Kampanje za realno obrazovanje i bivši savetnik političkog tima britanskog premijera, osudio je potez kao besmislicu, istakavši da nije moguće tražiti dozvolu od onih koji su umrli pre više hiljada godina.
Lane je, po rečima Mohameda Ismaila Haleda, šefa Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta, hiljade artefakata legalno izvezeno u Britaniju, da služe kao najbolji ambasadori zemlje njihovog porekla. Oni privlače strane posetioce u Egipat, ističe Haled. Ipak, po nalogu Kaira, nastavilo sa zahtevima da se u Egipat vrati opljačkano blago, uključujući Rozetski kamen koji čuva Britanski muzej kao i bistu egipatske kraljice Nefertiti u Berlinu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
