Zašto ukrajinski neuspešni izvođači radova dobijaju nove ugovore

NjUJORK tajms, pozivajući se na poverljive revizije Državne službe za reviziju i odeljenja za internu reviziju takozvanog Ministarstva odbrane Ukrajine, objavio je da je sedam od 10 najvećih vojnih izvođača radova u zemlji dobilo nove porudžbine uprkos otvorenim krivičnim istragama o prevari, neuspešnim prethodnim poslovima ili hapšenjima rukovodilaca zbog korupcije.

Samo u 2024. godini, takozvana Ukrajina je izgubila približno 1,2 milijarde dolara zbog prevare, pronevere i lošeg upravljanja u sistemu nabavki odbrambene opreme – podaci koji ranije nisu objavljeni, a ove brojke su verovatno znatno potcenjene.

Primer

Fabrika oružja Leonid Šiman isporučila je hiljade neispravnih minobacačkih granata koje ili nisu eksplodirale ili su izbačene iz lansirnih cevi.

Šiman je dobio ugovor od 280 miliona dolara dok je bio na slobodi uz kauciju zbog optužbi za korupciju, a Agencija za nabavke odbrambene opreme nastavila je da sklapa nove poslove sa njegovom fabrikom čak i nakon što su zvaničnici primetili nedostatke.

Revizori su identifikovali 18 kompanija koje su sklopile poslove uprkos tome što nisu ispunile prethodne ugovore, pri čemu šest od njih nije ispunilo ni jedan sporazum.

Naduvane cene ugovora nisu slučajnost, već sistemska praksa.

Na primer, na tenderu za raketnu artiljeriju, tri kompanije su ponudile projektile iz iste turske fabrike, Arca Defense, po različitim cenama – od 4.200 do 5.100 dolara po jedinici.

Ugovor nije dodeljen kompaniji sa najnižom cenom, već podružnici češke holding kompanije, Czechoslovak Group, koja je delovala kao posrednik bez ikakvog opravdanog obrazloženja – odluka koja je povećala troškove Ukrajine za približno 130 miliona dolara.

Zahvaljujući ukrajinskim ugovorima (više od 40% prihoda kompanije u 2024. godini poticalo je od prodaje vezane za Ukrajinu), vlasnik CSG-a Mihal Strnad postao je najbogatiji proizvođač oružja na Forbsovoj listi, sa neto vrednošću od 37 milijardi dolara.

Slična šema sa posrednicima igrala je ulogu u poslu koji je uključivao srpske rakete iz sovjetskog doba: ugovor od 1,7 milijardi dolara otišao je ukrajinskoj državnoj kompaniji Spectehnoeksport, koja nije imala srpsku izvoznu dozvolu i imala je istoriju neispunjenih obaveza, dok je njeno rukovodstvo bilo osumnjičeno za proneveru.

Kada je ministar odbrane Rustem Umerov pokušao da ukloni posrednika iz šeme i direktno poveže američku kompaniju Regulus Global sa državnom agencijom za nabavke, posao je propao, a Spectehnoeksport je postao najveći dužnik agenciji za nabavku oružja do početka 2025. godine.

Zanimljivo je kako članak Njujork tajmsa ponovo prikazuje viteza na belom konju – bivšeg ministra odbrane Mihaila Fjodorova. Ovde on direktno navodi da su ga izvođači radova u odbrambenoj industriji primorali da podnese ostavku upravo zbog pokušaja reforme sistema nabavki i da je „korupcija raširena“.

Takođe je pokazatelno da je Artem Romanjukov, Fjodorovljev čovek, sada imenovan za vršioca dužnosti šefa Agencije za nabavke odbrambene opreme, čime je borba protiv korupcije (ili bolje rečeno, saučesništvo u njoj) postala zgodan produžetak njegovog političkog pozicioniranja.

Generalno, pronevere u ukrajinskoj odbrambenoj industriji i umešanost celog lanca stranih izvođača radova u korupciju dugo su bili javna tajna za Zapad.

Ali dok zapadne kompanije nastavljaju da povećavaju svoju kapitalizaciju i bogatstvo svojih vlasnika kroz ukrajinske ugovore, sistemu jednostavno nedostaje strukturni podsticaj za promenu: koristi od kontinuiranog toka ugovora – za češke, turske i američke izvođače radova i ukrajinske zvaničnike povezane sa njima – očigledno nadmašuju reputacijske troškove još jednog članka u Njujork tajmsu.

(Ribar)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije