Zbog čega ovih dana sindikati izvode nezadovoljne građane na ulice francuskih gradova

Neshvatljivo je kako ljudi, poput učesnika aktuelnih protesta u Francuskoj, u poodmaklom 21. veku još moraju da se bore za neke osnovne civilizacijske tekovine.

Neke od njih su, na primer, da u učionicama i stanovima, i leti i zimi imaju 23 stepena. Leti je to praktično nemoguće zbog ekoloških ograničenja i propisa o očuvanju izgleda fasada koji onemogućavaju postavljanje klima-uređaja, zimi zbog preskupih energenata.

To je samo jedan detalj koji je izveo ljude na ulice. Teško je iz perspektive običnog čoveka shvatiti da litar goriva na benzinskim pumpama može da košta preko dva i po evra, da parking za određene kategorije porodičnih automobila u pojedinim delovima Pariza treba da se plati i preko 200 evra dnevno, da iznajmljivanje sobička sa zajedničkim toaletom u pariskom potkrovlju za studenta mesečno dostiže hiljadu evra, a iole pristojnog dvosobnog stana dva ili tri puta više.

Pre pada Berlinskog zida mnogi su na Istoku, uz demokratske snove, maštali i o ekonomskom blagostanju s druge strane čelične ograde. Danas je to samo pusti san za one koji tu, na Zapadu, žive. Srednja klasa je, jednostavno, nestala. Svet se deli na prebogate i one koji praktično moraju da prebrojavaju svaki evro.

Ljudi časnih zanimanja, poput nastavnika i učitelja, medicinskih sestara, prodavaca u lancima supermarketa, svakoga dana vode finansijsku bitku da sastave kraj s krajem. Ništa nije bolje ni sa zaposlenima u banci, na univerzitetima, u muzejima. Sve je toliko skupo, da i naizgled visoka plata nipošto ne garantuje da ćete detetu moći da priuštite željene patike, odlazak na more ili skijanje. A o onima koji žive na minimalcu da i ne govorimo.

Prema francuskom Nacionalnom institutu za statistiku i ekonomske studije (INSEE), u zemlji nikada nije bilo toliko siromašnih, još od kako se od 1996. godine vodi komparativna statistika u tom domenu. Prema ovim podacima, u Francuskoj ima blizu deset miliona siromašnih! Tačnije, 9,8 miliona. U zemlji sa blizu 67 miliona stanovnika bez prekomorskih teritorija, to predstavlja astronomskih 15 odsto.

Zanimljivo je i kako se računa prag siromaštva, u sredini gde su cene takve, da se izdaju brošure u kojima se mogu pronaći restorani s cenom ispod 30 evra za pristojan ručak. Gde su samo one fotografije gospodskog Pariza u kome nije nikakav problem predstavljalo da se sedne na kaficu koja sada košta bar dva i po evra, a ide i do 6, pa i 7 ako sednete tamo odakle pogled pada na gradske znamenitosti.

Zvanično su u Francuskoj siromašni svi oni samci koji mesečno imaju ispod 1.337 evra, odnosno par s dvoje dece koji prima manje od 2.807. A takvih je, očigledno, puno. Među njima je najviše onih na birou rada, slede porodice s jednim roditeljem, migranti, ali i svi oni koji su za “dlaku” ispod minimalnih primanja za puno radno vreme. Nekadašnji Makronov premijer i sadašnji predsednički kandidat centrista Gabrijel Atal sam je poručio da visina minimalne zarade i nije toliko zabrinjavajuća, koliko to što je tako mnogo ljudi prima.

U traženju krivca, oči radnih ljudi, naročito onih na levici, ali ne samo njih, već i mnogobrojnih suverenista – a njih je u zbiru daleko najviše u zemlji – uprte su u “terminalnu fazu” liberalnog kapitalizma, kako se često naziva ekonomski period kroz koji svet trenutno prolazi, ne znajući koji bi sistem posle “najboljeg od najgorih” mogao da dođe.

Dosadašnjim načinom akumulacije kapitala stvorila se ogromna koncentracija bogatstva u rukama izuzetno malog broja ljudi. Prema poslednjem Svetskom izveštaju o nejednakosti, najbogatijih deset odsto stanovnika planete poseduje čak tri četvrtine ukupnog svetskog bogatstva, dok siromašnijoj polovini čovečanstva pripada svega dva odsto. Samo jedan procenat najbogatijih raspolaže sa 37 odsto svetskog bogatstva.

Ni Francuska nije izuzetak. Svega 53 francuska milijardera bogatija su od više od 32 miliona svojih sunarodnika zajedno, dok najbogatijih deset odsto domaćinstava poseduje gotovo polovinu ukupne imovine u zemlji. Upravo je aktuelna vlast, koja se smatra “produženom rukom” velikog kapitala, na udaru masa koje se nalaze ovih dana na ulicama, tražeći pravedniju raspodelu finansijskog kolača.

STOTI DEO PROMILA DRŽI ŠEST ODSTO SVETSKOG BOGATSTVA

Manje od 60.000 najbogatijih ljudi poseduje tri puta više nego siromašnija polovina čovečanstva zajedno. Reč je o svega 0,001 odsto svetskog odraslog stanovništva, koje raspolaže sa čak šest odsto ukupnog svetskog bogatstva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije