Kako je Geneks završio u smeću: U novom Nedeljniku o odnosu prema nasleđu, neočekivanom otkriću i neobičnoj geografiji | Srpska dijaspora

Sa Slavišom Savićem sam se srela ispred čuvene Geneks kule, čiji ulazi u stambeni deo su prelepljeni upozorenjima da „turisti nisu dobrodošli“ na srpskom i engleskom jeziku. U prizemlju su, međutim, preduzimljivi Rusi otvorili kafe „Kafe“, što je naravno simpatično novinarki nedeljnika „Nedeljnik“.

Poslovna kula Geneksa deluje napušteno, iako je poznato da je 2023. godine prodata u okviru stečajnog postupka kompaniji Eureka bar za oko dvadeset miliona evra. Planovi o eventualnom renoviranju nikada nisu objavljeni, iako je golim okom vidljivo da je neko izbacio stari kancelarijski nameštaj i razne sitnice kroz prozor i napravio mini-deponiju pored zgrade.

Zgrada Geneksa, Novi BeogradMR/Nedeljnik

Upravo na tom brdašcu od otpada počinje naša priča, a u pravom trenutku stiže naš sagovornik, koji u naručju nosi podebeli dosije – povod našeg susreta.

„Pre nekoliko dana došao sam do Geneksa pošto sam primetio gomilu bačenog kancelarijskog otpada. Hteo sam da vidim mogu li da pronađem neki retro suvenir, možda neku zanimljivu stolicu ili slično. Zatekao sam grupu turista, jer iako je zgrada zatvorena za javnost, oni uporno dolaze makar da je vide izbliza. I gledam tako izbačeni nameštaj, obične kancelarijske stolice iz osamdesetih, ništa posebno. Na zidu pored njih je grafit sa lešinarom koji kao da jede taj otpad. Uslikam to i krenem nazad prema autu, ali mi je nešto privuklo pažnju, pa sam prišao.“

Bio je to dosije koji je doneo na intervju, podebeli i u starinskom povezu, sada manje-više posloženih stranica ali se priseća da je tada izgledao kao da ga je neko izbacio kroz prozor, pa je slučajno pao na jednu od bačenih stolica,

„Pogledam bliže, piše: Arhitektonsko-administrativna kula, građevinski projekat. Geneks kula. Pomislio sam – da li je moguće da je ovo neko bacio i da sada stoji na izvol’te? I onda sam ga uzeo, slikao i to okačio na društvene mreže, da zabeležim šta mi se desilo toga dana, bez nekih velikih očekivanja.“

Društvene mreže su uradile svoj posao, pa je, osim nekoliko desetina hiljada pregleda, stiglo i puno poruka poznatih i nepoznatih, saveti šta da uradi sa projektom i slično, a među njima bila je i Mina Mitrović Glogovac, ćerka Mihajla Mitrovića, legende jugoslovenske arhitekture i „oca“ zgrade Geneks.

geografija beograda i sveta

Slaviša Savić je u svojoj struci poznat kao nagrađivani kreativni direktor i dizajner. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu predaje na odseku za industrijski dizajn.

Najširoj javnosti poznat je po konceptu za zvaničnu proslavu Dana grada Beograda iz 2008. godine, kultnom radu „Beograd je svet“.
„Pošto volim geografiju, spojio sam dve mape – mapu grada i mapu sveta. I onda se desilo nešto neverovatno. Preklopio sam ih i video da se odnos Novog Beograda i starog dela grada tačno poklapa sa odnosom Amerike i Evroazije. Sava je tu kao Atlantski okean, vertikala koja razdvaja dva sveta, Novi Beograd je Novi svet, ravni bulevari, blokovi… a Stari grad se nalazi tačno tamo gde je Stari kontinent, Evropa.“

Kada je krenuo da razrađuje ideju, shvatio je da se detalji uklapaju sami od sebe, pa je svakoj većoj raskrsnici u Beogradu dodelio „svetsku paralelu“ odnosno neki od gradova.

Geneks kula, detaljMR7Nedeljnik

„Zgrada Ušća na toj mapi je tamo gde je Njujork, čak je kasnije Ušće dobilo kulu bliznakinju. Zgrada Rudo ili Istočna kapija isto ima svoj pandan, jer je na mapi tamo gde je Tokio. Geneks kula ili ‘Zapadna kapija’ nalazi se u delu Novog Beograda koji odgovara zapadnoj obali Amerike i Kaliforniji odnosno Los Anđelesu. Mi na tom potezu imamo baš Fakultet dramskih umetnosti na mestu Holivuda, dok sam Geneks ima svog ‘brata’ u LA-ju, kompleks japanskog arhitekte Minorua Yamasakija koji čine upravo dve kule“, priča Savić.

priča mihajla mitrovića

Sa tim konceptom, Savić je osvojio prvo mesto na konkursu i dobio priliku da svoju ideju pretvori u četvorodnevni program, ali projekat „Beograd je svet“ bio mu je i ulaznica za mesto na koje je godinama želeo da kroči: u samu Geneks kulu.

U nju nikada nije moglo tek tako da se „ušeta“, ni u doba uspona i uspeha, niti u doba pada a potom i stečaja koji za nekadašnjeg jugoslovenskog giganta i dalje traje.
Kao pobednik konkursa, Savić je osmislio četvorodnevni program, „podeljen“ po stranama sveta. Za dan Zapada, insistirao je na tome da arhitekta Mihajlo Mitrović održi javno predavanje i da posetioci mogu da uđu u čuvenu zgradu.

Mitrović je tada podelio sa prisutnima sve muke kroz koje je prolazio tokom projektovanja.

„Ispričao nam je da je zadatak bio da zgrada ima samo 17 spratova“, prenosi Savić. „Ali on je gurao, lobirao, tražio da Novi Beograd dobije pravu vertikalu koja će ‘razbiti’ ravnicu. Na kraju je projektovao 35 spratova sa celom konstrukcijom. U tadašnjoj javnosti, međutim, nije vladalo oduševljenje tim projektom, što nam je ilustrovao karikaturom iz tog vremena. Kad je krenula gradnja, narod je mislio da se zidaju neki silosi, i sve je delovalo više industrijski nego velelepno. Zato na karikaturi koju nam je pokazao stoje dva čoveka, iza njih se zida Geneks, a ispred njih vešala. A tekst je bio kao da jedan pita: ‘Kakva su ovo vešala?’ A drugi odgovara: ‘To je za arhitektu ove zgrade!’ Mogu da zamislim kako mu je bilo, iako je već tada bio ime. Ali izgurao je svoje.“

pogled iz „rotirajućeg“ restorana

Nakon predavanja, otišli su u čuveni „rotirajući“ restoran na samom vrhu kule.

„Zgrada je već 2008. bila pusta, pa još onaj mračan enterijer iz sedamdesetih, a gore u restoranu tanjiri po stolovima, salvete, kao da radi. Pogled odatle je nestvaran, pravi krug oko celog grada. Mitrović nam je tada potvrdio da mehanizam za okretanje nikada nije pušten u rad.“

Tog popodneva, Savića je u svoju kancelariju pozvao i tadašnji direktor Geneksa, kompanije koja se nalazila pred konačnim gašenjem.

Geneks kulaMR/Nedeljnik

„Sedeo sam u toj fantastičnoj fotelji, vrhunskog dizajna, dok mi je pričao šta je Geneks bio“, priseća se Savić. „To je bila kompanija koja je držala neke od najpoznatijih hotela u Jugoslaviji, koja je radila sa čitavim svetom. Svaki novi zaposleni, kako mi je ispričao, prvo je išao u London na šest meseci obuke pa tek onda dobijao konkretne zadatke. To je bila svetska poslovna kultura.“

Priča o Geneksu i Slaviši Saviću dobila je novi, skoro mistični nastavak godinama kasnije. Pripremajući svoju izložbu „Geografika“ u Grafičkom kolektivu, Savić je odlučio da izmeri razdaljine između tri ključne beogradske kule.

„Opet slučajno, otkrijem da je razmak između Geneksa i ‘Beograđanke’ identičan kao razmak između ‘Beograđanke’ i Istočne kapije Beograda, i to u metar.“

Ta neočekivana simetrija za njega je važan simbol.

plan iz smeća stigao u prave ruke

Sudbina je htela da se sve te niti ukrste na jednoj bačenoj stolici na mini-deponiji ispred Geneksa.

Dokument, napisan i crtan rukom Mihajla Mitrovića, sa oznakom „t.p. 2“, bio je bačen kao sekundarna sirovina. Ali za čoveka koji je ceo svoj život posvetio čuvanju, kreiranju i osmišljavanju vizuelne memorije ovog grada, to je bilo čisto zlato.

Projekat koji je spasao biće predat ćerki Mihajla Mitrovića, kako bi postao deo njegovog legata.

Ni novi vlasnik poslovne kule Geneksa neće ostati bez planova ukoliko se upusti u obnovu, pošto postoje još najmanje dve kopije – u Zavodu za zaštitu kulture grada Beograda i Istorijskom arhivu Srbije.

TEKST PROČITAJTE  iU NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 3. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP