Stara tehnologija van radara hakera: Zašto se stručnjaci vraćaju zaboravljenim sistemima? | Srpska dijaspora

Strah od hakovanja naveo je neke ljude da se okrenu drugim oblicima tehnologije koje nove generacije sajber kriminalaca ignorišu, piše BBC.

Možda ne biste očekivali da se svetski poznati stručnjak za sajber bezbednost oslanja na zastareli, potencijalno ranjivi softver za elektronsku poštu. Ipak, upravo je to godinama radio Miko Hipenen (Mikko Hyppönen). Izbegavajući uobičajene opcije poput Hotmejla (Hotmail) i Džimejla (Gmail), odlučio se za zastareli program za elektronsku poštu pod nazivom Judora (Eudora).

„Koristio sam ga godinama nakon što mu je istekla tehnička podrška“, kaže Hipenen, finski stručnjak za računarsku bezbednost.

Eudoru je preferirao iz različitih razloga, tvrdeći da je „zaista bila superiorna u mnogim aspektima“. Iako Eudora daleko od toga da je bila potpuno bezbedna, kako su ljudi prelazili na novije programe za elektronsku poštu, Hipenen je shvatio da hakeri zaboravljaju na Eudoru.

Hipenen to naziva „bezbednošću zahvaljujući starosti“. Drugi koriste izraz „bezbednost zahvaljujući zastarelosti“, a u oba slučaja reč je o oslanjanju na stariju tehnologiju ili sistem jer se oni, pomalo paradoksalno, mogu pokazati bezbednijim od novijih alternativa.

Iako Hipenen naglašava da je korišćenje najnovijeg, potpuno zakrpljenog i ažuriranog softvera i dalje „optimalna situacija“, postoje konkretni slučajevi u kojima bi starija tehnologija mogla biti poželjnija sa stanovišta bezbednosti.

„Ogromna većina napadača su kriminalci koji pokušavaju da zarade novac i nema smisla da ciljaju sisteme koje koristi 50 ljudi“, objašnjava on.

DA LI SU NOVIJI SISTEMI RIZIČNIJI OD STARIH?

Kako je tehnologija napredovala, stručnjaci su često postavljali pitanje da li su najnoviji sistemi zapravo rizičniji od starijih. Krajem devedesetih godina, Met Bishop (Matt Bishop) napisao je govor u kojem je tvrdio da su računari „znatno manje bezbedni od papirnih sistema koje i dalje koristimo, a koji se ubrzano zamenjuju“.

Zabrinutost zbog prelaska sa papira na digitalne tehnologije i dalje je prisutna, naročito kada je reč o elektronskim sistemima za glasanje.

Neki smatraju da su elektronske glasačke mašine poželjne delom zato što omogućavaju da se izborni rezultati dobiju mnogo brže nego kod sistema zasnovanih na papirnim glasačkim listićima. To, međutim, nije dovoljno da ubedi druge.

„Glasanje je temelj naše demokratije“, kaže Hipenen (Hyppönen). „To je jedna od poslednjih stvari koje bih želeo da na bilo koji način oslabim, posebno ako su koristi tako male.“

VOJSKE NERADO RIZIKUJU

Poznato je i da vojske nerado rizikuju. Čak je poznato da se i najaktivnije svetske vojske povremeno oslanjaju na stare tehnologije iz razloga pouzdanosti i bezbednosti.

„Jedna stvar koju sam video na mestima poput Ukrajine jeste korišćenje papirnih ili plastificiranih mapa i kompasa“, kaže Tomas Vitington (Thomas Withington), saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (Royal United Services Institute), istraživačkog centra.

Tehnolozi koji rade sa vojskama dobro su upoznati sa izazovom projektovanja sistema koji mogu da povežu stare i nove tehnologije.

Stefan Kraus (Stefan Kraus) je suosnivač i glavni tehnički direktor kompanije Kraus Hamdani Eraspes (Kraus Hamdani Aerospace), koja je razvila komunikacionu platformu zasnovanu na dronovima koja omogućava vojnim pripadnicima da međusobno komuniciraju bez obzira na to da li koriste starije radio-uređaje ili novije.

Vojna radio-tehnologija koja se koristi već decenijama „proverena je, testirana i bezbedna“, kaže on. „Američka vojska neće odustati od nje.“

Stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao i dalje preporučuju da ljudi za svakodnevne zadatke koriste najnovije i najaktuelnije tehnologije, jer je to i dalje najbezbedniji pristup. Ipak, vredi imati na umu da „novo“ ne znači nužno i „najbolje“ u svim situacijama. A poznavanje toga kada i kako preći na starije sisteme moglo bi postajati sve važnije kako sajber napadi i druge pretnje postaju sofisticiraniji.