Šta tačno sledi nakon ostavke Aleksandra Vučića: Ko preuzima dužnost i kada se raspisuju izbori za predsednika Srbije | Srpska dijaspora

Aleksandar Vučić podneo je ostavku na funkciju predsednika Srbije, a u isto vreme je izjavio da će građani Srbije na birališta izaći do kraja decembra, do kada bi trebalo da bude održan prvi krug predsedničkih izbora.

Kako se ovaj vremenski okvir uklapa u ustavne rokove i šta to praktično znači za donošenje odluke o raspisivanju izbora?

Automatski prestanak mandata 

Procedura počinje primenom Zakona o predsedniku Republike, koji nalaže da se pismena ostavka dostavlja predsedniku Narodne skupštine.

Ustavno pravilo glasi da „danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat“, što zakon precizira odredbom da „mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu“, što je i sam Vučić sinoć potencirao kada je predsednici parlamenta Ani Brnabić poručio „da se spremi pošto ujutru (danas) preuzima dužnost predsednika Srbije“.

O ostavci predsednika Srbije se u parlamentu ne glasa niti se donosi bilo kakva skupštinska odluka o prihvatanju, već se aktivira  ustavni mehanizam po kome funkciju  preuzima predsednik Narodne skupštine.

Ustav nalaže da predsednik parlamenta može zamenjivati šefa države „najduže tri meseca“.

Kako se decembarski rok za predsedničke izbore uklapa u ustavni okvir?

Ključna ustavna odredba propisuje da je predsednik Narodne skupštine dužan da raspiše izbore za novog šefa države tako da se oni održe „najkasnije tri meseca od dana kada je predsedniku Republike prestao mandat“.

Kada se primeni ova računica, polazeći od nedelje 27. septembra, ustavni rok od tri meseca ističe tačno 27. decembra. I

Izjava Aleksandra Vučića da će prvi krug predsedničkih izbora biti održan do kraja decembra uklapa se u ustavni limit, jer nedelja, 27. decembar, ili nedelja pre nje, 20. decembar, predstavljaju poslednje termine u kojima glasanje po Ustavu može legalno da se sprovede.

kada se raspisuju predsednički izbori?

Iako se „primopredaja“ predsedničkih dužnosti aktivira odmah, sama odluka o raspisivanju izbora ne može biti doneta istog dana kada je podneta ostavka.

Razlog leži u Zakonu o izboru predsednika Republike, koji propisuje da „od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana“.

Ako bi izbori bili raspisani krajem septembra, rok od šezdeset dana istekao bi krajem novembra, što bi onemogućilo održavanje izbora u decembru.

Da bi prvi krug pao 20. ili 27. decembra, predsednik parlamenta odluku o raspisivanju mora doneti tek krajem oktobra, tačnije između 21. i 28. oktobra, kako bi izborna kampanja ostala u zakonskim okvirima od trideset do šezdeset dana.

Procedura u slučaju drugog izbornog kruga

Ukoliko u prvom krugu krajem decembra nijedan kandidat ne osvoji većinu glasova izašlih birača, zakon nalaže da se drugi krug organizuje u roku od petnaest dana.

To znači da bi Srbija mogla da dobije novog predsednika u prvoj polovini januara sledeće godine.