Zašto su kuće nekad imale dvoja vrata?

STARE kuće u Srbiji često su građene sa dvoja ulazna vrata, a taj detalj nije bio slučajan. Iako takav raspored nije bio pravilo u svim krajevima zemlje, bio je karakterističan za brojne tradicionalne kuće, naročito tokom 19. veka.

Razlozi su bili različiti. Negde su druga vrata imala praktičnu funkciju, negde su služila za bekstvo u slučaju opasnosti, dok su se u pojedinim krajevima za njih vezivali posebni običaji i verovanja.

Dvoja vrata kao izlaz u slučaju opasnosti

U pojedinim delovima Srbije, naročito u Mačvi, Pocerini i Posavotamnavi, stare kuće često su imale dvoja naspramna vrata.

Prema etnografskim zapisima, jedna od funkcija drugog ulaza bila je bezbednosna. U vreme kada su sela bila izložena upadima i nesigurnosti, dodatni izlaz omogućavao je ukućanima da brzo napuste kuću i sklone se preko dvorišta ili bašte.

Slična predanja zabeležena su i u Resniku kod Beograda, gde se navodi da su druga vrata služila i za sklanjanje žena i devojaka u slučaju opasnosti.

Jedna vrata ka ulici, druga ka dvorištu

Pored bezbednosti, postojao je i sasvim praktičan razlog.

Tradicionalna seoska domaćinstva bila su organizovana drugačije nego danas. Kuća je bila samo jedan deo velike celine u kojoj su se nalazili štala, ambar, koš, bunar, bašta i drugi pomoćni objekti.

Zbog toga je bilo praktično imati jedan izlaz prema putu ili prednjem delu imanja, a drugi prema dvorištu i ekonomskom delu domaćinstva.

Kod nekih tipova kuća oba ulaza vodila su u centralnu prostoriju koja se jednostavno nazivala „kuća“, a u kojoj se nalazilo ognjište i odvijao najveći deo porodičnog života.

Posebna vrata za važne trenutke u životu

Za druga vrata vezivala su se i brojna narodna verovanja.

U pojedinim krajevima zabeleženo je predanje da se mlada prvi put uvodila u kuću kroz jedna vrata, dok se pokojnik iznosio kroz druga.

Postojalo je verovanje da se ne koriste ista vrata za dolazak novog člana porodice i za poslednji izlazak iz doma.

U zlatiborskom kraju postojala su i tumačenja prema kojima su istočna vrata bila povezana sa dolaskom i dobrim događajima, dok su zapadna imala drugačiju simboliku.

Kroz jedna su, prema narodnoj tradiciji, mogli da ulaze mladenci, gosti ili novorođenče, dok su druga bila vezana za odlazak pokojnika.

Takve običaje ipak treba posmatrati kao deo narodne tradicije, a ne kao pravilo koje je važilo u svim srpskim krajevima.

Drugi ulaz nekada je služio i domaćinstvu

U etnografskim opisima starih jednoodeljnih kuća pominje se i mogućnost da su druga vrata korišćena za privredne potrebe domaćinstva.

U nekim slučajevima kroz njih se lakše prilazilo delu kuće ili dvorišta namenjenom stoci i svakodnevnim poslovima.

To danas može delovati neobično, ali u vreme kada su ljudi, životinje i poljoprivredni poslovi bili mnogo tesnije povezani sa samom kućom, takvo rešenje imalo je mnogo više smisla.

Zašto su druga vrata nestala?

Kako se krajem 19. i početkom 20. veka menjala arhitektura sela, menjala se i unutrašnja organizacija kuće.

Umesto jednostavnijih brvnara i kuća sa centralnom prostorijom, počinju da se grade veće zidane kuće sa više soba, hodnicima, izdvojenim kuhinjama i drugačije organizovanim dvorištem.

Sa takvim rasporedom nestala je i potreba za naspramnim ulazima.

Danas su dva ulaza u kuću najčešće pitanje komfora ili savremenog rasporeda prostorija, dok su nekada bili deo načina života.

Zato stara dvoja vrata nisu bila samo arhitektonski detalj. Ona su govorila mnogo o tome kako se živelo, kako se domaćinstvo organizovalo, čega su se ljudi plašili i koje su običaje čuvali.

(24sedam)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije