Vakcina protiv herpesa zostera povezana sa manjim rizikom od srčanog i moždanog udara, pokazuje studija | Srpska dijaspora

Aktuelna vakcina protiv herpesa zostera mogla bi značajno da smanji rizik od srčanog i moždanog udara, pokazuje novo istraživanje. Naučnici navode da bi vakcinacija na taj način mogla da spreči na hiljade smrtnih slučajeva svake godine.

Istraživanje, zasnovano na zdravstvenim podacima 70.000 ljudi u SAD, pokazalo je da su osobe koje su primile vakcinu Shingrix imale 12 odsto manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja tokom naredne tri i po godine. Ukoliko se ovaj rezultat potvrdi, korist bi bila uporediva sa svakodnevnim uzimanjem lekova za snižavanje krvnog pritiska, naveli su naučnici, preosi Gardijan.

Dr Maksim Take, klinički predavač na Univerzitetu Oksford, koji je predvodio istraživanje, rekao je: „Ako se potvrdi u kliničkim ispitivanjima, vakcinacija starijih odraslih osoba protiv herpesa zostera mogla bi širom sveta da spreči stotine hiljada slučajeva koronarne bolesti srca, moždanih udara i srčane insuficijencije, čime bi postala jedna od najdelotvornijih intervencija koje možemo ponuditi za zaštitu i mozga i srca u poznijem životnom dobu. Efekat bi mogao da bude ogroman.“

Novija tehnologija vakcine

Herpes zoster je bolno i ozbiljno oboljenje izazvano reaktivacijom virusa varičele, koji nakon preležane infekcije ostaje neaktivan u organizmu. Može izazvati osip i bol duž nerava koji mogu da traju mesecima ili godinama nakon povlačenja osipa. Ta komplikacija poznata je kao postherpetična neuralgija.

Prva vakcina protiv herpesa zostera, Zostavaks, postala je dostupna 2006. godine i bila je zasnovana na oslabljenoj verziji virusa varičele. Nju je zamenila efikasnija vakcina Šingriks, koja koristi noviju tehnologiju vakcinacije i koja se u Velikoj Britaniji preporučuje svima starijim od 65 godina.

Nekoliko ranijih istraživanja ukazivalo je na to da vakcinisane osobe mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, u tim istraživanjima poređene su vakcinisane i nevakcinisane osobe, zbog čega su rezultati mogli biti iskrivljeni drugim razlikama između te dve grupe.

Novo istraživanje je zaobišlo taj problem tako što je upoređivalo učestalost kardiovaskularnih oboljenja kod ljudi vakcinisanih pre i nakon naglog prelaska sa Zostavaksa na Šingriks u SAD 2017. godine.

Početna i dopunska doza

Istraživači su pratili zdravstvene podatke 70.000 odraslih osoba starijih od 60 godina tokom sedam godina nakon vakcinacije, koja je podrazumevala početnu dozu i dopunsku dozu. Šingriks je bio povezan sa 12 odsto manjim rizikom od kardiovaskularnih događaja — uključujući srčani udar, srčanu insuficijenciju i moždani udar — tokom prve tri i po godine nakon vakcinacije.

Do kraja perioda praćenja, vakcina je bila povezana sa četiri odsto manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine.

Iako je reč o malom smanjenju apsolutnog rizika, ukupan uticaj mogao bi da bude značajan s obzirom na to da su srčana oboljenja i moždani udar među vodećim uzrocima smrti.

„Ako se potvrdi u randomizovanom kontrolisanom ispitivanju, efekat Šingriksa bio bi uporediv sa efektom lekova za snižavanje krvnog pritiska“, rekao je Take.

U toku je nekoliko kliničkih ispitivanja koja bi mogla da pruže pouzdanije dokaze. Naučnici takođe istražuju zbog čega bi vakcina mogla da štiti kardiovaskularno zdravlje.

Jedna od mogućnosti jeste da sam herpes zoster povećava rizik od srčanih i vaskularnih oboljenja, pa efikasnija vakcina smanjuje taj rizik. Druga mogućnost je da vakcina ima šire dejstvo na imunski sistem, tako što smanjuje aktivnost proteina koji podstiču upalne procese.

Dr Hugo Peder, istraživač na Univerzitetu u Bristolu koji se bavi statističkim modeliranjem i nije učestvovao u istraživanju, rekao je: „Randomizovano ispitivanje bilo bi najbolji način da se sa sigurnošću utvrdi da li rekombinantne vakcine zaista pružaju ovde uočene koristi u poređenju sa živim vakcinama, ali dok takvo ispitivanje ne bude sprovedeno, ova studija predstavlja jedan od najkvalitetnijih opservacionih dokaza koji ukazuju na mogući uticaj rekombinantnih u odnosu na žive vakcine na kardiovaskularne ishode.“