Novi Nedeljnik od sutra u prodaji: Kolika je izlaznost potrebna za promene, šta smo sve videli u kampanji, šta čitaoci kažu o najboljim romanima… | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika nalazi se veliko istraživanje „Kako do pobede“, koje se bavi pitanjem kolika je izlaznost neophodna za promene na parlamentarnim izborima 25. oktobra, zašto je Slavija ponovo faktor koji je važan za Studentsku listu, analizom dosadašnje kampanje vlasti i opozicije…

Velika politička analiza preispituje i šta se događa ako sve liste sem onih najvećih ostanu ispod cenzusa, kao i kako se raspao recept vlasti za kampanju.

KAKO DO POBEDE

„Izlaznost na izborima 25. oktobra trebalo bi da bude oko 4,3 miliona da bi mogla da se očekuje politička promena. Mene bi iznenadilo da bude manje od 4,2-4,3 miliona. Ako u ovih poslednjih nekoliko dana kampanje bude dodatna mobilizacija, onda možemo da očekujemo da taj jedan broj neodlučnih, u stvari izađe na birališta i da onda bude i nešto veća izlaznost“, kaže profesor Dušan Vučićević.

Opširnu analizu čitajte u novom Nedeljniku.

ZORAN PANOVIĆ: Na koje izbore vam ovi liče?

Zoran Panović u političkoj analizi iznosi tezu da će parlamentarni izbori 25. oktobra manje da liče po atmosferi na one 2000. godine, a više na 1990. godinu, jer je, kako piše, višepartizam tada uveden „bez iskrene želje rigidne komuno-nacionalističke vlasti“.

„Vučićeva vlast je revolucionarnog karaktera, i izbore doživljava samo kao dirigovane, za pokriće legitimiteta. I za to postoji razrađeni algoritam. Sa gnušanjem se odbacuje i sama ideja o mogućnosti promene vlasti na izborima. Uprkos uveravanjima Vučića da će se priznati izborni poraz“, piše Zoran Panović.

„Studentska lista vraća obrazovanje i znanje u prvi plan“: INTERVJU SA KATARINOM ŠĆEPANOVIĆ

Katarina Šćepanović, profesorka Filološke gimnazije u Beogradu i kandidatkinja na Studentskoj listi, u intervjuu za Nedeljnik, govori o tome da nema prirodnijeg saveza od učenika, studenata i profesora i njihove pobune protiv društvene nepravde.

„Studentska lista vraća obrazovanje i znanje u prvi plan; cilj je da kvalitetno obrazovanje postane dostupno svima, kroz program besplatnih udžbenika i druge mere. Potpuno je jasno da svaka jaka ekonomija počiva na jakom sistemu obrazovanja i zato su nam potrebni visokokvalifikovani radnici, a ne jeftina radna snaga“, kaže Katarina Šćepanović.

NETANJAHU PROTIV SVIH

Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, piše o tome kako egzistencijalna pretnja Jerusalimu i Tel Avivu ne dolazi spolja već iznutra, naglašavajući važnost izbora 27. oktobra za unutrašnje odnose u Izraelu.

„Izrael je sve nepomirljivije podeljen po svetonazornom šavu na cioniste, anticioniste, laike, religiozne, ultrareligiozne, po poreklu Jevreja (evropsko, afričko i azijsko), ali i po etničkom na Jevreje i Arape. Često se zaboravlja da Arapi čine jednu petinu stanovništva Izraela (ne računajući Zapadnu obalu i Gazu), odnosno oko dva miliona stanovnika“, piše Željko Pantelić.

VAŽNIJI JE REZERVOAR JEDNOG AMERIKANCA NEGO CELA UKRAJINA

Aleksandar Radić u vojnoj analizi piše o tome kako su dronovi koji su gađali elemente ruske naftne privrede bili povod zza radikalizaciju američkog odnosa prema ukrajinskoj politici, koja se kosi sa nacionalnim interesom SAD – „da se ne dira u ruske naftaške poslove“.

„Na rusku ofanzivu sredstvima velikog dometa nadovezao se politički poraz i Ukrajine i čitavog NATO-a (minus SAD) odlukom Bele kuće da srdačno pruži ruku Kremlju za dobar posao sa izvozom nafte. Treba na to gledati širom otvorenih očiju, u kontekstu generalne američke političke platforme za istok, možda kao simbolični deo mozaika koji treba Kremlj da odvrati od preteranog bratstva sa Kinom“, piše Aleksandar Radić.

ISTORIJSKE LEKCIJE MILANA ST. PROTIĆA: Zašto baš Sarajevo

Milan St. Protić u novoj istorijskoj lekciji piše o kraju 19. i početku 20. veka, periodu koji je obeležen učestalim ideološki motivisanim atentatima na najviše nosioce vlasti u Evropi – kojih je bilo daleko više, nego što je poznato – pokušavajući da dođemo do odgovora zašto je baš atentat u Sarajevu 1914. bio istorijska prekretnica.

„Principovi pucnji bili su povod na koji su čekala oba tabora. U Evropi je odavno mirisalo na rat. Suviše kontradiktornosti, suviše oprečnih interesa, suviše nagomilanog oružja. Preteranih ambicija i nerealnih pretenzija. Sasvim dovoljno za pakao koji je usledio“, piše Milan St. Protić.

Goran Marković: Kraj potrage za evženijom

Kako se završila velika potraga Gorana Markovića?

Kako ona može postati neko drugi, pretvoriti se u Amerikanku po imenu Dagmar? Šta to podrazumeva? Šta li misli sada ona bakica dok pije čaj u svojoj dnevnoj sobi u Long Biču? Ali vreme je da je ostavim na miru, kao što sam svojevremeno napustio istraživanje o generalu Šejni. Nisam je u razgovoru upitao da li je njen muž živ. To sada nije više važno, ona je spomenula ćerku i unuku, to je sada njen život. Na to misli dok pije čaj i osluškuje talase sa okeana.

ČITAOCI „PROTIV“ ŽIRIJA

Prvi presek glasova koje su dodelili pretplatnici velikih priča donosi iznenađenja i pomeranja na listi Velike književne debate 100 najboljih romana na našem govornom području.

„Odakle krenuti? Od vrha, valjda, gde je (ponavljamo, samo trenutno!) došlo do velikog preokreta. Sećate se već da je Andrićevo delo „Na Drini ćuprija“ za jedan glas pobedilo roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića? E pa čitaoci su odlučili da zamene njihova mesta. Selimović trenutno vodi, Andrić je na drugom mestu“, piše Marko Prelević.

U ovom broju čitajte još:

• Zoran Radovanović piše o tome kako priroda posla utiče na pojavu smrtonosnih bolesti i o procenama koliko ljudi širom sveta umre na taj način.
• Slučaj „Kornel“: Zorica Marković piše o seksualnom nasilju i bogatim, moćnim, uticajnim, belim, bahatim siledžijama…
• Miljenko Jergović u ovonedeljnom dopisivanju piše Svetislavu Basari o Kenediju, Ličkom Tuđmanu i Aleksandru Šapiću.
• Ante Tomić ove nedelje piše Dragoljubu Draži Petroviću o Lordanu Zafranoviću.
• Rumena Bužarovska, život žene na Balkanu: Žene se ne cenjkaju

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.