Кокановић: Угрожена имовина Срба и СПЦ у Федецији БиХ | Srpska dijaspora

То је речено данас у Београду на конференцију за медије на којој су бити представљени резултати и активности реализоване у оквиру пројекта „Кораци у камену, траговима предака“ и интернет платформе http://tragovimapredaka.com/, коју су организовали Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и организација Центар за демократију – Демократски компас (ДЕКОМ) из Бањалуке.

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова (МСП) Владимир Кокановић рекао је су у министарству свесни колико су трагови наших предака важни за нас и за будуће генерације и да је зато МСП подржало суфинансирањем пројекат „Кораци у камену: трагови предака“.

„Ако не сачувамо трагове својих предака, ризикујемо да будуће генерације остану без дела приче о томе ко су, одакле су, одакле потичу и коме припадају. Зато овај пројекат није само бележење старих гробова или споменика; он је начин да сачувамо своје корене и предамо их онима који долазе после нас“, рекао је Кокановић.

Додао је да дигитална платформа „Трагови предака“ представља савремен начин да сачувамо то наслеђе.

„Захваљујући темељном раду на терену, до сада су евидентиране стотине српских православних гробаља у свих 10 кантона Федерације БиХ. Свака фотографија, сваки сачувани натпис са споменика и свака забележена локација важан су корак у борби против заборава“, нагласио је Кокановић.

Истакао је да тај посао не би био могућ без блиске сарадње са Српском православном црквом и надлежним епархијама и да су разговори са свештенством, локалним парохијама и мештанима били су од велике важности за рад на терену.

„Црква је вековима чувала наш идентитет и наше памћење, а ова платформа је драгоцен начин да потомци, истраживачи и наши људи широм дијаспоре пронађу своје корене и сазнају више о својим прецима“, оценио је Кокановић.

Додао је да ће Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону наставити да подржава пројекте који чувају културно-историјско наслеђе и идентитет српског народа.

„Верујемо да је брига о нашем наслеђу уједно и брига о будућности, где народ који познаје своје корене има чвршћи ослонац за генерације које долазе. Наш циљ је да ниједан траг који сведочи о вековном постојању српског народа не буде изгубљен само зато што га нико није забележио или сачувао“, навео је Кокановић.

Он је рекао да је очување имовине СПЦ и српског народа у Федерацији БиХ дефинитивно правно питање којим се у МСП врло темељно баве, али и питање очувања нашег националног достојанства, и да ће на томе ћемо радити и у наредном периоду.

Нагласио је да није случајно што се конференција одржала у Конаку кнегиње Љубице, где је постављена изложба „Камен и цвет из Пребиловаца“, посвећена очувању сећања на свете пребиловачке мученике који су страдали у Другом светском рату.

„Као што су Пребиловци трајни симбол наше историје и духовности, тако су и запуштена српска гробља, црквишта и капеле широм Федерације БиХ сведочанства наших корена, које не смемо да препустимо забораву“, истакао је Кокановић.

Сарадник на пројекту „Кораци у камену: траговима предака“ Драган Јошић навео је да им је циљ да кроз неколико година имају обухваћене све цркве, манастире и гробља која се налазе на територији Федерације БиХ.

„Тренутно смо на неких 16,3 одсто испуњености циља, јер нассе процене и подаци говоре да имамо на територији Федерације око 1.100 гробаља СПЦ, српских православних гробаља, и да имамо око 700 цркава, капела и манастира на територији Федерације“, навео је Јоссицх.
Навео је да имају одређене уписе где се СПЦ назива „Источна православна црква“; што је назив који је коришћен у Независној Држави Хрватској.

„Ми смо деведесетих имали грађански рат у БиХ, а и дан данас живимо последице тог рата, где се увек говори како су Срби извршили агресију на територији БиХ. А онда, кад отворите земљишне књиге видите у Зеници Српску православну цркву из 1856, видите манастир Светог Василија у Завали општина Равно из 12. века, онда се стварно запитате како је неко сам на себи могао да изврши агресију“, нагласио је Јошић.

Како је рекао, на тај начин желе да покажу целом свету, али и српском народу широм света с чим се суочава српски народ који живи на територији Федерације БиХ, а пре свега СПЦ.

„Срби који живе у Федерацији немају никог другог сем те СПЦ и она је једино уточиште тих људи који тамо живе. И ако избришемо СПЦ са простора Федерације, онда смо избрисали и наш народ који тамо живи и који је живео на територији Федерације“, оценио је Јошић.

Он је навео да се, осим СПЦ, многи Срби суочавају са тиме да им се одузима њихова имовина и дедовина, и као и у случају СПЦ, уписује на тзв. државу или јединицу локалне самоуправе.

„Дешава се нешто слично као Србима на Косову и Метохији, с тим да власт у Федерацији БиХ то ради много паметније, стихијски, мимо очију јавности. И да, верујте, сваким даном све мање Срба живи у Федерацији“, навео је Јошић.

Председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић рекао је да се пописивање српких гробаља спроводи да би се сачувао траг постојања православних Срба тамо где их више нема.

„За 100, 200, 300 година ће неки потомак, ваш или мој, моћи да једним кликом на локацију дође на гробље где му је сахрањен прадеда или чукундеда. Суштина је у томе да је српска већина била на 8. 400 км2 у Федерацији, а да је релативна већина била и на око 1.000 и нешто км2, а кад се то сабере, то је површина као садашња Косово и Метохија, дакле око 10.000 километара квадратних“, навео је Радановић.

Рекао је да је мапирана локација православног гробља и тамо где Срби нису пописани после 1941, као у Љубушком, Ливну, Оџаку, а да је једно српско гробље лоцирано на територији општине Горњи Вакуф, где по попису из 1941. такође није било ниједног Србина.