Vrućina je ovog leta u evropskim gradovima odnela zapanjujućih 50.000 života: Usamljenost, starost i siromaštvo kao dodatni faktori rizika | Srpska dijaspora

Prema novom istraživanju, ovog leta je u evropskim gradovima od posledica vrućine umrlo rekordnih 50.000 ljudi, a naučnici za dve trećine tih smrti krive klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem.

Mrtvačnice i pogrebna preduzeća bila su prepuna tela od juna do avgusta, dok je dodatna toplota, nastala usled zagađenja koje zagreva planetu, skratila živote još 32.000 ljudi u urbanim sredinama, utvrdili su istraživači. Tokom vrelih dana organizam ranjivih ljudi bio je izložen krajnjim naporima, dok im tople noći nisu omogućavale da se oporave.

Prema studiji, koja se zasniva na modelima izrađenim na osnovu istorijske povezanosti vrućine i zdravlja u 854 grada, broj umrlih bio je „zapanjujući“ i najveći do sada zabeležen. Tokom leta obeleženog neprekidnim toplotnim talasima, vrućina je odnela gotovo dvostruko više života nego u svakoj od dve naredne godine sa najtežim posledicama.

„U izvesnom smislu, apsolutni broj smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom, procenjen za 854 urbana područja, zaista je zapanjujući“, rekao je Malkolm Mistri, naučnik koji se bavi klimom i zdravljem na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, jedan od autora studije. „Ali možda je još alarmantniji udeo tih smrti koje pripisujemo klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.“

Udeo smrtnih slučajeva koji se pripisuju klimatskim promenama porastao je sa oko 40 odsto na početku ovog veka na 65 odsto ovog leta, pokazalo je istraživanje, piše Gardijan.

Najviše stope smrtnosti usled vrućine zabeležene su na Malti, u Italiji i Mađarskoj, dok je najveći apsolutni broj umrlih bio u Italiji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Pošto se na umrlicama retko navode dodatni faktori koji su doprineli smrti — poput opasno visokih temperatura koje mogu da dovedu do toga da osoba koja je pretrpela moždani udar ili boluje od raka pluća više ne može da izdrži — porodice često i ne saznaju da su vrućina i ljudsko delovanje ubrzali smrt njihovih najbližih.

„Ove šokantne brojke predstavljaju hiljade porodica koje su ovog leta izgubile voljenu osobu zbog klimatske krize“, rekla je Keti Vajt, britanska ministarka zadužena za klimatsku tranziciju. Naučnici procenjuju da je ovog leta u Velikoj Britaniji od posledica vrućine umrlo 4.354 ljudi.

Zašto je u Napulju najteže

U Napulju, gradu koji je prema istraživanju najteže pogođen na evropskom kontinentu, procenjena stopa smrtnosti od vrućine iznosila je 815 ljudi na milion stanovnika, prema podacima standardizovanim prema starosnoj strukturi stanovništva. Mario Gvarino, lekar hitne pomoći u bolnici Ospedale CTO, na severu grada, rekao je da je tokom najtoplijih nedelja zabeležio porast broja dolazaka u hitnu službu od 15 odsto.

„Odlučujuće obeležje tog perioda bila je složenost zdravstvenih problema koje je vrućina pogoršavala“, dodao je on, ističući da su usamljenost i siromaštvo dodatno otežavali situaciju.

„Primili smo pacijenta u terminalnoj fazi raka koji je živeo u užarenom potkrovlju, jednostavno zato što njegova porodica tokom leta nije mogla da pronađe firmu koja bi ugradila klima-uređaj“, rekao je Gvarino.

„Jednog starijeg čoveka s demencijom iznenada je napustila ukrajinska negovateljica, koja se vratila kući da se oprosti od sina, pozvanog u rat. Jedne noći, hitne službe pronašle su čoveka kako leži na podu sa prelomom karlice, očajnički pokušavajući da pozove komšiju koji je živeo u susednom stanu.“

Najstariji najugroženiji

Prema istraživanju, ljudi stariji od 85 godina činili su gotovo polovinu ukupnog broja umrlih. Međutim, ni mlađi nisu bili pošteđeni: procenjuje se da je od posledica vrućine umrlo i 833 ljudi starosti između 20 i 44 godine.

Naučnici su upozorili da se broj umrlih u obuhvaćenim gradovima, koji čine oko 40 odsto evropskog stanovništva, ne može jednostavno preračunati kako bi se dobila procena ukupnog broja žrtava, uključujući ljude koji žive u manjim mestima i selima.

U zapadnoj Evropi ovog leta vladala je dugotrajna, rekordna vrućina, saopštila je ovog meseca Služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena. Više od polovine kontinenta bilo je izloženo „veoma snažnom“ toplotnom stresu, pri kojem je subjektivni osećaj vrućine bio veći od 38 stepeni Celzijusa. Nešto blaže temperature u istočnoj Evropi spustile su prosečnu temperaturu za ceo kontinent na treći najviši nivo ikada zabeležen.

Gasovi sa efektom staklene bašte zagrejali su Evropu približno dvostruko brže od svetskog proseka. Zbog toga je sve više ljudi izloženo nepodnošljivo vrelim letima, dok je sve manje njih izloženo opasno hladnim zimama.

Leto opasnije od jakih zima

Iako hladnoća odnosi više života nego vrućina, naučnici očekuju da će rast temperatura dovesti do većeg broja smrtnih slučajeva nego što će ih biti sprečeno zahvaljujući blažim zimama. Predviđa se da će broj umrlih usled vrućine rasti brže nego što će opadati broj umrlih od hladnoće.

Istraživači su kombinovali već utvrđene veze između vrućine i smrtnosti sa temperaturnim podacima za 2026. godinu kako bi brzo procenili posledice ovogodišnjih letnjih vrućina. Procene broja umrlih u pojedinačnim zemljama razlikuju se od rezultata do kojih su došle nacionalne službe javnog zdravlja koristeći sopstvene metode.

David Garsija-Garsija, istraživač u sistemu za praćenje smrtnosti pri Institutu Karlos III u Madridu, koji nije učestvovao u studiji, ocenio je da je ona „vredan doprinos“ jer omogućava poređenje podataka širom kontinenta.

„Ipak, važno je imati na umu da su ovo procene zasnovane na izmerenim temperaturama i epidemiološkim modelima, koji ne uključuju stvarne podatke o smrtnim slučajevima tokom leta 2026. godine“, rekao je on.

Lekari su pozvali vlade da smanje sagorevanje fosilnih goriva, koja su glavni pokretač porasta temperatura, ali i da istovremeno ojačaju zdravstvene sisteme, ozelenjavaju gradove, omoguće širu upotrebu klima-uređaja i podstiču ljude da piju vodu i sklanjaju se u hlad. Takođe su naglasili koliko je važno da ljudi obilaze ranjive komšije i članove porodice, kako bi im pomoć bila pružena pre nego što dođe do tragedije.

„Prava epidemija današnjice jeste usamljenost“, rekao je Gvarino. „Mnogi stariji ljudi tokom leta ostaju sami, porodice ih ostavljaju bez podrške, a zbog niskih primanja ne mogu da priušte klima-uređaj. Čak i kada ga imaju, izbegavaju da ga uključe zbog cene struje.“