„Ko si, bre, ti, deda? – Ja sam onaj koga tražite“: Kako je Ratko Mladić uhapšen posle 15 godina provedenih u bekstvu | Srpska dijaspora

Danas je preminuo Ratko Mladić, haški osuđenik i nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske.

Mladić je više od 15 godina proveo u bekstvu, dok nije uhapšen u Lazarevu kod Zrenjanina 26. maja 2011. godine.

Nedeljnik je detaljno pisao o hapšenju Ratka Mladića i dugogodišnjem praćenju ljudi iz njegovog okruženja – ovo je najdetaljnija priča o tim događajima.

***

Operativci su godinama mukotrpno radili na otkrivanju Ratka Mladića i najveći deo resursa službe korišćen je za njegovo hvatanje.

Pripadnici BIA objašnjavaju da su morali da se prate svi članovi familije Mladića i njegove supruge koje uopšte nisu male, kao i mreže jataka koja je bila i u Bosni i u Makedoniji.

Bilo je nekoliko akcija u Makedoniji za koje niko ne zna, a posebno u Bosni za koju su i mnoge strane službe govorile da se tamo nalazi.

Jedan od detalja koje su nam ispričali, a to je samo jedna od ilustracija problema sa kojima su se suočavali, jeste potraga za Mladićem u Moštanici. Pripadnici BIA nisu mogli da se pojave u tom mestu neopaženo. U takvim malim mestima, čim se pojavi neko nepoznat, odmah budi sumnju kod znatiželjnih meštana. Da bi proverili informaciju da je Mladić u Moštanici, pripadnici BIA su na visokom mestu postavili kameru velikog dometa i sakrili je. Problem u napajanju te kamere rešili su tako što su doneli veliki akumulator i zakopali ga. Svakog jutra su operativci dolazili do te kamere, skidali podatke i odnosili ih na analizu. Međutim, jednog dana je nevreme pogodilo Moštanicu, i jednostavno su se ugasili akumulatori.

I tako su, mesecima i godinama, proveravali od mesta do mesta, od lokacije do lokacije, sve informacije do kojih se dolazilo, bez obzira na to koliko su one bile realne ili neozbiljne.

Poseban problem pravili su operativcima BIA Mladićevi jataci. Svi sa jako izraženim bezbednosnim iskustvom. Među njima se izdvaja jedno ime: Jovo Đogo. Vojnički i kontraobaveštajno obučen, Đogo je dobro znao da ga prate i prisluškuju. Zato je namerno na dnevnom nivou slao lažne tragove kako bi isisao resurse BIA za potragom.

Jednom je otišao do javne govornice, one su se u to vreme mnogo češće koristile nego danas. I onda svaki dan zove razne brojeve, a služba kad ih pokupi ima ih na hiljade. Onda služba pošalje obaveštajca da odmah posle njega pozove broj, kako bi znali koga je Đogo prethodno pozvao. I onda otkriju da on zove deset brojeva namerno kako bi im nabacio posao.

Dodatni problem je bio u preslušavanju razgovora Mladićevih jataka. Znali su da se dugački telefonski razgovori slušaju na preskok. Tačnije, vidi se o čemu se priča, pa se onda preskače taj deo do sledećeg dela razgovora. Zato su Mladićevi jataci vodili duge razgovore, po sat vremena, da bi onda samo u jednoj sekundi, posle 40 minuta, na primer, rekli jednu važnu informaciju u priči o paradajzu. Zbog takvih stvari su morali da se slušaju svi njihovi razgovori kompletno, što je i te kako otežavalo posao pripadnicima BIA.

Hajdučki sastanak na Đurđevdan

Ključni datum u lociranju Ratka Mladića bio je 6. maj 2011. godine. Tog dana su Mladićeva supruga Bosiljka, sin Darko, njegova supruga i deca otišli na proslavu Đurđevdana u selo Lazarevo kod Zrenjanina gde imaju veliki broj rođaka. Na toj slavi je bio i njihov rođak Bratislav koji je, ispostaviće se, godinama skrivao odbeglog generala.

Ni u Lazarevo operativci BIA nisu pre toga mogli da ulaze neopaženo kao u slučaju Moštanice, jer su radoznali meštani odmah počinjali sa pitanjima tipa: ko ste, odakle ste, kod koga idete… Đurđevdan, tokom kojeg u mesto dolazi veliki broj ljudi sa strane, bio je prilika da uđu u selo i osmotre da li tu ima Mladićevih tragova. Nekoliko ekipa operativaca bilo je tog dana u selu i osmatrali su šta se dešava.

U jednom trenutku su primetili da je Mladićeva porodica izašla zajedno sa njegovim rođakom Bratislavom iz kuće gde se obeležavala slava i da su krenuli ka njegovoj kući.

Operativci su za to vreme glumili slučajne prolaznike i goste na drugim slavama.

Primetili su da su Mladićeva supruga i sin sa decom došli do dvorišta Bratislavove kuće, ali da nisu ušli unutra, već su tu ostali da pričaju. Kada je prošla druga ekipa, i dalje su stajali u dvorištu, treća isto.

Svima je bilo čudno zašto ne ulaze unutra, ali nisu znali zbog čega. I operativce, ali i rukovodstvo BIA, iznenadilo je takvo ponašanje.

U Beogradu je tih dana boravio i glavni haški tužilac Serž Bramerc. Na sastanku sa članovima tadašnjeg Akcionog tima saopštio je jednu neprijatnu vest: junski izveštaj pred Savetom bezbednosti UN biće negativan po Srbiju. Nije načinjen napredak u saradnji sa Hagom i Beograd je morao da se suočava sa novim krugom međunarodnih pritisaka koji su usporavali zemlju. U nezvaničnom delu razgovora, rekao im je da on nema ništa protiv njih i da trpi velike pritiske, pa da mora da Srbiju označi kao krivca za neizvršavanje preuzetih međunarodnih obaveza.

Glavni fokus BIA u potrazi za Mladićem je u tom trenutku bio u Bosni.

Međutim, tadašnjeg direktora Sašu Vukadinovića, njegove najbliže saradnike i operativce BIA kopkalo je ono stajanje Mladićeve porodice u dvorištu kuće Bratislava Mladića. Zašto su samo stajali u dvorištu? Zašto nisu ušli unutra?

Predložili su Mikiju Rakiću, tada koordinatoru službi bezbednosti, da pre objavljivanja Bramercovog izveštaja i dok se ozbiljno radi na proveri informacije da je Mladić u Bosni, provere šta se to dešava u Lazarevu. Predlog je prihvaćen.

DAN PRETRESA

Kao dan pretresa određen je 26. maj 2011. Budući da postoji veliki broj Mladićevih rođaka, a i da ne bi samo proveravali kuću Bratislava Mladića, predloženo je da se pretres izvrši na ukupno četiri lokacije u tom mestu. Kako je to iziskivalo veliki broj ljudi, jer je trebalo pretresati ne samo kuće već i ekonomske objekte, šta ako se krije u štali, BIA je u pomoć pozvala Službu za otkrivanje ratnih zločina MUP-a. Lokalnu policiju nisu hteli iz straha da informacija o velikoj akciji ne procuri.

Tog dana, Vukadinović je imao ranije zakazan put u Ameriku, na zvaničan razgovor sa direktorom CIA, ali je sve vreme bio sa saradnicima koji su izveli akciju. Put nije mogao da otkaže zbog pretresa u Lazarevu, jer nije bilo validne i sigurne potvrde da se Mladić tu nalazi. Ispao bi smešan da ne ode na sastanak sa najvažnijom obaveštajnom službom sveta zbog pretresa koji lako može da bude neuspešan.

Miki Rakić se tog dana vraćao iz Amerike gde je bio zbog privatnih, zdravstvenih problema. U avionu koji je preko Minhena dolazio za Beograd, potpuno slučajno, bio je sa tadašnjom američkom ambasadorkom Meri Vorlik.

Pretres u Lazarevu krenuo je tog dana rano ujutru. Istovremeno se ušlo na četiri lokacije, ali prioritet je bio na toj jednoj. U prvom trenutku, kada su operativci BIA ušli u kuću, nisu ništa zatekli. Onda su pomerili vrata i tu ugledali starijeg čoveka.

„Ko si, bre, ti, deda?“, upitali su.

„Ja sam onaj koga tražite“, glasio je odgovor.

Odmah je pokazao ličnu kartu i na sto predao dva pištolja.

Sumnja koju je probudilo stajanje u dvorištu bila je opravdana. Pronađen je najtraženiji begunac u Evropi za kojim se tragalo godinama. Uhapšen je bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, optužen, a kasnije i prvostepeno osuđen za genocid u Srebrenici 1995. Srbija je ispunila svoju najveću međunarodnu obavezu.

DO HAPŠENJA DOVELA ŽELJA DA VIDI UNUKE

Kada su operativci sa terena javili informaciju, dobili su dalje instrukcije: hapšenje Mladića ne sme da se otkrije nikom ko je u Lazarevu, čak ni kolegama, i pretres na ostalim lokacijama u mestu da se nastavi, jer postoji opasnost da bi neko nasilno pokušao da oslobodi Mladića. Crni džip je došao do samog ulaza u kuću kako niko ne bi video ko ulazi u njega. U džip su ušli samo dva operativca i Mladić. Posebna instrukcija im je bila: „Vozite pažljivo, nemojte da napravite prekršaj, pa da vas zaustavlja policija.“

Tek danima kasnije otkriveno je zašto je Mladićeva porodica stajala u tom dvorištu: Ratko Mladić je hteo da vidi svoje unuke, nedostajali su mu, ali decu nisu smeli da uvode unutra pošto ona mogu svašta slučajno da otkriju. I tako je želja Mladića da vidi unuke dovela do njegovog hapšenja. Neko bi rekao i pomalo slučajno.

BIA nikada nije uspela da otkrije koliko je dugo Mladić bio u Lazarevu. Kad je i kako došao ostala je misterija. Bratislav Mladić to nije hteo da otkrije. Operativci koji su bili zaduženi za prisluškivanje morali su da preslušavaju njegove telefonske razgovore dve godine unazad. I to ne na preskok. Ispostavilo se da nijednu indiciju o tome da krije Mladića nikome nije odao.

Svi koji su učestvovali u ovoj akciji kasnije su novčano nagrađeni.