„Njima ne treba ni BITEF, ni FEST, ni umetnički filmovi“: Srđan Dragojević za Nedeljnik o gašenju domaćih festivala | Srpska dijaspora

Prošle nedelje na muzičkom festivalu Sziget u Budimpešti gledao sam u veliki pano na kojem je bila retrospektiva muzičkih zvezda koje su gostovale od prvog izdanja do danas. I negde sam do sredine hvatao veću ili manju kopču sa imenima koja su dolazila kod nas na festival Exit. A onda se idući tajmlajnom vidi razdvajanje poslednjih godina, ovog leta naročito jer, zapravo, Exita nije ni bilo. I ne samo njega, nema ni Bitefa, pitanje je na šta će ličiti predstojeći Sajam knjiga jer su mnoge izdavačke kuće odlučile da ne učestvuju na njemu.

***

To brine 3% ljudi u ovoj zemlji

Piše Srđan Dragojević, filmski režiser

Ostali smo bez svih događaja zato što se nismo svi ujedinili, solidarisali i štrajkovali, i svi mi i poslenici, organizatori i BITEF-a i FEST-a i svih drugih manifestacija koje su nam sada ukinuli. Da smo to uradili jedne godine, nikada ne bi došlo do svega ovoga. Mogu da kažem, od ove vlasti nismo očekivali ništa bolje. Oni pričaju da će da organizuju sami, bez glumaca, Niški filmski festival i najavljuju da će gost da bude Van Damme. I mi moramo biti svesni da ono što je nama guilty pleasure, camp ikona, za njih je kultura. Oni tako vide kulturu i prosto njima ne treba ni BITEF, ni FEST, ni umetnički filmovi, ni umetnička muzika. Oni prosto su ljudi čija je srž-kič.

I vrlo je teško boriti se protiv toga. Uspeli su da nešto što je postojalo devedesetih godina, a to je 10% ljudi koji su bili zainteresovani za kulturu, da to za deceniju i po svedu na 3%.

U vreme vlasti Borisa Tadića, koji je sredinom dvehiljaditih napravio kardinalnu grešku jer je rekao: „Tih 5-6% su moji glasači. Uopšte nema razloga da ja pokazujem svoju zainteresovanost za ono čime se oni bave ili ono što ih zanima.“ I tako se 10% ljudi zainteresovanih za kulturu devedesetih godina smanjilo na 5-6% sredinom dvehiljaditih, i na kraju svelo se na 3% ljudi koje zanima kultura. To je svakako Vučiću nezanimljivo biračko telo. On ta 3% donosi iz Republike Srpske.

Nema nikakvog razloga da on vodi računa o ljudima koje zanima kultura. Ali moja poenta je u tome da nikada nismo bili složni, nikada nismo bili solidarni. Uvek su postojali glasovi koji su parafrazirali onu izanđalu Čerčilovu izreku koju ja kad čujem od nekog dobijem krvarenje hemoroida, da: „Šta ćemo da branimo ako nema kulture?“, i to se ponavlja non-stop. Imamo godinama to da ljudi neće da se solidarišu i da jednom bojkotuju sve u kulturi.

Da smo to uradili, ova SNS banda i Vučić bi videli da postoji neka bitna snaga. Ovako, stalno se provlačila ta logika: „Pa ne smemo da ugasimo kulturu.“ I do čega je to dovelo? Kultura je ugašena.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 20. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP