Žizel Peliko je nešto drugo: Ekskluzivni intervju sa koautorkom knjige „Himna životu“ | Srpska dijaspora

Dobila je telefonski poziv u nedelju po podne. Francuska izdavačica se setila nje kao nekoga ko bi mogao da pomogne Žizel Peliko da napiše knjigu. I bila je iznenađena jer nije pomno pratila tu priču ali manje ju je iznenadilo zato što je već pomagala mnogim značajnim francuskim ličnostima da ispričaju svoje priče. Odmah je osetila da je to važno. I bilo joj je drago što su izabrali baš nju. Ali bila je i zabrinuta zbog velike odgovornosti znajući da će to morati brzo da se uradi. Za dobru knjigu obično joj je potrebno dve godine, da razmišlja o njoj, da je napiše, čak i kada radi sa drugim ljudima. Rekla je izdavačici: „Dajte mi samo malo vremena da razmislim.“ I dva sata kasnije je rekla: „Idemo. Da.“

Ovako Židit Perinjon, višestruko nagrađivana književnica, novinarka i esejistkinja, opisuje trenutak kada je saznala da će pisati knjigu sa Žizel Peliko „Himna životu“, svetski bestseler, koji je „Njujorker“ proglasio najboljom knjigom u ovoj godini 2026, a koja je u Srbiji objavljena nedavno u izdanju Nedeljnika.

U intervjuu za Nedeljnik govorila je ko je stvarno Žizel Peliko, o slučaju koji je potresao ceo svet i promenio način na koji se govori o seksualnom nasilju i značaju odluke jedne hrabre žene, odlikovane Legijom časti i proglašene za ličnost godine – da pred celim svetom progovori o užasima koje je prošla. Žizel Peliko je suprug drogirao i seksualno zlostavljao punu deceniju dovodeći u njihovu spavaću sobu na desetine muškaraca koje je nalazio preko interneta.

***

Kako je Žizel uspela da procesuira šok zbog saznanja da je njen muž, sa kojim je provela 50 godina i sa kojim ima troje dece, vodio dvostruki život?

To je bilo komplikovano za porodicu. Neki psihijatri kažu da u tom čoveku, postoje dva čoveka – čovek A i čovek B. I zato je odlučila da zadrži jedan njegov deo, čoveka kojeg je upoznala kada su oboje imali 19 godina i koji je odrastao u veoma teškoj porodici sa traumatičnim ocem. To ga ne opravdava, ali mislim da je ona morala polako da prihvati tu priču. Čak i kada smo počele da radimo, jedan deo nje je još razdvajao ta dva čoveka. A ja sam je malo podsticala, zato što je govorila: „Ne, imali smo lep život.“

A onda sam iznenada nešto otkrila kada smo na kraju razgovarale o detaljima razvoja njihovog odnosa kao para, o seksualnim zahtevima. I onda sam shvatila kada je rekla: „Kada smo dobili decu, počeo je da ima neke druge zahteve. Nešto se promenilo. Bila sam previše vezana za decu“, da ona i dalje razmišlja o tome. Mislim da je to žena koja je još u procesu promene. Taj proces i dalje traje u njenoj glavi. Ali jedan od razloga zbog kojih je toliko snažna jeste što kaže: „Ne mogu da izbrišem 50 godina svog života. Ostala bi ogromna rupa. Bila bih mrtva.“ I to mogu da razumem. I knjiga govori upravo o tome: kako da živi sa tim, kako da sačuva deo njega, deo njih. A istovremeno mora da se suoči sa stvarnošću onoga što joj je učinio.

Jedna scena u knjizi je veoma potresna, kada je imala saobraćajnu nesreću zato što je bila drogirana prethodne večeri, čovek koji joj radi sve te užasne stvari i odgovoran je za to – plače.

Plakao je jer je shvatio da je mogla da pogine u saobraćajnoj nesreći. Mislim da je to seksualna opsesija i da je želi takvu kakva je kada je drogirana, ali ne želi da je ubije. Želi da je kontroliše.

A onda je shvatio da su na putu, da su izvan kuće, izvan tog prostora seksualnih događaja koje je organizovao, da je mogao da je ubije.

Ipak onda nastavlja da radi isto, čak i pored toliko zdravstvenih problema koje je imala. Naravno da je mogla da umre od svega toga.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 3. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP