Bivši komandant SAJ-a Vulević o tome šta je čekalo Srbiju u izbornoj noći: Sve je bilo spremno. Procena je bila da Vučić neće priznati poraz | Srpska dijaspora

Bivši komandant SAJ Spasoje Vulević, koji je duže od dve decenije predvodio Jedinicu tvrdi da je postojala ozbiljna opasnost od eskalacije sukoba da je Aleksandar Vučić ostao pri prvobitnom planu i odbio da prizna poraz.

On je u ekskluzivnom intervjuu za Slobodnu Dalmaciju govorio o izbornom danu, 25. oktobra, i svojim operativnim saznanjima o formacijama koje su bile raspoređene oko Pionirskog parka. Vulević kaže da je preko svojih nekadašnjih kolega, pripadnika različitih policijskih formacija, dobijao informacije o rasporedu snaga i pripremama za ono što je mogla da bude veoma opasna izborna noć.

“Bili su na nekoliko lokacija, znali smo gde se nalaze. Kolege su nam javljale preko unapred dogovorenih kanala komunikacije”.

Prema njegovim informacijama, uz policijske snage bile su pripremljene i grupe ljudi u crnom, koje otvoreno naziva režimskim „SA trupama“.

“Bilo ih je oko tri hiljade. Bili su raspoređeni po hotelima, prolazima i drugim lokacijama, a oko pola osam, osam uveče počeli su da pristižu u prostor oko Pionirskog parka, popularnog Ćacilenda. Sve je bilo spremno.”

Na pitanje za šta su bili pripremljeni, kaže:

“Procena je bila da Vučić neće priznati poraz, već da će proglasiti pobedu. Pretpostavljalo se da će građani tada početi da se okupljaju. Zato je još prepodne, oko deset ili jedanaest sati, bio blokiran prostor oko Republičke izborne komisije.”

“Govorilo se da SNS ima 54 ili 56 odsto, a Studentska lista 38 odsto. Mislim da je to bila uvertira i da su urednici tih televizija već bili upoznati sa planom.”

Šta bi se dogodilo da je Vučić proglasio pobedu?

Vulević kaže da je postojala ozbiljna opasnost od eskalacije sukoba da je Vučić ostao pri prvobitnom planu i odbio da prizna poraz.

“Svi pretpostavljamo da ga je neko pozvao iz inostranstva. Da su imali svoje posmatrače, analitičare i ljude koji su odavde izveštavali i da mu je rečeno da je razlika prevelika, da je očigledno izgubio izbore i da ne bi bilo dobro ići u dalju eskalaciju, koja bi mogla da destabilizuje čitav region.”

Dodaje da nikada nije imao informacije je Studentska lista u bilo kom trenutku tokom dve godine uličnih protesta pripremala nasilno zauzimanje institucija.

“Koliko znam, nikada nisu imali nikakav takav plan. Njihova retorika bila je izlazak na izbore, masovnost i nenasilje. Nikada nisam čuo da su planirali upade u institucije, rušenje RIK-a ili paljenje zgrada.”

On objašnjava da je sa mesta komandanta SAJ-a smenjen jer nije želeo da rasteruje građane na demonstracijama.

“Smenjen sam zato što nisam želeo da nezakonito upotrebljavam jedinicu“, kaže Vulević, kojeg se izveštač seća kao čoveka koji je 5. oktobra 2000. izašao mirno pred demonstrante i razgovarao s nijma. „SAJ nije namenjen rešavanju situacija narušavanja javnog reda i mira. Za to postoje druge jedinice, koje imaju odgovarajuću obuku i takve zadatke. SAJ je namenjen najkritičnijim situacijama, talačkim krizama, otmicama aviona, hapšenju najopasnijih naoružanih kriminalaca, situacijama u kojima postoji neposredna opasnost od gubitka ljudskih života.”

Prema Vulevićevom svedočenju, pritisci da prihvati drugačiju upotrebu jedinice trajali su tri ili četiri meseca.

“Nisam želeo da šaljem ljude na takve zadatke. Na kraju su odlučili da me smene.”

Na pitanje šta bi se dogodilo da je SAJ na izborni dan dobio naređenje da interveniše protiv građana, on u odgovoru šire objašnjava da je, prema njegovim informacijama, za izbornu noć bilo predviđeno angažovanje dela pripadnika te jedinice u civilu, kao i pripadnika u uniformama, ali prvenstveno radi evakuacije ugroženih i štićenih osoba na bezbedne lokacije.

„Ne znam kako bi SAJ sada mogao da se koristi u slučaju narušavanja javnog reda i mira većih razmera. Nema (ni čitav režim) dovoljno ljudi za to. Šta biste radili kada bi na ulicu izašlo milion građana? Nijedna sila ne može da reši takvu situaciju.“

Upravo je taj mogući sukob bio jedan od razloga Vučićevog strahovanja uoči izbora.

„U specijalnim jedinicama uvek planirate različite scenarije, uključujući i najgori. A kada napetost raste, u jednom trenutku sve može da pukne. Nastaje domino-efekat, jedinice počinju da odbijaju poslušnost i da prelaze na stranu građana. I policajci su deo naroda, njihove porodice žive među tim ljudima.“