Francuska kriza zvuči poznato. Da li je će se širiti? | Srpska dijaspora

Francuska je u plamenu i suočava se s političkim i ekonomskim obračunom s realnošću koji Amerikancima zvuči opasno poznato.

Zemlja se približava fiskalnoj krizi jer je trošila više nego što može da vrati. Računi stižu na naplatu mnogo brže nego što se očekivalo, nakon što su poslednjih meseci naglo porasle kamatne stope na državne obveznice, čemu su doprineli i rastući troškovi energije.

Povećanje poreza i smanjenje državne potrošnje deo su mogućeg rešenja, ali to su politički nepopularne mere koje bi mogle dodatno da razbesne već ogorčene građane. Svako održivo rešenje nailazi na ozbiljne prepreke u neizvesnoj borbi oko budžeta, u uslovima duboko podeljene vlasti.

Zvuči poznato?

Sve veći broj zemalja suočava se sa problemima sličnim francuskim. Brzo rastući javni dug, sve veći troškovi njegovog finansiranja i nedostatak političke volje da se donesu neprijatne odluke neophodne za rešavanje problema — upravo su to ključne teme zapadnih ekonomija u ovom trenutku. U to spadaju i Sjedinjene Američke Države, piše CNN.

Ali sličnosti mogu biti samo površinske.

Finansijski pritisak u Francuskoj posebno je izražen. Rizik da se kriza prelije na ostatak Evrope je nizak. Francuska ima izuzetno razvijenu mrežu socijalne zaštite, koja zauzima znatno veći udeo u državnoj potrošnji nego u nekim drugim zemljama van Evrope, recimo kao u Sjedinjenim Američkim Državama.

Problem

Ovo nisu novi problemi: evropska mreža socijalne zaštite već decenijama počiva na neodrživom modelu, a ekonomisti i pojedini političari godinama upozoravaju da će računi pre ili kasnije stići na naplatu.

Međutim, situacija postaje sve gora. Rat u Iranu dodatno je pogoršao fiskalne probleme zapadnih zemalja.

Od februara je prosečan prinos na desetogodišnje državne obveznice zemalja G7 porastao za više od jednog procentnog poena i dostigao najviši nivo u gotovo 20 godina, saopštio je prošle nedelje Međunarodni monetarni fond (MMF).

MMF predviđa da će do kraja ove decenije ukupan javni dug tih sedam ekonomija premašiti njihovu ukupnu ekonomsku proizvodnju. To bi se dogodilo prvi put od Drugog svetskog rata.

Javni dug Francuske iznosi oko 119% njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je dvostruko više od cilja Evropske unije, dok godišnji budžetski deficit dostiže 5,4% BDP-a.

„U Evropi su ljudi sve više zabrinuti zbog tržišta državnih obveznica i kamatnih stopa koje vlade moraju da plaćaju da bi se zaduživale“, rekao je Piter Tejlor-Gubi, profesor socijalne politike na Univerzitetu u Kentu.

„Došli smo do tačke kada se ovaj problem više ne može ignorisati. Ako to budemo činili, suočićemo se s ozbiljnom krizom.“

Na papiru, situacija u Americi ne izgleda mnogo drugačije: njen javni dug od 32 biliona dolara približno je jednak godišnjem američkom BDP-u, dok budžetski deficit od dva biliona dolara, za koji je upravo zaključen obračun, iznosi više od 6% BDP-a.

Troškovi finansiranja američkog javnog duga upravo su premašili bilion dolara godišnje, što je zapanjujućih 14% ukupnog federalnog budžeta. Drugim rečima, svaki sedmi dolar prikupljen od poreza odlazi samo na plaćanje kamate na novac koji se Sjedinjene Države zadužuju.

Zašto se to u SAD neće dogoditi… bar ne još

Najveća prednost Sjedinjenih Američkih Država jeste to što izdaju svetsku rezervnu valutu. Većina transakcija na globalnom nivou obavlja se u američkim dolarima, uključujući i trgovinu ključnim sirovinama poput nafte i zlata.

Potražnja za dolarima i dalje je velika, pre svega zato što se smatraju sigurnom valutom.

Ipak, razlika između Francuske i Sjedinjenih Država zapravo se svodi na jednu stvar. Kao što je rekao Džejms Karvil: „U pitanju je ekonomija, glupane.“ Sjedinjene Države imaju i jedinstveno veliku i raznovrsnu ekonomiju, mnogo otporniju na potrese nego ekonomije mnogih manjih zemalja. Veštačka inteligencija posebno podstiče investicioni bum u SAD, koji daje zamajac ekonomiji u trenutku kada se čini da drugi sektori stagniraju ili nazaduju.

Jedan od ključnih načina da se smanji značaj budžetskog deficita jeste da se obezbedi snažan privredni rast. U tom slučaju, dug izgleda znatno manji u poređenju s veličinom ekonomije.

„Zato zemlje moraju da se zapitaju: koliku kamatu plaćamo i da li možemo održivo da je plaćamo, imajući u vidu privredni rast koji očekujemo?“

„Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo prilično su slični“, primetio je Mark Zandi, glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics. „Ali u SAD doprinos veštačke inteligencije privrednom rastu povećava verovatnoću da ćemo uspeti da upravljamo svojim dugom i mnogo lakše prođemo kroz ovu situaciju.“

„To ne znači da bi zbog toga trebalo da nam bude lakše“, dodao je Zandi. „Samo se nalazimo u drugačijoj situaciji.“

Može li se to dogoditi i negde drugde?

Kad god se neka evropska zemlja suoči s fiskalnim problemima, javlja se strah da bi se kriza mogla preliti i na druge zemlje kontinenta. Ipak, ekonomisti uglavnom smatraju da su problemi Francuske ograničeni na samu tu zemlju.

Evropska centralna banka nagovestila je da neće morati da interveniše zbog francuske fiskalne situacije. Međutim, mogla bi to da učini ako bude potrebno, a ima i dobre mogućnosti da otkupi velike količine obveznica svojih članica kako bi ograničila potencijalno širenje krize, istakao je Endru Kenigam, glavni ekonomista za Evropu u kompaniji Capital Economics.

Budžetski deficiti drugih evropskih ekonomija takođe su znatno manji u poređenju s francuskim. Za neke se očekuje da će ove godine ostvariti budžetski suficit.

Francuske političke stranke i sa levice i sa desnice poručile su da žele da zemlja ostane u Evropskoj uniji. To važi i za Marin Le Pen, kandidatkinju krajnje desnice koja se smatra jednom od glavnih favoritkinja za predsedničke izbore u Francuskoj. Ona je nekada zagovarala „Fregzit“, odnosno izlazak Francuske iz EU, ali je u međuvremenu odustala od tog obećanja.

Iako se nemačka stranka Alternativa za Nemačku (AfD) zalagala za izlazak iz EU, još nije ni blizu formiranja vlade, napomenuo je Kenigam.

Međutim, jedan nepredvidiv faktor mogao bi da izazove dužničku krizu izvan Francuske: američki „X datum“.

U nekom trenutku sledeće godine, Sjedinjene Države ponovo će dostići zakonski limit zaduživanja, pa će novi saziv Kongresa morati da pregovara s predsednikom Donaldom Trampom o njegovom povećanju. To bi moglo da postane posebno težak politički problem ako predsednik bude na izmaku mandata, a Kongres potencijalno pod kontrolom demokrata, koje bi mogle biti manje spremne na ustupke.

Ako se limit zaduživanja ne poveća, Sjedinjene Države mogle bi biti primorane da ne izmire svoje dugove, čak i ako bi inače imale dovoljno sredstava da ih plate.

„Može se zamisliti scenario u kojem bismo do Noći veštica sledeće godine probili granicu zaduživanja“, rekao je Zandi. „A onda se otvaraju i drugi problemi.“