Čak su i crtaći počeli da liče na ružnu stvarnost: Intervju sa Andrijom Kuzmanovićem u novom Nedeljniku | Srpska dijaspora

Ne bi bilo preterano napisati da se dosta toga oko glumca Andrije Kuzmanovića vrti oko fudbala, tačnije pozicije golmana. Nekako je i prvu značajnu ulogu (Montevideo) dobio a da je u torbi imao opremu za fudbal tog dana. Kao čovek koji se godinama bavio fudbalom, smatra da golman čini 90 odsto tima, ali i da se isto pravilo može primeniti na glumački tim. I krenuo je u svet filma kao golman baš kao i u delu ranog života. I u aktuelnom filmu „Kengur“ on je (bivši) golman.

Već je nanizao maestralne i značajne uloge u filmu i pozorištu. Pamti se iz dve bitne TV serije: „Jutro će promeniti sve“ i „Senke nad Balkanom“. Prošle godine osvojio je značajne nagrade (Srce Sarajeva, Niški festival) za film „Yugo Florida“. Ovaj intervju smo radili nakon premijere filma „Kengur“ i na pauzi snimanja novog filma Emira Kusturice.

***

Kako je odmicala godina, postajala je sve luđa situacija u kulturi, sa festivalima. Ovakva situacija u kulturi ne može da opstane na duže.

Ne može da opstane, sve je postalo besmisleno. Mi obrazovni program odavno nemamo. Ja sam to shvatio po manjku dobrih vesti u medijima. Ne pratim previše portale, imam Instagram, ali ne jurim baš vesti po medijima. Ipak, pre desetak godina sam primetio da više nema lepih vesti, nema obrazovnog programa, nema dečjeg programa. Čak su i crtaći počeli da liče na ružnu stvarnost. Shvatio sam da se deci uskraćuju osnovna prava. Internet im pruža šansu da nađu tutorijal i nauče šta god žele, ali većina sadržaja je svedena na to da zaglupljuje.

Lakše se upravlja neukim narodom nego pametnim. Kod nas se decenijama odvija odliv mozgova, još od šezdesetih, a danas kao da se planski radi na tome da se sve sroza. Kako da ti kažem, sa glupim narodom ti možeš svašta, sa pametnim teže. Edukativni sadržaj postoji još samo na specijalizovanim kanalima poput Brain TV-a. Tamo vidiš genijalne klince iz naše zemlje koji razbijaju matematiku, srpski, hemiju i fiziku. Veliki umovi svojih generacija, a u javnosti se zna samo za likove iz rijalitija. Sve je to ciljano.

To jeste globalni trend ali kod nas je to brutalnije.

Brutalnije je zato što smo dopustili da se tako ponašaju prema nama. Zato mi je drago što su se ovi mladi ljudi digli i rekli da više nemaju snage to da trpe. Mladi danas nemaju kalkulantsku empatiju prema strukturama moći – čim staneš na neku stranu, postaješ nečiji. Oni su svoji i mislim da će upravo oni objasniti šta znači imati integritet i biti svoj.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 8. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP