Ceo svet čeka susret Sija i Trampa: O kojim temama će razgovorati? | Srpska dijaspora

Američki predsednik Donald Tramp će ugostiti kineskog lidera Sija Đinpinga, što će biti njihov drugi susret ove godine. Dvojica lidera nastoje da stabilizuju odnose opterećene pitanjima koja se kreću od trgovine do Tajvana i Irana, ali i sve većom globalnom zabrinutošću zbog veštačke inteligencije, piše Reuters.

Si danas stiže u Vašington, prvi put posle više od decenije. U četiri meseca od susreta lidera dve supersile u Pekingu u maju, Si je nadgledao snažan rast kineske trgovine sa svetom, dok Tramp, suočen sa ratom u Iranu i niskim rejtingom, traži ekonomske uspehe kojima bi mogao da se pohvali pred Amerikancima nezadovoljnim rastom cena.

U analizi poslednjeg susreta Sija i Trampa za Velike priče, Željko Pantelić ocenio je da za kineskog predsednika Tramp ostaje nepredvidiv i opasan takmac, ali da Si zna da su u SAD samo The Donald i par hajtek tajkuna, počev od Ilona Maska, naklonjeni Kini.

„Tramp je više retka nego jedinstvena prilika za Kinu da stekne prednost u odnosu na Ameriku“, ukazao je Pantelić.

Ovo su neka od ključnih pitanja o kojima će na današnjem sastanku Si i Tramp razgovarati u Beloj kući:

TRGOVINSKO PRIMIRJE ILI POVRATAK TRGOVINSKOM RATU?

Tržišta će pratiti da li će biti produženo primirje u vezi sa carinama, dogovoreno nakon samita Trampa i Sija u Južnoj Koreji prošlog oktobra, a koje ističe 10. novembra. Tim dogovorom zaustavljen je trgovinski rat u kojem su dve najveće svetske ekonomije zapretile globalnim lancima snabdevanja uzajamnim carinama koje su premašivale 100 odsto.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je ovog meseca da će dve zemlje objaviti „neke dogovore u vezi sa poljoprivredom i necarinskim barijerama“, dok će trgovci pratiti napredak u sprovođenju dogovorenog uzajamnog smanjenja carina koje obuhvata robu vrednu 30 milijardi dolara. Kina bi to najlakše mogla da sprovede smanjenjem carina na uvoz američkih
poljoprivrednih proizvoda.

AVIONI I POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Tramp će nastojati da pred novembarske međuizbore za Kongres najavi trgovinske uspehe, između ostalog kroz realizaciju velikih i politički značajnih kupovina aviona kompanije Boing i američkih poljoprivrednih proizvoda.

Grir je u ponedeljak rekao da Kina napreduje u realizaciji obaveze da kupi 200 aviona kompanije Boing, ali nije nagovestio da su dodatne porudžbine blizu realizacije.

Tramp je u maju rekao da bi Kina potencijalno mogla da poveća porudžbinu Boinga, što bi bio prvi veliki kineski posao sa ovim proizvođačem aviona za gotovo deset godina, na čak 750 aviona.

Međutim, izvršni direktor Boinga Keli Ortberg prošle nedelje umanjio je očekivanja pojedinih analitičara iz industrije da bi Kina mogla da naruči nove avione tokom razgovora Trampa i Sija.

„Mislim da će u budućnosti biti dodatnih porudžbina“, rekao je on na konferenciji za investitore. „Međutim, avio-kompanije će ih objavljivati svojim tempom i onda kada budu želele da ih objave.“

Izvori iz industrije navode da je veći posao godinama na čekanju, dok je Tramp pretio da će Kini uskratiti pristup ključnim rezervnim delovima za avionske motore.

Bela kuća je nakon majskog samita saopštila da se Kina obavezala da će tokom 2026, 2027. i 2028. godine kupovati najmanje 17 milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda godišnje.

Američki senator Pit Rikets, republikanac i predsedavajući pododbora Senata za spoljne odnose za istočnu Aziju, rekao je prošle nedelje da bi Tramp trebalo da insistira na tome da Si ispuni te obaveze i realizuje obećanja o otvaranju kineskog tržišta za veći izvoz američke govedine.

KINESKA KONTROLA NAD RETKIM ZEMNIM ELEMENTIMA

Peking vrši pritisak na Vašington da dodatno odloži primenu pravila kojim bi hiljadama kineskih kompanija bio zabranjen pristup naprednim američkim tehnologijama, dok Vašington želi da Peking olakša isporuke retkih zemnih elemenata i kritičnih minerala, neophodnih za visokotehnološku proizvodnju, od automobilske do avio-industrije, kao i za odbrambeni sektor.

Stručnjaci navode da je Tramp uoči sastanka sa Sijem zauzeo manje konfrontirajući stav nego što je uobičajeno, između ostalog zbog rastuće moći Kine zahvaljujući kontroli nad kritičnim mineralima. Prema konsultantskoj kompaniji AlixPartners, Kina kontroliše do 70 odsto svetskog rudarstva retkih zemnih elemenata, 85 odsto kapaciteta za njihovu preradu i oko 90 odsto proizvodnje legura i magneta od retkih zemnih elemenata.

Trampova administracija zasad nije zapretila uvođenjem visokih carina na kineski uvoz niti zabranom izvoza američke tehnologije, za razliku od oštrih stavova koji su prethodili ranijim samitima. Kina je prošle godine, kao odgovor na Trampove carine, ograničila izvoz retkih zemnih elemenata, što je izazvalo potrese na svetskim tržištima.

TAJVAN

Američki saveznici u Aziji sve su zabrinutiji da bi Tramp, u nastojanju da obezbedi ekonomske ustupke, mogao da ublaži podršku Vašingtona Tajvanu, ostrvu kojim demokratski upravljaju vlasti, a koje Kina smatra svojom teritorijom.

Tajvan se snažno protivi kineskim teritorijalnim pretenzijama.

Iako SAD, kao i većina država sveta, nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, Vašington je njegov najvažniji međunarodni partner i dobavljač oružja.

Tramp je rekao da je Si tokom majske posete pokrenuo pitanje američke prodaje oružja Tajvanu, a američki predsednik je kasnije paket naoružanja vredan do 14 milijardi dolara, čija je realizacija bila u pripremi, opisao kao „pregovarački adut“.

Pored pitanja naoružanja, ljudi upoznati sa kineskim nastojanjima rekli su Rojtersu da se Peking nada da će ubediti Trampa da javno kaže da se SAD protive nezavisnosti Tajvana, umesto da samo navede da Vašington ne podržava nezavisnost, što je formulacija koju SAD koriste decenijama.

Svaka promena američkog stava prema Tajvanu bila bi veoma kontroverzna, otvorila bi pitanja o spremnosti Vašingtona da brani ostrvo i izazvala protivljenje u Kongresu.

Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se u ponedeljak sa kolegama iz Japana i Južne Koreje i ponovio američku posvećenost odbrani tih ključnih azijskih saveznika. Trojica ministara izrazila su i podršku Tajvanu.

U pismu Trampu u petak, Džon Mulenar, republikanac i predsedavajući odbora Predstavničkog doma za Kinu, napisao je, govoreći o Tajvanu i američkim saveznicima u Aziji, da kineske prigovore na američku prodaju oružja i bezbednosnu saradnju treba „odmah odbaciti“

RAT U IRANU

Kina održava bliske odnose sa Teheranom i ubedljivo je najveći kupac iranske nafte na svetu. Vašington smatra da Si ima jedinstvenu mogućnost da izvrši pritisak na Teheran, ali on za sada pokazuje malo spremnosti da to učini.

Ministar finansija SAD Skot Besent rekao je da će Tramp i Si tokom samita nastaviti razgovore o kineskim finansijskim vezama sa Teheranom. Međutim, uprkos američkom nezadovoljstvu ponašanjem Pekinga, Besent se uzdržao od uvođenja sankcija kineskim bankama kada je prošlog meseca najavio „ekonomsku ofanzivu“ protiv Irana i pozvao druge zemlje da prekinu poslovne veze sa tom zemljom.

Tramp je prošle nedelje odbacio izveštaj prema kojem je Iran od kineskih kompanija dobio satelitske snimke baze u Jordanu, pre napada u kojem su u julu poginula tri američka vojnika.

Rojters je prošlog meseca objavio da Peking prodaje Iranu robu vrednu milijarde dolara preko sistema za zaobilaženje sankcija. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nije upoznato sa tim.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Analitičari veštačku inteligenciju vide kao potencijalno područje saradnje, imajući u vidu njen značaj za nacionalnu bezbednost, ekonomsku konkurentnost i vojne sposobnosti, kao i zajedničku zabrinutost SAD i Kine zbog njene zloupotrebe. Međutim, stručnjaci ocenjuju da će intenzivno nadmetanje dve zemlje u ovoj oblasti verovatno ograničiti mogućnost dogovora na više od simboličnih sporazuma.

Besent je nakon vikend razgovora sa kineskim vicepremijerom He Lifengom rekao da su dve strane razgovarale o uspostavljanju novog američko-kineskog dijaloga o veštačkoj inteligenciji. On bi uključivao sistem obaveštavanja o zajedničkim ciljevima i zajedničkim pretnjama, koji bi obuhvatio incidente povezane sa veštačkom inteligencijom koji dostignu nivo nacionalne bezbednosti.

Darijo Amodei, izvršni direktor američke kompanije za veštačku inteligenciju Antropik, upozorio je ovog meseca da bi kineska dominacija u oblasti AI mogla da predstavlja bezbednosni rizik za Sjedinjene Američke Države.

Kineski državni mediji odbacili su ovo upozorenje kao deo „hladnoratovskog scenarija“, dok je Tramp odbacio pozive da se uspori razvoj veštačke inteligencije, tvrdeći da „veoma negativne snage“ preuveličavaju opasnosti.

Šta je još Željko Pantelić ispričao o majskom samitu Trampa i Sija, možete pogledati u podkastu na Velikim pričama: