„Deo pesimizma u vezi sa budućnošću pronalazi put do moje muzike“: Intervju sa frontmenom grupe Madrugada | Srpska dijaspora

Jedan od najistaknutijih norveških umetnika, frontmen grupe Madrugada i hvaljeni solo autor Sivert Hejem održaće koncert na Zappa Barci 15. septembra, u okviru turneje koja slavi prekretnice i nove početke. Sivert ove godine obeležava nekoliko jubileja, kako ličnih tako i muzičkih, a sa njim smo razgovarali o istoriji, sadašnjosti, ali i o tome da li haotičnost u kojoj živimo nalazi put do njegove muzike.

Vaši koncerti su magična iskustva, šta možemo očekivati na predstojećem?

Ako možemo da kažemo da imam hitove – sviramo ih. Na ovoj turneji izvodimo prilično veliki broj pesama Madrugade. Ne dolazimo u Beograd da bismo bilo koga razočarali. Dolazimo i donosimo ljubav i muziku.

Da li gajite neka neočekivana interesovanja ili hobije, nešto što se ne bi moglo pretpostaviti preslušavanjem vašeg muzičkog opusa?

Pokušavam da čitam koliko god mogu. Ovo je bilo dobro leto za to. Trenutno uživam u knjizi „Pet Sematary“ od Stivena Kinga. Neverovatno delo i neverovatan pisac. Zaista dobar. Osim čitanja, istorija mi je oduvek budila ogromno interesovanje, još od malih nogu. Počelo je gledanjem slika u knjigama i bila mi je omiljeni predmet u školi. Zanimalo me je sve što je imalo veze sa istorijom.

Zašto, da li kroz otkrivanje prošlosti sagledavate budućnost i bolje razumete ljudsko ponašanje ili nešto slično?

Zapravo, za mene je to svet mašte. Nešto u čemu mogu da se izgubim. Kada sam počeo da studiram, bio sam potpuno šokiran akademskim pristupom, jer to uopšte nije bilo ono zbog čega sam zavoleo istoriju. Bio sam dete koje sanjari, a istorija je, kao i muzika, nešto u čemu sam mogao da se izgubim. Ta dva su za mene, na neki način, dve strane istog novčića. Povezane.

Okruženi smo ratovima, ekološkim krizama, socijalnim problemima… Kako gledate na sadašnjost? 

Ne smatram sebe naročito političnom osobom, definitivno nisam ni politički tekstopisac. Kao što rekoh, bio sam dete koje voli da sanjari. Ipak, dolazim iz veoma politične porodice i politički sam svakako na levici. Pretpostavljam, i većina Skandinavaca. Čak bi se i većina naših desničarskih partija u Sjedinjenim Državama verovatno smatrala socijalističkim. Ali imamo i mi svoje užasne desničarske partije. U trenutnoj situaciji, haos se uvozi, širi kroz vesti, zbog načina na koji stvari stoje u Sjedinjenim Državama. Užasno je vreme da neko poput Donalda Trampa upravlja stvarima. Postoje realni problemi koje treba rešiti, pomenuta životna sredina… Imam utisak da ne stižemo da se bavimo realnim stvarima, jer konstantno iskaču novi problemi. Kao kada on započne novi rat na Bliskom istoku. Kome to treba? Očigledno je da neko poput njega ili njegove ekipe zarađuje na tome. Užasno je vreme i zbog sveg tog haosa i duboko sam zabrinut.

Da li taj haos pronalazi put do vaših pesama?

Deo tog pesimizma u vezi sa budućnošću pronalazi put do moje muzike. Haos svetske situacije i vesti je prisutan, ali onda postoji i sve ono drugo – ja imam život. Stvarni život, sa svojom decom i prijateljima. I to se jednostavno nastavlja.

I u smislu da su bitne stvari kao što je porodica, prijatelji, ljubav, muzika… uteha u haotičnom svetu?

O, definitivno. Definitivno. I to me stalno podseća na činjenicu da, bez obzira na to gde se ljudi nalaze na političkom spektru – moguće je sresti se negde na pola puta gde prepoznajemo jedni druge kao ljude. Tragedija vremena u kojem živimo jeste u tome što se ništa od te razmene zapravo ne događa licem u lice. Dešava se iza računara. Skriveno iza ekrana. To je ono što zaista radikalizuje našu politiku i čini je veoma podložnom infiltraciji i svojevrsnoj manipulaciji. Opasno i čudno vreme ali nekome ko se interesuje za istoriju, zapravo je i veoma interesantno za razmišljanje.