Direktorka MMF upozorava: Winter is coming, građani širom sveta ljuti zbog rasta troškova života | Srpska dijaspora
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva sve češće u javnosti upozorava na nagomilane rizike, od skoka troškova života i zaduživanja do opasnosti od socijalnih nemira, naglašavajući da postoji granica za prividnu otpornost svetske privrede.
U izjavi za medijsku kuću Semafor na skupu Next 3 Billion u Njujorku, šefica Fonda najavila predstojeće ekonomske nepogode i nastavak rasta cena porukom Winter is coming.
Opasnost od prelivanja nezadovoljstva na ulice
Istakla je da su rat na Bliskom istoku i prateći energetski poremećaji podigli globalnu inflaciju, što je primoralo centralne banke širom sveta da podignu kamatne stope.
To je dramatično poskupelo servisiranje javnog duga i dovelo do situacije u kojoj, na primer, Sjedinjene Američke Države troše više na otplatu kamata, ostavljajući vladama znatno manje novca za ublažavanje ekonomskih posledica.
Upozoravajući kreatore politika na rastući gnev zbog pada životnog standarda, ona je izjavila da „treba da se pripremimo na to da će ljudi biti nezadovoljniji”, uz direktno upozorenje da bi se to moglo preliti van institucija, odnosno „možda i na ulici”.
Cena koju plaćaju tržišta u razvoju
U svom zvaničnom obraćanju kroz uvodnik za Godišnji izveštaj MMF-a, Georgijeva je upozorila na to da oružani sukobi direktno guše globalni privredni zamah tako što deluju na način koji „usporava rast, podstiče inflaciju i remeti snabdevanje ključnim sirovinama”.
Iako su cenovna i finansijska stabilnost očuvane kao stubovi odbrane sistema, Georgijeva u izveštaju podvlači da fiskalna pozicija postaje kritična tačka i konstatuje da je „fiskalni izazov taj koji postaje sve oštriji”.
Sa druge strane, u razgovoru za Semafor, ona je pohvalila tržišta u razvoju koja su sprovela čuda kako bi smanjila nivo duga i uvela fiskalnu disciplinu, ali je upozorila da globalni rast kamata sada briše taj teško stečeni napredak.
Kako je istakla, za te zemlje ovo nije prosta borba za kapital, već situacija u kojoj „to nije nadmetanje za novac samo po sebi, već kazna za tuđe grehe koju tržišta u razvoju moraju da podnesu”.
Dva lica AI industrije u globalnoj privredi
Georgijeva naglašava da je tehnološki sektor značajan faktor koji podstiče privredu, ali istovremeno upozorava na njegova jasna ograničenja i rizike koje nosi.
Za Semafor je ocenila da polet koji donosi nova tehnologija ipak ne može u potpunosti da nadoknadi fizičke poremećaje na tržištu nafte i energenata, poput potencijalnog zatvaranja Ormuskog moreuza.
Govoreći o bojazni da bi ogromna tražnja za tehnološkim investicijama mogla otežati državama zaduživanje na tržištu, napomenula je da je „moguće da ovo postane problem, tako da to moramo pratiti”.
Istovremeno, u uvodniku za Godišnji izveštaj MMF-a konstatuje da nova tehnologija ima dvojak karakter i naglašava da „veštačka inteligencija nudi i priliku i pretnju”, odnosno podizanje produktivnosti privrede i prekvalifikaciji radne snage ali i stvaranje novih „ranjivosti“ koje nameću hitnu potrebu za jačanjem sajber bezbednosti.
